Na anksioznost najčešće odgovaramo tako što pokušavamo da je potisnemo, ili je izbegavamo. Usredsređeni na njene simptome i nelagodnosti, tražimo bilo šta što može učiniti da anksioznost nestane. Na duge staze, ovakvo postupanje može nam napraviti još veći problem. U pokušaju da pobegnemo od anksioznosti, sve smo dalje od njenog uzroka, a samim tim i od rešenja. Bez obzira na to da li se sa njom borimo, da li joj popuštamo ili pokušavamo da je izbegnemo, preoblkovanje anksioznosti u saveznika, umesto neprijatelja, moglo bi nam pomoći da stvari promenimo na bolje.
U današnjim napetim vremenima anksioznost ne prestavlja izuzetak- više je pravilo. Da bismo se nosili sa njom, potiskujemo je. Ostajemo smireni i nastavljamo dalje. Anksioznost se danas može smatrati globalnom krizom. Procenjuje se da jedna trećina ljudi pati ili će u nekom trenutku svog života patiti od iscrpljujućeg nivoa anksioznosti. Iz ovoga je očigledno da stotine dobrih knjiga na temu samopomoći, hiljade naučnih studija i 30 različitih lekova protiv anksioznosti nekada nisu od pomoći. Zašto?
Jedan od razloga može biti taj što uobičajena priča o anksioznosti – priča o bolesti – ponekad donosi više štete nego koristi. Ova priča nam govori da bi anksioznost trebalo tretirati kao bolest koju treba sprečiti ili izbeći po svaku cenu. Suprotno tome, što je više izbegavamo i potiskujemo, ona u nama sve više raste. Potiskivanje možda trenutno pomaže u suzbijanju anksioznosti, ali nam oduzima mogućnost da se suočimo sa svojim strahovima i naučimo da se sa njima izborimo.
Kako biste dovršili ovu rečenicu?
Kada primetim da se osećam anksiozno – zabrinutost, strepnja, ubrzan rad srca, ubrzano disanje ili osećaj treme u stomaku – moja naredna misao je:
a) Trebalo bi da potisnem ova osećanja i ostanem smiren/a, jer gubim kontrolu.
b) Moj um i telo spremaju se da pobede ovaj izazov.
Većina nas odgovoriće sa a), ali istina koja se u trenutku odvija češće odgovara opciji b).
2013. godine, na Harvardu je sprovedeno istraživanje na temu socijalne anksioznosti. Ispitanici su radili test za anksioznost koji uključuje javni nastup i matematičke probleme. Ispitivači su polovini učesnika rekli da su ubrzani rad srca i trema u stomaku od koristi, jer su deo evolucije koji je pomogao našim precima da prežive. U poređenju sa grupom koja nije dobila ove informacije, osećali su se manje uznemireno i pokazali su manje znakova stresa na biološkom nivou – manje sužavanje krvnih sudova i veću efikasnost srčanog rada.
Oslonite se na njenu moć
Neurološki gledano, anksioznost je moćan signal koji pomaže u regulaciji pažnje i motivacije, kako bismo se pobrinuli za stvari do kojih nam je najviše stalo. Zato je stvorena da bude neprijatna, jer treba da privuče našu pažnju. Poput lampice na uređaju koja treperi kako bi ukazala da je baterija napunjena, anksioznost pokazuje da su naš um i telo spremni da se bore sa pretnjom. Kada je potisnemo, teže je otkriti taj signal i teže je uvideti da anksioznost može biti i neverovatno korisna.
Zapravo, anksioznost ne bi postojala bez jednog od velikih dostignuća ljudske evolucije – naše sposobnosti da zamislimo i mentalno nastanimo neizvesnu i nepoznatu budućnost. Kada nas anksioznost odvede u buduće vreme, često smo pametniji, više fokusirani i orijentisani ka cilju kako bismo bili spremni za akciju ukoliko je neophodna. Drugim rečima, strepimo kada nam je stalo do budućnosti. Kada to sagledamo na ovaj način, shvatamo da anksioznost simbolično ide ruku pod ruku sa našom sposobnošću da se nadamo.
