Šta je granični poremećaj ličnosti?
Granični poremećaj ličnosti se pored emocionalne nestabilnosti i gubitka kontrole impulsa karakteriše i dodatnim simptomima. Tu spadaju nejasne i poremećene predstave o sebi i o sopstvenim ciljevima, kao i nejasne i poremećene unutrašnje sklonosti (uključujući i seksualne). Obično postoji hronično osećanje praznine. Sklonost ka uključivanju u intenzivne i nestabilne odnose može da uzrokuje ponavljanje emocionalnih kriza. Postoje uz to i izraženi napori da se izbegne odbacivanje, nizom pretnji ili pokušaja samoubistva kao i samopovređivanjem. Do pokušaja samoubistva ili samopovređivanja može da doće i bez očiglednih razloga. Osobe sa ovim poremećajem ličnosti su obično i veoma impulsivne, često rade stvari štetne po njih (rizična seksualna ponašanja, sečenje, pokušaj ubistva).
Prvi znaci ovog poremećaja se javljaju u ranom odraslom dobu. Nestabilni odnosi sa drugima traju godinama i obično su povezani sa nestabilnom slikom o sebi u ranim socijalnim interakcijama. Obrazac je prisutan i u različitim sredinama (ne samo kod kuće i na poslu), i često je praćen emocionalnom labilnošću.
Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji.
Specifični simptomi graničnog poremećaja ličnosti
Osoba sa ovim poremećajem takođe imaju impulsivno ponašanje i imaju većinu od sledećih simptoma :
- Besumučno bežanje od mogućnosti da se doživi pravo ili imaginarno napuštanje
- Obrazac nestabilnih i intenzivnih međuljudskih odnosa koji variraju između dva ekstrema – idealizacije i obezvređivanja
- Poremećaj identiteta, podrazumeva značajnu i kontinuiranu nestabilnu sliku o sebi
- Impulsivnost koja se ogleda u prekomernom trošenju, promiskuitetu, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, rizičnoj vožnji
- Povremeno suicidalno ponašanje, pretnje suicidom ili samopovređivanje
- Emocionalna nestabilnost u vidu epizodičnih padova u raspoloženju (disforije), anksioznosti, razdražljivosti
- Hronično osećanje praznine
- Neadekvatno, intenzivno izražavanje besa i teškoća da se on kontroliše (npr. osoba plahovito reaguje u sekundi, konstantno je besna, povremeno se potuče)
- Prolazne, sa stresom povezane paranoidne misli ili ozbiljniji disocijativni simptomi
Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.
Granični poremećaj ličnosti je češći kod žena (75%). Rasprostranjenost ovog poremećaja je između 1.6 i 5.9 procenata.
Kao i većina poremećaja ličnosti, simptomi graničnog poremećaja ličnosti obično se smanjuju u intezitetu sa godinama i mnogi ljudi sa ovim problemom gotovo i da ne doživljavaju najekstremnije simptome kada su u 40-im i 50-im godinama.
Detalji o graničnom poremećaju ličnosti
Besumučno bežanje od mogućnosti da se doživi pravo ili imaginarno napuštanje
Uverenje da joj preti napuštanje, odbacivanje ili gubitak spoljašnje strukture, može dovesti do promena slike o sebi, emocija, razmišljanja i ponašanja. Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti će biti vrlo osetljiva na stvari koje se događaju oko nje. Oni doživljavaju intenzivne strahove od napuštanja i neprimerenu ljutnju, čak i kada je situacija takva da se jednostavno moraju odvojiti od nekoga ili kad postoji promena plana. Na primer, osoba postaje razjarena na nekoga što nekoliko minuta kasni ili što je otkazao dogovoreni ručak. Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti napuštanje tumače kao potvrdu da su oni sami “loši“. Njihovi besomučni napori da izbegnu odbacivanje mogu uključivati impulsivne radnje kao što su samo-povređivanje ili suicidalna ponašanja..
Nestabilni i burni odnosi sa drugima
Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti su sklone da već nakon prvog ili drugog sastanka idealizuju ljude koji će potencijalno brinuti o njima ili sa kojima će biti u ljubavnoj vezi. Zahtevaju da se provodi jako puno vremena sa njima i dele svoje najintimnije tajne na samom početku veze/odnosa. Međutim mogu vrlo brzo i lako promeniti mišljenje i od idealizacije otići do potpunog obezvređivanja, ukoliko pomisle da im druga strana ne poklanja dovoljno pažnje, da joj nije dovoljno stalo, da ne “daje” dovoljno i da nije dovoljno “tu”. Osobe sa ovim poremećajem mogu empatisati i biti brižne prema drugima ali samo pod uslovom da druga osoba zauzvrat bude “tu” kada je potrebno zadovoljiti njihove potrebe i zahteve. Sklone su iznenadnim i dramatičnim promenama u pogledu na druge, od toga da je neko divan i savršen do toga da ga treba surovo kazniti. Takve promene mišljenja su posledica ili primarno nerealne predstave i idealizacije na početku odnosa ili ukoliko se očekuje odbacivanje ili napuštanje od stane iste.
Poremećaj identiteta
Karakteristične su dramatične i iznenadne promene slike o sebi koje za posledicu ima menjanje životnih ciljeva, životnih vrednosti i izbora zanimanja. Javljaju se iznenadne promene mišljenja i planova vezano za karijeru, seksualni identitet, sistem vrednosti i tip prijatelja. Ove osobe mogu ići od uloge nejakog slabića do pravednog osvetnika koji će ispraviti nepravde koje su mu učinjene u prošlosti. Iako najčešće imaju sliku o sebi koja se bazira na principima dobar ili zao osobe sa graničnim poremećajem ličnosti ponekad imaju osećaj da uopšte i ne postoje. Ovo se događa u situacijama kada osoba oseća da joj fali smislen odnos sa nekim i da joj nedostaje pažnja i podrška. Takođe, postignuće ovih osoba se dramatično pogoršava ukoliko se nađu u nestrukturisanoj radnoj ili školskoj atmosferi.
Kako dijagnostikujemo granični poremećaj ličnosti?
Poremećaje ličnosti kao što je granični poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Dakle ako se prvobitno obratite svom izabranom lekaru opšte prakse o ovom problemu, on bi trebalo da Vas uputi specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i dalje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja.
Mnogo ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć. Ljudi sa poremećajem ličnosti često ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće dešava kada se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.
Dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti postavlja specijalista za mentalno zdravlje upoređujući Vaše simptome sa gore navedenim i donosi odluku da li Vaši simpotomi ispunjavaju kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja.
Uzroci graničnog poremećaja ličnosti
Istraživači danas ne znaju šta uzrokuje granični poremećaj ličnosti. Postoje mnoge teorije, međutim, samo o mogućim uzrocima graničnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa biopsihosocijalnim modelom uzročnosti – pod ovim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih (način na koji je osoba u ranom detinjstvu uspostavljala svoje prve relacije sa roditeljima kao i sa drugom decom) i psiholoških (temperament koji oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni koping mehanizmi). Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora.. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.
Tretman graničnog poremećaja ličnosti
Tretman graničnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć terapeuta koji ima iskustva u lečenju ove vrste poremećaja ličnosti. Lekovi se takođe mogu prepisati da pomognu kod određenih simpotoma.
