Anksioznost je uobičajena reakcija našeg organizma na stres i sasvim je normalno da se javi u situacijama u kojima postoji neka objektivna pretnja ili nam je život ugrožen. Simptomi koje osobe osećaju su nemir, dekoncentrisanost, preplavljenost mislima, ubrazan srčani rad ili kako se često opisuje “lupanje srca”, ubrzano distanje, stezanje u grlu i još mnogo toga. Međutim, kada osoba pati od generalizovanog anksioznog poremećaja, anksioznost se javlja bez nekog konkretnog razloga i za vreme svakodnevnih aktivnosti. U današnje vreme ovo je čest poremećaj i zbog toga se neretko dešava da mu osobe koje ga nikada nisu iskusile (ili možda i jesu) umanjuju ozbiljnost.
Dakle, koji su to najgori (i najbolji) saveti koje možete dati osobi koja pati od generalizovanog anksioznog poremećaja?
1. Probaj da gledaš na život sa vedrije strane.
Ako ste anksiozni i preopterećeni raznim (ne)realnim brigama, porodica i prijatelji koji vam žele dobro će vas posavetovati da preusmerite misli na sve lepe stvari koje vas okružuju. Možda ćete od njih čuti ,,Zašto si tako negativan? Zašto malo ne obratiš pažnju na pozitivne aspekte svog života?” ili odgovore koji počinju sa ,,barem”. Ako se požalite na to da se bojite da ćete izgubiti posao, oni će vam reći ,,Barem imaš posao”. Ili ako kažete da ste zabrinuti za zdravlje partnera, odgovor glasi ,,Barem si u vezi”, i sve tako. Međutim, preusmeravanje fokusa sa negativnog na pozitivno ne pomaže.
Mnogo bolji pristup je da se vežba prihvatanje anksioznosti. Ono što je za nju specifično, to je da što više pokušavamo da je kontrolišemo ili da joj se opiremo, ona je sve upornija. Ako prihvatite anksioznost, verovatno će i da popusti. Probajte da je pustite i da kažete sebi ,,Anksiozan sam i to je u sasvim u redu”.
Takođe, mnogi ljudi misle da ne bi trebalo nikada da osećaju anksioznost. Međutim, ona može da bude odličan pokretač da se više potrudite oko neke aktivnosti. Na primer, ako vam ispit donosi ovakav osećaj nelagode, više ćete učiti, ako je to razgovor za posao, bolje ćete se pripremiti, i slično. Tako da, umesto da mislite pozitivno, probajte da prihvatite da ste anksiozni i da preduzmete konkretne korake koji će učiniti da se bolje osećate povodom događaja koji je stvara.
2. Smiri se.
Ovo je čest savet koji se daje ljudima koji se nalaze u sred paničnog napada. Međutim, potpuno je apsurdno reći bilo kome u tom trenutku da se smiri, jer je to jedino što osoba želi u takvoj situaciji. Da mogu da se smire, to bi i uradile.
Ono što bi mnogo više bilo od pomoći je da podstaknete osobu koja doživljava panični napad da diše duboko, zajedno sa vama, izdišući duže nego što udiše. Možete joj takođe reći da se fokusira samo na jedno od čula. Šta je to što vidi, čuje, ili oseća?
3. Ne budi tako osetljiv.
Bilo kakav komentar ovog tipa upućen osobi koja pati od anksioznosti je samo još više pogoršava jer je ona sama posledica iracionalnih i negativnih misli. Reći nekome ,,Ne budi tako osetljiv” ne samo da ne pomaže nego je i potpuno bezosećajno uzimajući u obzir da osoba koja pati od anksioznosti zaista proživljava sve to što je brine.
Ono što može da pomogne je da probate da razumete kako se osoba prekoputa vas oseća. Uputite joj reči tipa ,,Pomozi mi da razumem šta proživljavaš”. Ovakav pristup je mnogo bolji i razumniji čak i ako nemate reči utehe. Barem će osoba koja pati od anksioznosti moći sebi da olakša tako što će vam ispričati šta je muči.
4. Nemoj da misliš o tome.
Prvenstveno, niko od nas nema potpunu kontrolu nad svojim mislima, još manje kada su u pitanju stvari oko kojih brinemo. Da jeste tako, onda bismo mogli jednostavno odlučiti da oko nečega ne lupamo glavu i kraj. Uglavnom se dešava suprotno. Što se više trudimo da ne mislimo o nečemu, više nas misli tamo vuku.
Kao što smo prethodno spomenuli, umesto da probate da kontrolišete misli, mnogo je bolje ili da im se prepustite ili da se sa njima suočite.
5. Suoči se sa svojim strahovima.
Jeste, tačno je da suočavanje sa strahovima može da dovede do boljitka i smanjenja (ili nestanka) anksioznosti, ali bitno je da znate kako to da uradite. Nikako nije preporučljivo da se vodite principom ,,s neba pa u rebra”. Na primer, ako imate strah od javnog govorenja, ne treba odmah da nastupite pred 500 ljudi. Probajte da prvo govorite ispred svega nekoliko, pa polako povećavajte broj.
Kada se suočavate sa anksioznošću korak po korak onda vam i samopouzdanje raste kao i uverenje da možete da izdržite neprijatne emocije. Ovo će doneti, ne samo smanjenje anksioznosti kada je u pitanju neka konkretna situacija, već ovog stanja uopšteno. Prosto ćete znati da ništa loše ne može da vam se desi čak ako se anksioznost ponovi. 
Činjenica je da je generalizovani anksiozni poremećaj sve prisutniji i da gotovo nema pojedinca koji se nekada nije našao u stanju pojačane anksioznosti. Međutim, ako vidite da ne možete sami da se sa njom izborite i da vam znatno utiče na kvalitet života, toplo vam savetujemo da se obratite stručnom licu za pomoć.
