Strah je veoma snažna emocija. Ima sposobnost da nas održi, činivši da postupamo bezbednije, ali je za mnoge od nas sputavajući faktor.
Kada nam strahovi izmaknu kontroli, povlačimo se i zatvaramo, bez borbe prepuštajući ključeve svom tamničaru. Strah može biti i parališući. A mi smo ovde da bismo živeli svoje živote punim plućima, i ukoliko se ne suočimo sa sopstvenim strahovima i naučimo ih gde im je mesto, mogu nam uskratiti radosti na koje smo stekli pravo rođenjem.
Njegova specijalnost je da nam oduzme od života, opljačka nas. I možda baš u ovom trenutku ne živimo kako bismo želeli, jer u sebi nosimo strah od neuspeha, osude, ili gubitka… Mnogo odluka u životu doneto je upravo iz straha, čak i kada to ne raspoznamo, ali ukoliko naučimo da mu se približimo na pravi način, i ukoliko se pozabavimo svojim strahom, na život ćemo gledati kao na lepu i izazovnu avanturu u koju ćemo neustrašivo zakoračiti.
A da bismo imali sposbnost da iskontrolišemo svoje strahove, moramo ih sagledati racionalno. I nije potrebno da živimo nepažljivo i bezbrižno, već da umesto toga prihvatimo da, ukoliko se odlučimo na određene korake, ishod može i sme da bude i suprotan od očekivanog.
Stanje poput agorafobije– strah od situacija iz kojih izlaz deluje nemoguć, ljudi uglavnom tumače kao strah od gužve, ali je on malo kompleksniji od toga. Ljudi koji pate od agorafobije mogu osećati paniku u prodavnici u kojoj je velika gužva, ali i na autoputu, okruženi velikim brojem drugih automobila. Umesto suočavanja sa svojim strahom, biraju da ostanu sve bliže kući, dok na kraju ne ostanu zarobljeni u njoj- neki je nikada i ne napuste. Oko 1% populacije živi ovako, zarobljeno u kući do kraja života.
Možda ne poznajete nikoga sa agorafobijom. Ali, ukoliko kuću metaforično zamenimo životom, onda sigurno poznajete nekoga ko donosi odluke koje ga drže zaglavljenim u mestu, usled straha od promene. Možda rade posao koji mrze, ali se zbog posledica plaše da daju otkaz. Ili možda strahuju da prate svoje snove iz straha šta će drugi misliti o tome.
Postoji mnogo načina na koje nas strah kontroliše. Ali uz samo par koraka ne mora da bude tako. Jedna od stvari koje možemo uraditi u korist prevazilaženja straha jeste da se suočimo sa njim. Da pogledamo svoj strah direktno u oči.
Neki strahovi su kompleksniji od straha od visine. Šta ukoliko strahujete da će vaš tinejdžer početi da se drogira? Ili da će se osoba koju volite zaljubiti u nekog drugog i napustiti vas? Mogu biti zastrašujući, ali većina njih se nikada ne ostvari, već nas samo ometa u funkcionisanju.
Ukoliko sebi kažemo da nešto ne sme da se desi, tada strah stupa na scenu. Ali ukoliko kažemo ˝Voleo bih da se ovo ne desi, ali ako se i desi- preživeću˝, tada strah popušta okove i gubi svoju nadmoć nad nama.
Druga stvar koju možemo uraditi jeste da prestanemo da hranimo svoj strah, bilo spolja ili iznutra.
Spoljašnji faktor je kada hranimo strah spoljnim uticajima, kao što je 24-časovni ciklus vesti ili bojažljivih poznanika koji uvek zamišljaju scenario sa najgorim mogućim ishodom. Treba zapitati sebe- šta konzumiramo putem vesti, aplikacija, kakve razgovore vodimo? Ukoliko učestalo konzumiramo sadržaj koji hrani naš strah, vremenom će samo postati još jači.
Kada je u pitanju naša unutrašnjost, treba podsetiti sebe da negativni način razmišljanja nije od pomoći. Rešenje se krije u prisutnosti. Biti u potpunosti prisutan i posvetiti punu pažnju lepoti sadašnjeg trenutka.
Kao i mnoge druge važne stvari u životu, i ovo iziskuje vreme. A kada provedemo neko vreme sa svojim strahom, i kažemo mu da mu nećemo dati da upravlja našim kormilom, činimo dobro sebi. Vreme koje mu posvetimo, dan po dan, učiniće nas neustrašivim.
Naši životi puni su nemerljive lepote i potencijala. Da bismo ih ostvarili, moramo se fokusirati na život bez straha. Mi smo tu, da Vam olakšamo savetima, konsultacijama, ili terapijom, i pomognemo da u srcu probudite neustrašivost i pokidate okove koji vas u tome sputavaju.
