Poremećaji sna pogađaju mnogo više ljudi nego što se misli – prema nekim podacima oko 20% naših sugrađana boluje od nekog poremećaja spavanja. Mnogi ljudi uopšte ne uviđaju da pate od poremećaja sna. Takvi mogu u toku dana osećati slabi umor, dezorijentaciju i nemogućnost da se pokrenu. Ovakvi poremećaji uzrokovani lišavanjem sna utiču na posao, vožnju i socijalne aktivnosti. Kao najčešći poremećaji sna pominju se nesanica, slip apnea (prekid disanja dokom sna), pospanost tokom dana, sindrom nemirnih nogu i narkolepsija.
Zašto nam je potreban san?
Iako istraživači još uvek pokušavaju da saznaju zašto je tačno ljudima neophodan san, istraživanja na životinjama pokazuju da je san neophodan za preživljavanje. Npr, dok obični pacov obično živi od dve do tri godine, oni koji su lišeni REM faze u proseku žive svega pet nedelja, dok oni koji su lišeni svih faza spavanja žive otprilike tri nedelje. Pacovi kojima je uskraćen san takođe razvijaju neuobičajeno visoku telesnu temperaturu sa pojavom rana na repu i šapama. Rane se mogu pojaviti jer im se pogoršava stanje imunog sistema. Pojedine studije pokazuju da lišavanje sna štetno utiče na imuni sistem.
Ispostavlja se da je san neophodan našem nervnom sistemu kako bi pravilno funkcionisao. Premalo sna čini nas pospanim i onemogućuje koncentraciju tokom dana. Isto tako negativno utiče na pamćenje i fizički učinak i smanjuje mogućnost izvođenja matematičkih operacija. Ukoliko se lišavanje sna produži, mogu uslediti halucinacije i promene raspoloženja. Pojedini stručnjaci smatraju da su neuroni koje koristimo dok smo budni tokom sna u prilici da se ,,ugase“ i obnove. Ukoliko ne spavamo, neuroni se mogu toliko energetski isprazniti ili zagaditi nusproizvodima uobičajenih ćelijskih aktivnosti da počinju loše da funkcionišu. San može takođe omogućiti mozgu da vežba značajne neuronske sklopove koji u suprotnom mogu zakržljati zbog nedostatka aktivnosti.
Tokom dubokog sna se kod dece i mladih ljudi dešava i oslobađanje hormona rasta, dok se kod mnogih telesnih ćelija uočava i uvećano stvaranje proteina i njihovo smanjeno razlaganje. S obzirom da su proteini gradivni blokovi neophodni za rast ćelija, kao i za oporavljanje od štete nanete stresom ili ultravioletnim zracima, dubok san zaista može biti i ,,presudan za lepotu“. Aktivnosti u delovima mozga koje kontrolišu emocije, procese donošenja odluka i socijalne interakcije drastično se smanjuju tokom dubokog sna, što ukazuje da ovakva vrsta sna može pomoći ljudima da u budnom stanju održe optimalno emotivno i socijalno funkcionisanje. Istraživanje na pacovima takođe je pokazalo da su se određeni obrasci nervnih refleksa koje su pacovi stvarali tokom dana, ponavljali i tokom dubokog sna. Ovo ponavljanje obrazaca može pomoći u kodiranju pamćenja i poboljšanju učenja.
