Za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je karakterističan perfekcionizam, prevelika briga o urednosti, kao i kontrola međuljudskih odnosa, gde sve ove osobine idu na štetu svakodnevnoj fleksibilnosti, otvorenosti i efikasnosti.
Kada pravila i određene procedure ne dovodu do najboljeg rešenja ili tačnog odgovora na neko pitanje, donošenje odluka može postati dugotrajan i mukotrpan proces za osobe koje boluju od opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti. One mogu imati problema da odluče koji zadatak ili zaduženje treba da ima prednost ili koji je najbolji način za njihovo rešavanje. Do te mere se zapetljaju u razmišljanje i odlučivanje da na kraju taj zadatak često ni ne započnu.
Osobe koje imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti su sklone tome da postanu lako uznemirene u društvenim situacijama koje smatraju van svoje kontrole, iako tu ljutnju i zabrinutost ne iskazuju direktno. Na primer, osoba može biti nezadovoljna uslugom u restoranu i umesto da nešto kaže ili da se požali menadžeru, ona će opsesivno razmišljati ili govoriti sebi u bradu da ne treba da ostavi napojnicu ili iznova razmišljati koliko napojnice bi bilo prikladno ostaviti. U većini slučajeva, njihova ljutnja i negodovanje se javlja zbog naizgled nebitnih stvari.
Takođe, osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti mogu da pokazuju preveliko poštovanje prema svojim nadređenima koje, iz nekog razloga, mnogo vole i cene, kao i manjak poštovanja prema autoritetu koji ne vole i ne poštuju. Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti obično izražavaju naklonost na visoko-kontrolisan ili ,,ukočen” način i može im biti veoma neprijatno u društvu drugih koju su po prirodi ekspresivni. Takođe, mogu biti uštogljeni u situacijama u kojima bi se neko drugi smejao i bio srećan, jer oni pažljivo i pomno prate da sve što kažu i urade bude ,,savršeno”.
Šta je specifično za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti?
Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji odstupa od kulturne norme pojedinca. Njihovi obrasci ponašanja su nefleksibilni i ispoljavaju se u širokom spektru ličnih i društvenih situacija. Obrazac je stabilan i dugotrajan, pa se njegov početak može pratiti još od adolescencije ili rane mladosti. Specifičnosti za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti su:
- Pojedinac je preokupiran detaljima, pravilima, listama, redom, organizacijom, ili rasporedima do te mere da se glavna poenta čitave aktivnosti gubi;
- Prisutan je perfekcionizam koji ide do te mere da ne mogu da završe započeto;
- Previše su posvećeni poslu i produktivnosti da iz svog života isključuju aktivnosti poput zabave, sporta, izlazaka sa prijateljima i slično;
- Previše su savesni i nefleksibilni kada su u pitanju moral, etika, ili različite vrednosti;
- Teško im je da bace predmet koji više ne radi ili je izgubio funkciju iz čiste sentimentalne vezanosti;
- Ne žele da zamole druge za pomoć oko posla jer znaju da to ,,niko neće uraditi kao oni”;
- Vide novac kao nešto što ne treba da se ,,baca” već da se čuva za crna vremena;
- Rigidni su i tvrdoglavi.
Pošto se poremećaji ličnosti uglavnom odnose na dugotrajne i trajne obrasce ponašanja, najčešće se dijagnostikuju u odrasloj dobi. Nije uobičajeno da se ispituju u detinjstvu ili adolescenciji jer su deca i tinejdžeri u stalnom razvoju, sazrevaju i često im se menja ličnost. Međutim, ako se određeni simptomi ponavljaju redovno više od godinu dana, onda ih nesumnjivo treba uzeti u ozbir.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je dvostruko rasprostranjeniji kod muškaraca nego kod žena. Takođe, kao kod većine poremećaja ličnosti, opsesivno-kompulzivnom poremećaju ličnosti intenzitet opada sa godinama.
Kako se opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti dijagnostikuje?
Poremećaji ličnosti kao što je opsesivno-kompulzivni su obično dijagnostikovani od strane stručnjaka za mentalno zdravlje. Istraživači danas ne znaju šta tačno izaziva opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti, međutim postoji mnogo teorija o tome. Većina stručnjaka ga pripisuju kombinaciji bio-psiho-socijalnih faktora. Naime, istraživanja su pokazala da ne postoji samo jedan aspekt koji je prisutan, stoga je moguće da je opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti i nasledan.
Kako se opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti leči?
Što se tiče lečenja, opsesivno-kompulzivan poremećaj ličnosti uglavnom zahteva psihoterapiju i kombinaciju lekova. Mnoge osobe sa potvrđenim opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti ne traže lekove i ne obraćaju se stručnom licu za pomoć dokle god taj poremećaj ne krene ozbiljno da utiče na njihov život. To se najčešće dešava pri velikim stresovima ili velikim životnim promenama.
