Izlazite iz kuće u žurbi, krećete da zaključate vrata i shvatite da ste ostavili ključ. Zbog toga se vraćate unutra, a ključ nije na svom mestu, već je zakopan ispod gomile papira i sada ga treba pronaći. Kada prijateljima objašnjavate zašto ste zakasnili oni Vam ne veruju ili Vam se smeju.
Konačno ste došli kući, zavalili se u omiljenu fotelju sa odabranom knjigom. Već mesecima obećavate sebi da ćete se ponovo posvetiti čitanju samo da nađete priliku, baš kao što je ova sad. Međutim, pažnju Vam odvlači padanje senki na podu, potom ono što ih izaziva: njihanje lišća kroz prozor. Ni ne primetite, a shvatite da ste umorni dok Vam knjiga neotvorena stoji na krilu.
Sedite na predavanju, objašnjeno Vam je da je korisno obraćati pažnju na ono što predavač priča, da to posle skraćuje proces učenja. Zbog toga se trudite da pratite, vodite beleške, ali prosto ne ide. Misli Vam brzo odlutaju, a beleške postaju škrabotinice u vidu očiju, zavijutaka, drveća i svačega što Vam padne na pamet.
Krenuli ste da usisavate kuću, zbog toga ste morali da pomerite sto. Dva sata kasnije usisivač je zaboravljen u uglu sobe, a Vi se odmarate nakon što ste obavili uspešan zadatak čišćenja stola.
Ovo su neke od situacije koje ljude navedu da samostalno zaključe kako imaju ADHD. Nakon toga oni se obrate svom najboljem prijatelju i najproverenijem lekaru dr Guglu. Rezultati ih asociraju na onu decu iz odeljenja koje su profesori nazivali problematičnim i koja su stalno pravila probleme na času jer su upadala u reč ili nisu mogla da sede mirno. “Ali, ja sam bio/bila krajnje uzorno dete. Samo ponekad malo rasejano.” Najčešće se na taj način završava ovo samostalno istraživanje. Zbog toga manje poznata podvrsta ADHD-a, ADD ostaje u zapećku.
Šta je to ADD
ADD (Attention Deficit disorder) jeste poremećaj pažnje koji karakterišu rasejanost, otežanost pri započinjanju i završavanju zadataka, zaboravnost, teškoće pri praćenju instrukcija, problemi pri obraćanju pažnje na detalje isl. U modernoj klasifikaciji vodi se kao podvrsta ADHD-a, tzv. nepažljivi ADHD. Ipak, ima neke ključne razlike od klasičnog shvatanja ADHD-a, te je zato u govoru još uvek ostao i termin ADD da stvara lakšu distinkciju između ova dva.
Šta ADD nije
Drugi poremećaji
Za razliku od ADHD-a, ovaj poremećaj ne karakterišu impulsivnost i hiperkativnost. Zbog toga je retko primećen, posebno kod dece, jer su deca sa ADD-om često vrlo tiha, “u svom svetu”, pa ne bivaju primećena jednako lako kao njihovi daleko glasiniji vršnjaci sa ADHD-om. Osobe sa ADD-om pre će biti okarakterisane kao nezainteresovane zbog svoje rasejanosti, nereda na radnom stolu i čestim probijanjima dogovorenih rokova.
Teškoće pri koncentraciji mogu nastati i kao posledica anksioznosti. U tom slučaju ne govorimo o ADD-u, već o još jednom simptomu anksioznosti. Za razliku od ADD-a, anksioznost prati i osećaj slobodnolebdećeg straha i strepnje.
Još još jedan krivac za smanjenu pažnju može biti i depresija. Osim smanjene pažnje kod depresije prisutne su i bezvoljnost i, u mnogim slučajevima, osećanje duboke tuge.
Društvene mreže oštećuju našu pažnju
Bitno je osvrnuti se i na karakteristike života sa društvenim mrežama i internetom. Algoritmi osmišljeni da nam svake sekunde nude nov sadržaj koji ne traje više od minut, rezultati koji se stvaraju za manje od sekunde, čitavi svetovi koji se otvaraju i zatvaraju pred našim očima nakon svega par klikova. Naša pažnja kako bi svemu tome udovoljila postaje sve pokretnija. Kao posledicu, međutim, gubi nekadašnju istrajnost i stabilnost.
ADD ne treba mešati ni sa prostom zaboravnošću, ili onim danima kada na poslu imamo previše obaveza koje nam onda ne dopuštaju da se ijednoj od njih dovoljno posvetimo. Dakle, samo je više znakova ADD-a u dužem vremenskom periodu razlog za brigu. Čak i ukoliko sumnja postoji, pre donošenja bilo kakvih zaključaka razgovarajte sa stručnjakom, najbolje svojim psihologom ili psihijatrom.
Zahvaljujući današnjoj dinamici života naša pažnja dosta pati, zbog toga sve više nas sumnja u neki poremećaj. Zato sledeći put kad se udobno smestite uz knjigu koju nikako da započnete, pokušajte telefon da ostavite što dalje od sebe i prepustite se. Ukoliko pak zaista imate ADD ni to nije razlog za očajavanje. Uz odgovarajuće alate za prevazilaženje ADD u Vašem životu ne mora igrati presudnu ulogu. Zato razgovarajte sa stručnjakom kako biste zajedno našli prave alatke za Vas.