Iako je deo smislenog života, to ne znači da je prijatna.
Anksioznost je beskrajno daleko od ugodnog osećaja; ona ne igra fer, i našu pažnju privlači na surove načine, kada i gde je najpotrebnija. Ukoliko ovu energiju i fokus ne usmerimo tamo gde treba, ili od nje strahujemo na bilo koji način, anksioznost može brzo prerasti u nešto što će nam biti previše. U vrstu teže anksioznosti koja će nam smetati da živimo svoj život punim plućima, da razmišljamo ispravno ili se pobrinemo za stvari na adekvatan način. Postaće iscrpljujuća anksioznost koja upravlja nama, umesto mi njom. Anksioznost je, u najgorem slučaju, naš privatni zatvor.
Ali, ukoliko promenimo način na koji gledamo anksioznost – sa neprijatelja na saveznika – i umanjimo svoju strepnju od anksioznosti, otkrićemo da možemo naučiti da budemo zabrinuti na pomalo drugačiji, ne tako težak način.
Kako ovladati anksioznošću
Kao i kod savladavanja bilo koje veštine, kako bismo promenili način na koji razmišljamo o anksioznosti, neophodna je vežba. Prvi korak je da saslušamo šta nam anksioznost govori. Ona nam pruža ključne informacije kojih možda nismo svesni. Kada nastavimo da zalazimo dublje, u prostor ovih težih osećanja, takođe smo u stanju da otkrijemo njihove uzroke i rešimo problem iz korena. Dobro je kada rano uočimo anksioznost, ali saslušati šta nam ona govori može nam pomoći bilo kada- čak i kada se već borimo sa težim oblikom ili imamo anksiozni poremećaj.
Postoji mnogo načina da se suočimo sa anksioznošću, u zavisnosti od navika i preferencija. Možda bismo mogli da razgovaramo o tome sa prijateljima ili voljenom osobom. Da meditiramo, prošetamo u tišini, pustimo misli da lutaju ka lepim mestima dok se opuštamo u kadi, ili da vodimo dnevnik. Izdvajanje vremena za sebe omogućava nam i da produbimo veze – sa sobom, drugima i stvarima do kojih nam je stalo. Takve veze daju nam snagu da savladamo problematične strane anksioznosti, jer nas podsećaju da nam je stalo do budućnosti i da nas tamo čeka još mnogo dobrih stvari.
Vredi i podsetiti se da mnogi od nas izbegavaju anksioznost bežeći u svet iza ekrana – možda više nego ikad. Naravno, ponekad nam je potrebno malo ovakvog odmora. Međutim, ukoliko sate i sate provodimo na društvenim mrežama, upadamo u beskorisni režim bekstva. Kada anksioznost tinja ispod površine treba joj se posvetiti pre nego što proključa.
Kako je usmeriti u svoju korist
Sledeći put kada se spremate za izazov – bilo da se radi o javnom nastupu, čekanju važnih rezultata, ili bitnom razgovoru za posao – zastanite na trenutak i razmislite: Ako mi srce ubrzano radi, ako se osećam nervozno ili uznemireno, to znači da se moje telo i um pripremaju za akciju. U teškoj situaciji anksioznost me čini snažnijim/om. Samo ću duboko udahnuti i znaću da sam spreman/na.
Anksioznost, jedna od naših najosnovnijih emocija, može biti i jedna od naših najnaprednijih. Ona iziskuje da budemo u svom najboljem izdanju, pomaže nam da zaštitimo sve do čega nam je stalo, i neće prihvatiti „ne“ kao odgovor. Ona je naš odani i odlučni, ali strogi prijatelj, koji nam uvek čuva leđa, i ne dozvoljava da odustanemo. Zato pitajte svog prijatelja šta želi i salušajte ga bez predrasuda, ili straha.
Preispitujući svoje pretpostavke, možemo anksioznosti dodeliti bolju reputaciju, ugledavši je pod novim svetlom. I čak i kada se sa njom borimo, anksioznost može biti vredan deo nas, ukoliko je pretvorimo u dar, umesto u kletvu.
