Perfekcionisti brzo “sagore”

Obsessive man laying on grass, perfection

Uprkos tome što su u najvećem broju slučajeva visoko motivisani, inteligentni i ostvareni, perfekcionisti često plaćaju visoku cenu za svoj uspeh, piše “Hafington post”. 

Naime, osobe koje teže savršenstvu često su isuviše samokritične, pod hroničnim su stresom i pate od medicinskih problema poput depresije, anksioznosti, kompulzivnog poremećaja i srčanih bolesti.

Zato i ne čudi što je novo istraživanje pokazalo da najčešće ‘pregore’ u školi ili na radnom mestu.

“Najveći problem za ovu grupu ljudi predstavljaju crno-beli način razmišljanja (‘Postići ću uspeh ako dobijem povišicu, doživeću poraz ako to ne ostvarim’), visok stepen samokritičnosti i veliki strah od poraza”, navodi Endru Hil, psiholog na Univerzitetu “St . Džon” u Jorku u Engleskoj i vodeći autor istraživanja.

Naučni tim je detaljno analizirao rezultate 43 studije sprovedene u poslednjih 20 godina koje su za predmet izučavanja imale perfekcionizam.
‘Sagorevanje’ karakteriše osećanje fizičke i mentalne iscrpljenosti, slaba motivacija, cinizam i smanjena lična efikasnost.

Istraživači su proučavali dva glavna aspekta perfekcionizma – perfekcionistička stremljenja i brige. Ustanovljeno je da perfekcionistička stremljenja, poput postavljanja visokih ličnih ciljeva i rada na njihovom ostvarenju, nisu vezana za pregorevanje, jer dopronose osećaju lične ispunjenosti.

S druge strane, brige poput straha od neuspeha, pravljenja grešaka, izneveravanja sebe i osoba u okruženju, kao i potreba za neprestanim samopotvrđivanjem – znatno utiču na sagorevanje.

Lako je videti kako ovah mehanizam funkcioniše – konstantna sumnja u sebe uzrok je akutnog i hroničnog stresa koji s vremenom dovodi do sagorevanja.

Ovo naročito dolazi do izražaja na radnom mestu, gde ima manje društvene podrške i jasno definisanih ciljeva nego u školi.

Važno je napomenuti da mnogi ljudi poseduju određeni stepen perfekcionizma, a da se pregorevanje javlja kada brige odnesu prevagu u odnosu na stremljenja.

Iako ne postoji ‘lek’ protiv pregorevanja, naučnici navode da perfekcionisti za sada sebi mogu da pomognu tako što će postavljati fleksibilne ciljeve i dodatno raščlaniti liniju između stepena uspeha i neuspeha.

“Oni moraju dovesti u pitanje ideju da je savršenstvo preko potrebno, dobro obavljen posao ne mora da bude savršeno obavljen posao. Najbitnije je da shvate da neuspeh ne označava isključivo negativnu stvar – reč je o prilici da naučimo nešto novo ili poboljšamo svoje sposobnosti”, zaključuje Hil.

Istraživanje je objavljeno u digitalnom izdanju magazina “Personality and Social Psychology Review”.

Huffington Post