Produktivnost se generalno odnosi na sposobnost pojedinca, tima ili organizacije da efikasno rade u određenom vremenu kako bi poboljšali svoj učinak.
Visoka produktivnost je rezultat mešavine faktora: motivacije, ličnosti, prirodnog talenta, obuke ili obrazovanja, okruženja, podrške drugih, upravljanja vremenom, pa čak i sreće.
Fizički elementi takođe igraju ulogu u podsticanju produktivnosti: vežbanje, zdrava ishrana i dovoljno sna mogu povećati efikasnost i kratkoročno i dugoročno. Čini se da su neki ljudi prirodno produktivniji, dok drugi se bore da to postanu, tražeći svakodnevne vežbe i bolje navike koje bi im pomogle da realizuju svoje ciljeve.
Produktivnost zavisi od mentalne energije i osećaja unutrašnje i spoljašnje motivacije. Često prirodno proizilazi iz posla koji smatramo značajnim ili vrednim. I dok ne može sve što čovek mora da uradi svaki dan da ima duboko lično značenje, istraživači otkrivaju da održavanje fokusa na veći dugoročni cilj može pomoći u aktivaciji volje i energije da se proguraju kroz dosadnije svakodnevne zadatke. Nažalost, postoji bezbroj načina za smanjenje produktivnosti. Na primer, mozgu je potrebno vreme da se odvoji od jednog skupa zadataka i da se posveti drugom, tako da će prebacivanje između više zadataka odjednom usporiti ukupnu produktivnost. Tehnologija takođe predstavlja beskrajnu ponudu trenutnih ometanja, njihovo izbegavanje što je više moguće bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti.
Šta motiviše ljude da budu produktivni?
Kod ljudi, težnja za produktivnošću obično je motivisana skupom prirodnih želja koje se preklapaju. To uključuje želju da se doprinese grupi, želju da budete izazvani i mentalno stimulisani, i želju da se ispune osnovne potrebe kao što su hrana, sklonište i bezbednost. Takve želje bi mogle da motivišu nekoga da završi projekat na poslu, očisti kuću, napravi večeru za najmilije ili se angažuje na bilo kom drugom neophodnom zadatku. Pored ovih osnovnih potreba, produktivne potrage takođe su vođene identitetom i emocijama. Ljudi mogu biti motivisani da završe težak projekat zato što će im dati društveni status, na primer, ili zato što će posle toga osećati ponos. Želja da vas drugi percipiraju kao produktivnu osobu, jer je veoma cenjena osobina u mnogim kulturama, takođe može da motiviše nekoga da obavi stvari, čak i ako tehnički nisu neophodni za opstanak.
Zašto su neki ljudi produktivniji od drugih?
Individualne razlike u ličnosti verovatno igraju glavnu ulogu u tome koliko neko može da bude produktivan. Pojedinci koji su više savesni, na primer, imaju tendenciju da budu više organizovani, pažljiviji prema detaljima i usmereni ka cilju, što često znači veću produktivnost. Pojedinci koji su sposobniji da odlože zadovoljenje takođe mogu biti produktivniji od onih koji teže trenutnim nagradama. Spoljni faktori, kao što su podrška drugih, obrazovna dostignuća i okruženje, takođe mogu uticati na pojedinca da bude više ili manje produktivan.
Kako emocije utiču na produktivnost?
I pozitivne i negativne emocije mogu pokretati ili ometati produktivnost, iako njihov specifični efekat može zavisiti od pojedinca. Generalno, negativne emocije imaju mnogo veći efekat na nečiji rezultat. Osećaj stresa i uznemirenosti zbog predstojećeg roka, na primer, mogao da motiviše jednu osobu da marljivo radi da bi posao realizovao. Druga osoba može pokušati da izbegne takva negativna osećanja odlaganjem projekta do poslednje sekunde. Pokazalo se i da pozitivne emocije kao što je sreća utiču na produktivnost, jedna studija je, na primer, otkrila da učešće u aktivnosti koja povećava sreću povećava produktivnost za približno 12 procenata. Međutim, efekti sreće na produktivnost su složeni. Drugi podaci pokazuju da, dok je sreća na radnom mestu pokazala značajan pad tokom protekle decenije, produktivnost radnika je porasla, što sugeriše da sreća i produktivnost ne idu uvek ruku pod ruku.
Da li su neki ljudi skloniji odlaganju od drugih?
Ljudi odugovlače iz više razloga koji zavise od individualnih razlika. Osoba koja se bori sa upravljanjem vremenom, ima nižu samokontrolu ili osoba koja se bori sa perfekcionizmom, verovatno će odugovlačiti više od drugih. Neki istraživači takođe pretpostavljaju da je veća verovatnoća da će osobe sa visokim neuroticizmom i ekstraverzijom odugovlačiti od onih sa nižim nivoom ove dve osobine, jer neurotični ekstraverti mogu biti skloni doživljavanju intenzivnih negativnih emocija koje mogu da učine odlaganje verovatnijim.
Da li su „radoholičari“ produktivniji?
Ne nužno. Dok neko ko radi kompulzivno, koji se ponekad naziva „radoholičar“ , može da daje privid veće produktivnosti, većina dokaza sugeriše da je to iluzija. Na duže staze, oni koji nikada ne prestaju da rade imaju tendenciju da rade manje efikasno i bore se da održe fokus. Oni takođe imaju značajno veći rizik od depresije i anksioznosti, što će verovatno štetiti njihovoj produktivnosti.
Da li je ikada u redu biti neproduktivan?
Ljudi nisu mašine, a pokušaj održavanja konstantne produktivnosti je recept za sagorevanje. Omogućavanje vremena za odmor i nerad čini više od regenerisanja mozga i tela. Takođe omogućava kreativno, nestrukturirano mišljenje koje može podstaći napredak. To može čak i povećati produktivnost na duži rok. Mnogi ljudi takođe smatraju da je dopuštanje sebi da budu neproduktivni tokom perioda ličnih ili društvenih previranja moćan oblik brige o sebi. Tokom pandemije COVID-19, na primer, mnogi ljudi su se suočili sa iznenadnom anksioznošću, stresom i tugom. Davanje sebi prostora da budu neproduktivni, barem na kratko, omogućilo im je da smanje svoje kognitivno opterećenje i upravljaju složenim i bolnim emocijama.
Šta produktivni ljudi rade drugačije?
Dokazi sugerišu da ljudi koji su u stanju da održe jak nivo produktivnosti imaju tendenciju da se bave određenim ponašanjem. To uključuje: postavljaju jasne granice između „posla“ i „života“; kažu „ne“ novim zadacima kada su preopterećeni. Daju prioritet redovnim pauzama i slobodnom vremenu; i rado sarađuju sa drugima na način koji koristi obema stranama.
Produktivnost je osobina koja je itekako dostižna ako smo voljni da unesemo određene promene u svoji svakodnevni život. Zastanite, osluškujte svoje autentične potrebe i htenja. Iskoristite dan da realizujete sve one potrebe koje vam daju kontinuitet autentičnog postojanja. Postepenim malim promenama bićete sve bliži željenoj meri sopstvene produktivnosti. Ako na tom putu imate nedoumice i potreban Vam je savet, konsultuje se sa sebi bliskim osobama ili stručnim licima (psiholog, psihoterapeut).
