Vaše zdravlje zavisi od toga koliko je vremena vaše telo u fiziološkom stanju opasnosti u poređenju sa osećajem sigurnosti. Život nam je direktno zavistan od osećaja sigurnosti. Sigurnost nam je naophodna kako bismo se regenerisali i adekvatno suočavali sa pretnjama. Ali, kada smo trajno izloženi fiziologiji pretnje, naše telo trpi posledice, što lako vodi u hronične bolesti.
Fizički i mentalni simptomi su rezultat svakog sistema organa u telu koji jedinstveno reaguju na hemijski sastav našeg tela. Pored fizičkih simptoma, osećaji koje stvara instinkt bori se ili beži su anksioznost i bes. Oni su rezultat pretnji koje osećamo, a ne njihov uzrok. Oni su takođe moćni, nekontrolisani, destruktivni, ali i neophodni za održavanje života.
Polazna tačka
Zamislite složenu ploču koja ima trilione urezanih kola koja predstavljaju životni vek. Ova kola se ne mogu menjati iz nekoliko razloga. Prvo, ona se pamte, slično vožnji bicikla. Drugo, svaki put kada pokušate da ih analizirate i razumete kontraproduktivno je. Što više pažnje posvećujete tim obrascima aktivnosti, oni se sve više pojačavaju.
S obzirom da se procjenjuje da podsvesni deo mozga obrađuje 20 miliona bitova informacija u sekundi (u poređenju sa svesnim delom mozga koji obrađuje samo 40 bitova u sekundi), racionalne intervencije ne mogu napraviti ključne promene. To je kao da pokušavate da lopatom pomerite visoki planinski vrh. To se neće dogoditi i veliki deo vaše životne energije se troši u pokušajima.
Zvuči obeshrabrujuće. Što više pokušavamo da nešto popravimo, to nam je teže. A to što nam je teško takođe nam je i neophodno i mnogo moćnije od našeg svesnog dela mozga. Šta onda možemo da uradimo?
Rešavanje nerešivog
Prvi princip
Razumevanje da treba odustati od borbe sa neprijatnošću prvi je i neophodan princip koji stoji iza rešenja. Anksioznost i bes su osnovne reakcije preživljavanja. Kada prestanemo da se borimo sa ovim reakcijama, vraća nam se energija neophodna za zdrav život i napredovanje.
Morate odložiti svoje oružje i nastaviti dalje. Umesto strategije kojom pokušavate da „popravite“ sebe, potrebne su vam nove strategije. Većina pristupa koristi metode koje se ponavljanjem povezuju sa nesvesnim delom mozga. Ovo je slično preusmeravanju reke u drugi kanal. Počinjete malim koracima, stvarajući nove kanale, a na kraju će vam i sam protok vode pomoći u procesu.
Drugi princip
Drugi princip predstavlja razvijanje novog skupa pozitivnih promena. Postoji mnogo načina za podsticanje ovih promena, a navedeni proces se naziva neuroplastičnost. Uz redovno ponavljanje izvanredno je koliko se brzo ove promene dešavaju. Budući da će se mozak razvijati u pravcu u kome vam je usmerena pažnja, neophodno je da se krećete ka svojim vizijama, željama i slikama budućnosti, umesto da stalno pokušavate da „popravite“sebe. Kada krenete u smeru svoje dobrobiti, istisnućete bol i patnju.
Treći princip
Ne možete ići napred sve dok ne napustite prošlost. Ovo nije nimalo lako, jer kada vas zarobe hronične bolesti, legitimno ste ljuti. Dobar lek u ovom slučaju je efikasno procesuiranje besa.
Četvrti princip
Vodite dnevnik u kome ćete biti usmereni na brigu o sebi. To će biti jednostavan okvir koji će vam pomoći u organizovanju misli, odnosno alat koje možete primeniti fokusirano.
Kada je neophodno pobrinuti se za sebe i svoje zdravlje, važno je da imate u vidu sledeće:
- Potrebno je da razumete problem pre nego što ga rešite.
- Potrebno je da tretirate sve aspekte bola.
- Vi preuzimate kontrolu nad brigom o sebi. Budući da su hronične bolesti složene i da ste jedinstvena individua, vaša situacija je specifična za vas. Vi ste jedina osoba koja može rešiti svoj problem, uz pomoć smernica. Vi morate biti glavni.
Peti princip
Ključni koncept isceljenja je svest. Ovo uključuje svest o:
- Emocijama – potisnute emocije su posebno problematične;
- Uticaju vaših postupaka na druge, i tuđih postupaka na vas;
- Prirodi hroničnog bola i bolesti;
- Specifičnostima vaše dijagnoze;
- Vašoj viziji o tome kako želite da izgleda vaš život.
S obzirom da blagostanje i zdravlje zavise i od fiziološkog stanja tela, svi vaši napori imaju za cilj da ga direktno ili indirektno stimulišu i odvedu u stanje sigurnosti. Zato je potrebno fokusirati se na tri oblasti:
- Kako obrađujete stres;
- Kakvo je stanje vašeg nervnog sistema – mirno ili pobuđeno;
- Pronaći ravnotežu i tu ostati- osećati se sigurno i smanjiti vremenski period tokom koga se nalazite u fiziološkom stanju opasnosti.
Željeno stanje sigurnosti omogućava vam da se osećate zadovoljno i bezbedno, da sporije ˝sagorevate˝, da imate manje upala i niži nivo hormona stresa. Optimizacija fiziološkog stanja tela ima veliki uticaj na zdravlje i kvalitet života.
Uzmite u obzir da celo vaše telo reaguje na vaš trenutni splet okolnosti kako bi optimizovalo vaše šanse za preživljavanje. Vaš nervni sistem je centar za procesuiranje senzornih signala i sastavni deo reakcije. Ne postoji apsolutno nikakvo razdvajanje uma i tela.
Vaša moćna reakcija preživljavanja ima za zadatak da učini da se osećate neprijatno kako bi vas naterala da nešto preduzmete. Zašto bismo onda lično shvatali anksioznost ili bes? Oni su svojstveni opstanku, ali imaju veoma malo, ako ne i nimalo, veze sa tim ko smo. Zato je neophodno da sebi omogućite da depersonalizujete svoj instinkt bori se ili beži. On je samo deo vašeg svakodnevnog života.
Hroničnu bolest možda ne možete da popravite, ali možete da je prihvatite, da se opustite i krenete putem brige o sebi do sopstvenog blagostanja. I da se toliko posvetite svom blagostanju i uključite ga u svaki aspekt svog života, dok ne postane automatski proces. Što manje vremena provedete u fiziološkom stanju ugroženosti, imaćete više snage za jedan drugačiji, rasterećeniji život.
