Šta je panični poremećaj?
Panični poremećaj podrazumeva ekstremno jake i učestale epizode straha do nivoa užasa koji se često dešavaju bez ikakve najave. Učestalost i ozbiljnost simptoma paničnog poremećaja variraju od osobe do osobe. Pošto se napadi dešavaju nenajavljeno, oni koji pate od paničnog poremećaja su u stalnom iščekivanju kada će se sledeći napad desiti. Zbog toga im se javlja i jaka anksioznosti i neprestana briga. Panični napad može da se desi u bilo kom trenutku, pa čak i u snu. Većina napada traje nekoliko minuta, dok nešto ređe može da se desi da traju i oko desetak minuta, a neki čak i ceo sat i duže.
Kada se javlja panični poremećaj?
Panični poremećaj je duplo učestaliji kod žena nego kod muškaraca. Može da se javi u bilo kom dobu, ali najčešće počinje kod osoba u dvadesetim godinama. Znaj da ako ti se nekada desio panični napad, možda čak i više puta, ne znači da ćeš razviti panični poremećaj. Panični poremećaj podrazumeva da ste u roku od mesec dana četiri ili više puta imali napade panike.
Panični poremećaj je često praćen drugim poremećajima kao što su depresija ili problemi sa alkoholom ili drogom koje osoba konzumira kako bi olakšala simptome napada. Panični poremećaj može da pokrene niz fobija, kao i strah od vraćanja na mesto gde se panični napad desio. Na primer, ako se panični napad desio u liftu, osoba može da izbegava vožnju liftom do daljnjeg. Ovo ponašanje često vodi do velikih negativnih promena u životu osobe koja pati od paničnog poremećaja. One nekada izbegavaju neke normalne, svakodnevne situacije, dok u ekstremnim slučajevima ne žele čak ni da izađu iz kuće. Možda pristanu da izađu na ulicu samo ako je sa njima neko kome veruju. U ovom slučaju, panični poremećaj i anksioznost su usko povezani sa agorafobijom.
Koji su simptomi paničnog poremećaja?
Simptomi paničnog poremećaja su usko povezani sa učestalošću paničnih napada, kako smo naveli minimum četiri mesečno. Panični napadi su okarakterisani snažnim pumpanjem srca, znojenjem, osećajem slabosti, nesvesticom i vrtoglavicom. Javlja se osećaj trnjenja u rukama ili potpuni gubitak osećaja u ekstremitetima, kao i naleti toplote ili hladnoće. Neke osobe imaju i bol u grudima i gušenje koji su praćeni strahom od gubitka kontrole. Možete imati utisak kao da ćete da doživite srčani udar ili šlog svakog trenutka. Uz to, stalan strah i anksioznost da panični napad može ponovo da se desi znatno utiče na kvalitet života.
Osoba koja pati od paničnog poremećaja ima neočekivane panične napade koji se ponavljaju i uz to barem jedan od sledećih simptoma:
- stalnu brigu koju donosi napad kao, na primer, strah da će izgubiti kontrolu, da će dobiti srčani udar, da će poludeti i slično;
- da je zbog napada promenila neke svoje svakodnevne rutine – na primer izbegava situacije koje joj nisu poznate ili mesta na kojima je prethodno doživela panični napad.
Šta uzrokuje panični poremećaj?
Kao i za većinu mentalnih bolesti, nije sigurno šta tačno uzrokuje panični poremećaj. Stručnjaci veruju da je u pitanju kombinacija genetskih, bioloških i psiholoških faktora. Neki drugi veruju da je u pitanju mehanizam u mozgu koji se greškom uključi za vreme paničnog napada. Osoba koja ima panični napad doživljava neku vrstu lažnog alarma da je njen život zaista u opasnosti.
Da li se panični poremećaj može izlečiti?
Veruje se da je potpuno izlečenje paničnog poremećaja nemoguće i da će se u toku života obolele osobe nekada desiti situacija u kojoj će se panični napad opet javiti. Međutim, može da se sanira u velikoj meri i da se drži pod kontrolom. Za lečenje paničnog poremećaja se preporučuju lekovi kao i psihoterapija.
Šta osobe koje pate od paničnog poremećaja mogu da urade da bi se osetile bolje?
Kao što smo prethodno spomenuli, za lečenje paničnog poremećaja se preporučuje psihoterapija, zato što mnogi ljudi koji pate od paničnog poremećaja pate i od anksioznosti. Psihoterapija uglavnom pomaže da se prepoznaju uzroci koji dovode do paničnog napada i uči različitim vidovima relaksacije i ostalim tehnikama za smirivanje anksioznosti.
Ono što možete sami da uradite, u slučaju da patite od paničnog poremećaja, ili ste nekada imali panični poremećaj, je sledeće:
- Redovna fizička aktivnost – studije su pokazale da redovna fizička aktivnost može da smanji anksioznost koja je glavni okidač za panični napad. Najbolje bi bilo da počneš da se baviš bilo kojim sportom koji te ispunjava, bilo da je to trčanje, hodanje, plivanje, bicikl, ples, ili jednostavno fitnes čas. Nađi vremena za fizičku aktivnost barem dvadesetak minuta dnevno.
- Različite tehnike disanja – vežbaj različite tehnike disanja ili jogu koja će ti pomoći da opustiš svoj um i telo.
- Vodi računa o sebi – to podrazumeva da spavaš dovoljno svaki dan, da preko dana u toku posla imaš dovoljno pauza, da ne konzumiraš previše supstanci kao što su alkohol, cigarete, kafa. Možeš da uvedeš meditaciju ili vežbe disanja pred spavanje.
- Imaj razumevanja za sebe – kada boluješ od paničnog poremećaja, može biti da se ljutiš na sebe što je to tako. Misliš da to znači da si slab ili slaba kao osoba i da je smešno što pokušavaš da izbegneš određene situacije. Zbog toga je posebno bitno da imaš razumevanja za sebe. Podseti sebe da ćeš biti bolje, kao i to da ti život nije ugrožen.
