Da li vas je nekada neko povredio tako što je namerno uradio nešto što niste želeli? Da li ste se osećali kao da niste dovoljno važni da bi se ispoštovalo ono što želite? Da li često osećate potrebu da napravite korak unazad, i udaljite se iz razgovora, ali vas u tome spreči pomisao da biste tako povredili osećanja druge osobe? Ako ste se ikada osećali ovako, vreme je da počnete sa kreiranjem i postavljenjem zdravih granica.
Zdrava granica je prostor koji obezbeđujete sebi, ali i drugima, i koji služi mentalnom i fizičkom blagostanju i rastu. Poštovanje međusobnih granica veoma je važno, jer njihovo kršenje može imati posledice po mentalno zdravlje.
Zamislite da vaš prijatelj počne da puši. Vama se ovo ne dopada. Brinući za njega, izgovorite da se više nećete družiti sa njim, ukoliko tako nastavi. Nakon nekog vremena, saznate da je ipak nastavio da puši, ali je tu činjenicu skrivao od vas.
Ovo je veoma jednostavan primer rušenja granice. Život svakog pojedinca je njegov sopstveni i on ima potpunu vlast nad njim. Ne možete da kontrolišete tuđe postupke; jedino što možete jeste da date predloge. Ostalo je na pojedincu.
Zamislite oko sebe veliki balon koji označava vašu granicu, balon poput onog od sapunice. Prelaskom sopstvene grnice, ili tuđe, pucaju oba balona. Bez obzira kakve su vam namere, i da li nešto činite dobronamerno i usled brige, šteta nastaje na obe strane. Zato je važno da shvatimo da je unutrašnji prostor osobe, onaj unutar granica, namenjen samo za tu osobu. I kada iz bilo kog razloga pokušamo da uđemo u taj prostor, gušimo i sebe i drugoga.
Iako je održavanje zdravih granica apsolutno neophodno za održavanje zdravih međuljudskih odnosa tokom života, ponekad postoji zabuna oko toga šta zapravo znači imati granice i kako bi one trebalo da izgledaju.
Ne radi se samo o stvarima koje ne želite, već i o onome što želite
Granice se ne odnose samo na sposobnost da kažemo ne, mada je ovo svakako važan deo i jedan od načina da praktikujemo svoje granice. One se odnose i na to da znamo šta nam treba i šta želimo. To znači da ponekad kažemo: „Ne želim to“ ili „Ne mogu to da uradim“, a ponekad to zvuči kao: „Treba mi ovo“ ili „Neophodono mi je da …“, i slično.
Granice su naša odgovornost. Mi sami odlučujemo šta jeste, a šta nije dozvoljeno u našem životu.
Postavljanje granica ne isključuje ljubaznost i saosećajnost
Postavljanje granica ne znači nanošenje štete. Kada postavljamo zdrave granice, to činimo upravo iz osećanja pravičnosti i saosećanja. To ne znači de se time udaljavamo od svih, to znači da poštujemo svoj prostor, kao i prostor druge osobe. Ukoliko uočimo da je naša granica osobu prekoputa nas učinila tužnom, razočaranom ili čak besnom, tome možemo pristupiti sa empatijom, umesto da sebe krivimo ili da osetimo stid. I dalje možemo da uvažimo nečiji emocionalni odgovor, možemo pokazati ljubav i brigu, a da se pritom i dalje čvrsto držimo svojih granica. Biti direktan ne znači biti grub, neosetljiv ili neoprezan prema tuđim osećanjima. Biti direktan znači na ljubazan način iskazati svoja osećanja, i uvažiti osećanja druge osobe.
Granice nisu namenjene da drže ljude na distanci, one su tu da nam olakšaju zbližavanje
Bez granica možemo imati osećaj lažne intimnosti u kome nam se čini da smo bliski sa drugom osobom, a u stvarnosti smo izgradili neku vrstu zavisne veze. Sa zdravim granicama uspostavljamo istinsku bliskost, tako što jasno saopštavamo svoje potrebe i svoja ograničenja, dok istovremeno izbegavamo nakupljanje nezadovoljstva.
Svi imamo granice
Granice nam signaliziraju i obaveštavaju nas kada je nešto otišlo predaleko i u nekom svojstvu ugrožava našu dobrobit. Svaka osoba na ovoj planeti ima granice. Imaju ih čak i ljudi koji tvrde suprotno ili izgledaju kao da ih nemaju. Neki ljudi obitavaju u okruženju u kome se njihove granice retko osporavaju ili testiraju; neki možda ne znaju kako da traže da se njihove granice poštuju i redovno puštaju druge da ih prelaze; neki mogu imati granice koje samo instinktivno osećaju, ali ne znaju kako da ih verbalizuju.
Za sve koji se bore da osete gde su im granice, ili da razgovaraju o njima, prvi korak je da nauče da osete šta im telo govori o potrebama i ograničenjima.
Pokušajte da mentalno zdravlje stavite iznad svega ostalog. Praktikujte brigu o sebi, kako biste prepoznali važnost svojih osećanja. Ovo će vam pomoći da potrebu za granicama vremenom osetite kao prirodnu.
Čak i parovima trebaju granice
I ljudima koji se neizmerno vole potrebne su granice. Granice pokazuju drugoj osobi kako da vam pristupi, i stavljaju im do znanja šta može predstavljati problem. Ovo otvara vrata komunikacije, i pruža mogućnost da jedno drugom budete najbolji partner.
Nisu samo za druge ljude
Granice su nešto što zapravo počinje u nama samima. U osnovi postavljanja granica je sposobnost da uočimo šta nam je potrebno, i da to ostvarimo. To može izgledati kao postavljanje granica u načinima na koje posvećujemo pažnju svom zdravlju, raspolažemo novcem i vremenom, ili u odnosima sa drugim ljudima. Imati samoograničenja je sposobnost da primetimo kada nam telo govori: „Umoran sam“ i da pronađemo vreme za odmor. To je sposobnost da kažemo: „Trebaće mi više novca na kraju meseca, pa ću uštedeti deo“. To znači raditi ono što je za nas ispravno. Kada počnemo od sebe, postaje mnogo lakše uspostaviti granice drugde.
Kada dozvolimo sebi da postavimo zdrave granice pravimo korak ka boljem mentalnom zdravlju. Traženje pomoći odlaskom na terapiju može pomoći u njihovom formiranju. Može nas naučiti kako da pronađemo balans, i ne upadnemo u samoću u slučaju da malo odstupimo od sveta, dok stvaramo svoje granice.
Granice mogu biti složena stvar, posebno kada smo na početku, i kada tek učimo o njihovoj važnosti. I zato je sasvim u redu kada naiđemo na poteškoće, bilo u uspostavljanju ili njihovom održavanju. Naučiti da poštujemo i štitimo svoje granice znači vežbu za čitav život.
Granice uče druge ljude gde se nalaze vrata koja vode do nas. Uče ih da nije dozvoljeno nasilno rušiti i praviti prolaze tamo gde njima odgovara. Zdravim granicama učimo i sebe, i ljude u svom životu, da su naše biće, i naše postojanje hram, kome se pristupa sa poštovanjem i u kome se odaje počast svemu što jesmo, i svemu što sa drugima gradimo.
