Strah od smrti univerzalan je ljudski strah. Može se reći da strah od smrti obuhvata strah od konačnosti, strah od nepoznatog (s obzirom da niko od nas ranije nije imao iskustvo smrti), često i strah od bola. Strah od smrti u mnogome je povezan sa smislom koji dajemo sopstvenom životu, sa religijskim i tradicionalnim uverenjima društva u kome živimo.
Može se reći da individualistička kultura manje pažnje posvećuje ritualima vezanim za umiranje kao i da fenomen smrti uglavnom ima negativnu konotaciju. Ljudi često beže od neprijatnosti, diskomfora i tuge koju smrt nosi sa sobom. Smrt nije česta tema debata i razgovora, i uobičajeno je da se sa decom o ovim temama ne govori. Stoga sopstvena bolest ili bolest ili smrt bliske osobe česti su okidači za razmišljanje o smrti.
Zanimljivo je da, sa medicinskog aspekta, nema opravdanja za pretpostavku da je intenzitet bola različitih uzroka smrti veći od intenziteta bola različitih bolesti i povreda koje smo možda već iskusili. Osim toga, umiranje samo po sebi ne uključuje nužno bolne procese.
Ukoliko svet posmatramo kao produkt moždane aktivnosti, kako umiranje podrazumeva prekid moždane aktivnosti mi nikada ne možemo biti svesni svoje smrti. Na isti način na koji čovek ne može biti svestan iskustva nesvestice usled gubitka svesti prilikom nekih moždanih povreda ili anestezije.
Kada se strah od smrti pretvori u fobiju
Tanatofobija predstavlja izražen patološki strah od smrti koji osobu remeti u svakodnevnom funkcionisanju. Kada razmišlja o sopstvenoj smrti ili smrti bliske osobe, strah može dostići nivo panike. Osoba izbegava situacije koje su povezane sa smrću (posete bolnicama, groblju, sahranama…). Patološki strah od smrti može se javiti izolovano ili u okviru nekog drugog poremećaja, poput zdravstvene ili generalizovane anksioznosti.
Kako se izboriti sa strahom od smrti?
Kako bi se osobi pomoglo da prevaziđe strah od smrti neophodno je videti koja su njena uverenja vezana za smrt i šta je ono što je povodom smrti najviše uznemirava. Kada razmišljamo o konačnosti veoma je bitan naš pogled na sopstveni život i njegov smisao. Smisao koji smrt za nas ima neraskidivo je povezan sa smislom koji za nas ima život, te se može reći da se strahom od smrti možemo baviti isključivo ukoliko se bavimo i drugim pitanjima egzistencijalizma. Sa druge strane, svest o konačnosti i smrti može nam pomoći da živimo » sada i ovde « i ispunimo svoj život stvarima koje su za nas bitne i da vrednujemo različita životna iskustva. Prihvatanje smrti kao sastavnog dela života, menjanje pogleda na ovaj fenomen i nalaženje smisla njegovog postojanja bili bi neki od ciljeva terapije u radu sa pacijentima koji pate od tanatofobije.
U radu sa pacijentima koji su na palijativnom zbrinjavanju, poznati psihoterapeut Irvin Jalom napisao je knjigu: „Gledanje u sunce“ koja se bavi doživljajem smrti. Kada govorimo o konceptu smrti kod dece, Kreativni centar izdao je knjigu pod nazivom: „Šta da radiš kada umre neko koga voliš“.
