Šta je histrionični poremećaj ličnosti?
Histrionični poremećaj ličnosti se karakteriše brzim promenama u osnovi plitkih, površnih emocija, pri čemu je ekspresija emocija praćena neprimerenim uzbuđenjem, samodramatizacijom i skretanjem pažnje na sebe (egocentričnost). Sadržaj govora je prepun detalja sa naglašenom željom da se impresionira okolina i daju hiperbolični opisi drugih. Ovaj tip ličnosti koristi mehanizam disocijacije ili poništenja kao mehanizam odbrane. Npr. žena koja je prevarila svog muža se ponaša kao da se to nije njoj dogodilo.
Često su prisutni kontradiktorni stavovi i karakteristike (npr. promiskuitet i čednost istovremeno). Sklone su flertovanju uz odsustvo uvida u sve implikacije svog ponašanja. Neretko imaju seksualne disfunkcije – anorgazmija i impotencija.
Karakteristika histrionične ličnosti je da teško podnosi situacije u kojima nije centar pažnje (egocentričnost) uz kontinuirano traženje uzbuđenja i priznanja drugih. Dalje crte karaktera su: nestalnost, kolebljivost, emocionalna nezrelost (površnost), sklonost fantaziranju, nametljivost i neodgovarajuća zavodljivost u izgledu i ponašanju želja za ličnom dominacijom u svakoj situaciji, radoznalost, pozerstvo, servilnost sugestibilnost (lako podpada pod uticaj drugih ili okolnosti), teatralnost. Tipična je sklonost ka samodramatizaciji ili ti teatralnom i prenaglašenom izražavanju emocija (histrion – glumac). Iako toga nisu svesni, često glume neku ulogu (npr. „žrtve“ ili „princeze“) u odnosima sa drugima i skloni su manipulaciji nad svojim partnerom. Društveni su, ekstrovretovani, površno šarmantni kao i zahtevni, uobraženi, samoživi i sujetni.
Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji.
Simptomi histrioničnog poremećaja ličnosti
Ovaj poremećaj karakteriše prenaglašenost emocija i skretanje pažnje na sebe, počevši od ranog odraslog doba, i prisutan je u različitim kontekstima:
- Oseća se neprijatno u situacijama u kojima nije u centru pažnje
- Sklonost ka neadekvatnom i provokativnom ponašanju u odnosima sa drugima
- Izrazito brzo menjanje ponašanja i površnost u izražavanju osećanja
- Korišćenje fizičkog izgleda radi privlačenja pažnje
- Impresionistički stil govora, puno detanja
- Izrazita dramatičnost, teatralnost i emocionalnost
- Osoba je sugestibilna i na nju lako utiču drugi ljudi ili okolnosti
- Procenjivanje odnosa kao mnogo intimnijih nego što zaista jesu u realnosti
Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.
Histrionični poremećaj ličnosti je češći kod žena nego kod muškaraca. Rasprostranjenost ovog poremećaja je između 2-3 procenata.
Kako dijagnostikujemo histrionični poremećaj ličnosti?
Poremećaje ličnosti kao što je histrionični poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Dakle ako se prvobitno obratite svom izabranom lekaru opšte prakse o ovom problemu, on bi trebalo da Vas uputi specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i dalje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja.
Mnogo ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć. Ljudi sa poremećajem ličnosti često ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće dešava kada se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.
Dijagnozu histrioničnog poremećaja ličnosti postavlja specijalista za mentalno zdravlje upoređujući Vaše simptome sa gore navedenim i donosi odluku da li Vaši simpotomi ispunjavaju kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja.
Uzroci histrioničnog poremećaja ličnosti
Istraživači danas ne znaju šta uzrokuje histrionični poremećaj ličnosti. Postoje mnoge teorije, međutim, samo o mogućim uzrocima histrioničnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa biopsihosocijalnim modelom uzročnosti – pod ovim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih (način na koji je osoba u ranom detinjstvu uspostavljala svoje prve relacije sa roditeljima kao i sa drugom decom) i psiholoških (temperament koji oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni koping mehanizmi). Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.
Tretman histrioničnog poremećaja ličnosti
Tretman histrioničnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć terapeuta koji ima iskustva u lečenju ove vrste poremećaja ličnosti. Lekovi se takođe mogu prepisati da pomognu kod određenih simpotoma.
