Kako sve počinje?
Zaljubljivanje se dešava svima nama obično pre nego što stvarno upoznamo partnera. Isto se dešava i u vezama u kojima postoji zlostavljanje. Dok dođe do toga da partner postane nasilan, bilo da je u pitanju fizičko, psihičko ili emocionalno zlostavljanje, prođe neki period vremena. Buduća žrtva se u međuvremenu vezala i želi da po svaku cenu održi ,,ljubav i povezanost”. Sasvim je moguće da su naznake zlostavljanja postojale čak i na početku veze, ali dobro sakrivene zahvaljujući zlostavljačevom šarmu i sposobnosti zavođenja. Onda odjednom kada je ljubav ,,osigurana”, zlostavljač pokazuje svoje pravo lice. Žrtvi je teško da ga napusti koliko god bilo opasno i ponižavajuće da ostane u nasilnoj vezi. Studije su pokazale da je žrtvama nasilja u proseku potrebno oko sedam epizoda nasilja pre nego što zauvek napuste partnera.
Poricanje
Osobe koje nisu bile tretirane sa poštovanjem u porodici iz koje su potekle uglavnom imaju nisko samopoštovanje i stoga tendenciju da negiraju nasilje. One prosto ne očekuju da se iko prema njima ponaša bolje nego što je to njihov roditelj činio. Ako su u porodici navikle na kontrolu, ponižavanje ili kazne, zašto bi to bilo drugačije i u vezi? Poricanje ne znači da žrtva ne zna šta se dešava. Zna, samo što umanjuje ozbiljnost i posledice nasilja koje trpi. Moguće je da ga ni ne naziva pravim imenom. Često bira da okrene glavu na drugu stranu ili da krivi sebe za sve što se dešava.
Projekcija i idealizovanje
Osobe koje su doživele bilo kakvu vrstu traume u detinjstvu koju nisu na vreme obradili, imaju tendenciju da idealizuju partnere u odraslom dobu. Vrlo verovatno traže nekoga ko ih podseća na roditelja sa kojim osećaju da imaju ,,nezavršena posla”. To čak ne mora da bude ni roditelj suprotnog pola. Moguće je da žrtvu privuče neko ko ima osobine i majke i oca. Nesvesno misli da će ovoga puta uspeti da ovlada situacijom i da dobije ljubav koju nije dobila kao dete. Upravo ovo odmaže žrtvi da primeti rane znakove zlostavljanja.
Tok zlostavljanja
Posle svake epizode zlostavljanja sledi faza ,,medenog meseca”. Zlostavljač se ponaša romantično, želi da uspostavi vezu sa žrtvom, romantičan je, govori kako mu je žao i slično. Bez obzira šta se desilo pre toga, žrtvi je sada laknulo jer je nastupilo ,,primirje”. Veruje zlostavljaču da se nasilje nikada više neće desiti jer tako želi da veruje i zato što se vezala. Ono što žrtvu više boli nego samo nasilje je gubljenje povezanosti sa osobom koju voli. Zlostavljači navode žrtvu da veruje da su opet u ljubavi. Verovanje u bilo šta drugo bi potpuno razbilo žrtvinu iluziju ,,bezbednosti” koju oseća u ovom toku zlostavljanja.
Nisko samopouzdanje
Zbog žrtvinog niskog samopouzdanja, ona veruje da zlostavljačevo omalovažavanje, nabijanje krivice i kritikovanje zaslužila. On to namerno radi da bi imao kontrolu i moć. Žrtva sve vreme veruje da treba da se promeni kako bi veza uspela. Krivi sebe i trudi se sve više da se ,,digne” na zlostavljačev nivo. Svaka mrvica ljubavi ili lepog ponašanja joj daju nadu da će se stvari od tog trenutka promeniti. Neretko sumnja da može bilo šta bolje i da nađe.
Empatija
Često žrtve imaju empatiju za zlostavljača, ali ne i za sebe. Nisu svesne svojih potreba, a i ,ako jesu, sramota ih je da ih iskažu jasno i glasno. Ovo daje mnogo prostora zlostavljaču da se pravi da je žrtva, da pokazuje kajanje, da prenaglašava osećaj krivice ili da priča o tome kako je imao užasno detinjstvo. Empatija koju žrtva oseća prema zlostavljaču joj ,,pomaže” da ga opravda, racionalizuje njegovo ponašanje i minimalizuje bol koji trpi. Neretko kriju to što proživljavaju od prijatelja i rođaka zbog empatije ali i zbog osećanja sramote. Upravo to daje zlostavljaču još više moći.
Početna romansa koja se pretvorila u košmar
Nesumnjivo je veza koja je sada postala nasilna u početku bila divna i romantična. Žrtva se nada da će tortura koju proživljava u nekom trenutku prestati i da će se opet vratiti fazi ,,medenog meseca”. Plus, često su zlostavljači veoma zavodljivi – imaju zavidan društveni život ili posebne talente. Na primer, narcisi mogu da budu veoma zanimljivi i šarmantni. Mnogi njihovi partneri tvrde da uživaju samo u njihovom društvu i načinu života i da zbog toga nasilje pada u drugi plan. Osobe koje pate od graničnog poremećaja ličnosti, kada su u dobrom raspoloženju, nude svojim partnerima život pun uzbuđenja. Sociopate mogu da se pretvaraju da su bilo šta što im treba. Žrtva sve ovo prekasno shvati.
Manipulacija
Zlostavljač ima periode kada je emocionalno dostupan i želi blizinu žrtve. Međutim, nakon prelepog vremena provedenog zajedno, on se povlači, ,,gasi” ili postaje nasilan. U ovom slučaju žrtva postaje anksiozna i svoj bol i potrebu za zlostavljačem pogrešno procenjuje kao ljubav. Zlostavljač na ovaj način uspeva da manipuliše žrtvom na različite načine.
Kako vreme odmiče periodi kada je zlostavljač nedostupan postaju sve češći. Žrtva se ponaša kao da ,,hoda po jajima”, čeka i nada se ponovnom povezivanju. Upravo zbog ovoga su nasilne veze one iz kojih se najteže izlazi. Žrtva se potpuno izgubi u tom ,,toplo-hladno” odnosu stalno se nadajući da će biti bolje. 
Ako ste se prepoznali u ovom tekstu i mislite da se nalazite u odnosu u kojoj postoji bilo kakva vrsta zlostavljanja, naša topla preporuka je da se što pre obratite stručnom licu za pomoć.
