Šta je autizam?
Autizam je razvojni poremećaj koji utiče na obradu informacija na više nivoa. Osobe sa autizmom imaju poteškoće kada su u pitanju društvene i komunikacijske veštine. Njihova interesovanja su ograničena i često okarakterisana ponašanjima koja se ponavljaju. Osobe sa autizmom takođe imaju tendenciju da osećaju preosetiljivost ili nelagodnost pri različitim stimulacijama čula, kao na primer reagovanje na određene zvukove ili na nešto što vide ili okuse.
Pošto simptomi autizma poprilično variraju, stručnjaci za mentalno zdravlje se odnose prema autizmu kao na spektar autističnih poremećaja.
Autizam se uglavnom javlja pre treće godine deteta i četiri puta češće kod dečaka nego kod devojčica. S druge strane, autizam kod devojčica je češće pogrešno dijagnostikovan ili nije uopšte. Učestalost spektra autističnih poremećaja kao dijagnoze je porasla u zadnjih 20 godina. Nije sasvim jasno da li zaista ima sve više autistične dece ili su stručnjaci za mentalno zdravlje počeli da ga dijagnostikuju čak i ako je i veoma blag.
Ne postoji lek za autizam. Neki stručnjaci tvrde da autizam ne treba smatrati medicinskim stanjem koje treba lečiti. Za one koji se nalaze na samom kraju funkcionalnog spektra autizma, postoje terapije koje mogu da pomognu u ublažavanju simptoma. Takođe, simptomi mogu da oslabe sami od sebe tokom godina.
Koje su karakteristike autizma?
Autizam se javlja pre treće godine. Može da bude veoma iznenađujuć jer je moguće da se dete do tog trenutka sasvim normalno razvijalo. Iako se ozbiljnost simptoma veoma razlikuje od deteta do deteta, socijalne i komunikacijske veštine do te mere opadnu da neka deca sa autizmom prestanu da pričaju i ostanu nema do kraja života.
Roditelji mogu da primete da njihovo dete izbegava kontakt očima ili da ne reaguje, stoga im može biti otežano da formiraju emocionalne veze i klasičnu vezanost roditelja-deteta. Deca sa autizmom imaju neobične reakcije kada su u pitanju određeni zvukovi, teksture, ukusi ili mirisi. Takođe mogu imati problema sa koordinacijom i loš tonus mišića.
Deca sa autizmom stalno ponavljaju određene pokrete poput mahanja rukama, ljuljanja i proizvođenja različitih zvukova. Neka deca čak nanose povrede sama sebi tako što se grizu ili se udaraju po glavi.
Šta uzrokuje autizam?
Niko u potpunosti ne razume šta uzrokuje autizam. Istraživanja pokazuju da je genetika veoma bitan faktor. Osobe čiji rođaci boluju od autizma imaju veću verovatnoću da ga i oni sami dobiju. Autizam je češći kod dece koja imaju starije roditelje, kao i kod one koja su se rodila sa manjom telesnom težinom ili koja već pate od nekih drugih bolesti, kao, na primer, od tuberlozne skleroze.
Kako se autizam leči?
Mnogo je pristupa u kontroli i lečenju autizma koji daju rezultate. Rana intervencija sa dobro strukturisanim bihevioralnim, kognitivnim i komunikacijskim terapijama mogu drastično da pomognu deci sa autizmom da nauče određene veštine. Međutim, činjenica je da ona nikada neće biti u stanju da žive samostalno kao odrasli. Obrazovni programi u školama koji su namenjeni deci sa autizmom mogu biti efikasni u poboljšanju intelektualnog funkcionisanja.
Iako nijedan lek ne može da popravi oštećenja koja su karakteristična za autizam, psihoaktivni lekovi, uključujući antidepresive, antipsihotike i antikonvulzive se često preprisuju radi kontrole određenih simptoma.
Koja su tri nivoa autizma?
Stručnjaci za mentalno zdravlje klasifikuju autizam na tri nivoa u zavisnosti od ozbiljnosti društvenih deficita i restriktivnog ponašanja deteta. Pojedinci koji imaju blagi autizam imaju manje poteškoće u društvenim interakcijama i izvršavanju određenih zadataka, dok oni u sredini spektra imaju značajne izazove kada su u pitanju međuljudski odnosi. Osobe na kraju sprektra mogu imati čak i intelektualne smetnje, nemogućnost govora, mogu da osećaju nelagodnost kada su u pitanju svetla, mirisi, zvukovi, i slično. Osobe sa ozbiljnim autizmom mogu da budu agresivne i da udaraju glavom o zid ili da udaraju druge ljude. Neki oblici autizma su toliki ozbiljni da dete mora da bude hospitalizovano. Takođe, postoji i niz drugih simptoma koji se javljaju zajedno sa autizmom, a to su epilepsija, anksioznost, gastrointestinalni problemi, ili poteškoće pri spavanju.
Neuroraznolikost i autizam
Koncept neuroraznolikosti podrazumeva da ne postoji nijedan ,,normalan” mozak na osnovu kojeg bi se mogli meriti svi ostali mozgovi. Stoga, po mišljenju pristalica ove ideje, autizam bi trebalo da bude široko prihvaćen i prepoznat kao prirodna varijacija neurološkog stanja. Oni koji podržavaju ovu teoriju ističu dragocene veštine različitih vrsta umova, baš kao što ističu vrednost drugih vrsta različitosti. U isto vreme, neki istraživači i stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju da se koncept neuroraznolikosti može primeniti samo na one koji imaju visokofunkcionalni tip autizma.
Mnogi ljudi sa autizmom pokušavaju da poboljšaju svoje socijalne veštine i da izmene neke obrasce ponašanja kako bi se bolje uklopili u ,,većinu” stanovništa. Međutim, postoje i oni koji u svom autizmu pronalaze snažan identitet i ne žele da ga menjaju.
Uprkos različitim izazovima koji su karakteristični za osobe sa autizmom, mnogi su visoko-inteligentni i sposobni da razvijaju nove veštine kao i apstraktno mišljenje. Smatraju da ih ne treba odvajati od ostatka društva, već da treba da imaju podjednake šanse za školovanje i zaposlenje kao i oni koji ne boluju od autizma. Za njih neuroraznolikost podrazumeva neurojednakost.
U svakom slučaju, ako primetite kod svog deteta neke od gorepomenutih simptoma, javite se stručnjaku za mentalno zdravlje radi daljih analiza i moguće terapije koja će omogućiti kvalitetniji život vašem detetu, a i vama.
