Socijalna anksioznost, ranije poznata kao socijalna fobija, je poremećaj za koji je karakteristična prevelika anksioznost i strah nekada do nivoa užasa u svakodnevnim društvenim situacijama. Osobe koje pate od socijalnog anksioznog poremećaja imaju stalan, intenzivan i hroničan strah od toga da ih neko posmatra ili sudi o njima i osećaju se posramljeno ili uniženo zbog svega što urade. Njihov strah može da bude toliko jak da negativno utiče na posao, školu ili druge aktivnosti. Često brinu danima ili nedeljama unapred ako znaju da će se naći u nekoj društvenoj situaciji. Dodatno, neretko imaju nisko samopouzdanje, a nekada pate i od depresije.
Socijalni anksiozni poremećaj može da bude ograničen samo na jedan tip situacije kao što je na primer strah od javnog govorenja ili osoba može da se oseća loše kada je uopšte zajedno sa drugim ljudima. Ako se ne leči, socijalna fobija može da ima ozbiljne posledice, kao na primer, da sprečava osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti, da ide na posao ili u školu i da sklapa prijateljstva.
Socijalna anksioznost je prisutna kod 7-8% osoba i manifestuje se kao intenzivan osećaj neprijatnosti i nelagode u komunikaciji sa drugim ljudima. Takođe, kod onih koji pate od socijalne anksioznosti, može izazvati (neosnovano) osećanje sramote i krivice.
Suštinski? Jako, jako loš osećaj.
Ljudi koji ne doživljavaju socijalnu anksioznost teško da mogu empatisati sa osobom koja je proživljava svakodnevno. Umetnica Shea Strauss (za potrebe ovog članka preradio Dr Petar Vojvodić) je ilustrovala na divan način kako svakodnevne socijalne interakcije deluju osobama sa ovim poremećajem.
Možda ćemo u buduće na bolji način razumeti kada osoba odbije da izađe uveče u grad ili nam ne javi na telefon.
