Moderni život je pun rokova, frustracija, obaveza, užurbanosti, pa život bez stresa nije moguć. Svako od nas je ponekad pod stresom, a za mnoge ljude, stres je postao deo svakodnevnice.
Stres se određuje kao negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama koje su usmerene na izmenu stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje on izaziva. On predstavlja rezultat procene da nemamo kapacitete da uspešno odgovorimo na zahteve neke situacije tj. stres predstavlja svaki zahtev za novim prilagođavanjem.
Doživljaj stresa je subjektivna kategorija, što znači da na isti stresor različiti ljudi mogu različito reagovati. Te razlike nastaju zbog različitog načina razmišljanja u stresnim situacijama.
Stres nije uvek loš. Stres može motivisati osobu da napreduje, da radi pod pritiskom i postiže rezultate, a može i sačuvati osobu od opasnosti. Ovaj, pozitivni stres se naziva eustres. Kada je stres prevelik može naškoditi zdravlju, raspoloženju, odnosima sa ljudima, uopšte može uticati na smanjenje kvaliteta života. Ovaj, negativni stres se naziva distres.
Stresor i stresna reakcija su dva termina koja se vezuju za stres. Stresor je svaki događaj koji može „poremetiti“ jedinku u svakodnevnom funkcionisanju i zahteva prilagođavanje bilo da se radi o prirodnoj ili društvenoj katastrofi, ličnoj tragediji ili razvojnoj prekretnici. Telesni, psihološki ili ponašajni odgovori na stresore se nazivaju stresne reakcije.
Faze stresa
Hans Seli je opisao osnovne faze u stanju stresa, to su:
- Faza alarma ili borba-beg reakcija (u ovoj fazi dolazi do pripreme organizma (lučenje hormona koji ubrzavaju rad srca, disanje, povećavaju mišićnu napetost…) na borbu ili begstvo).
- Faza otpora (ova faza je manje dramatična od prethodne, uključuje procese koji omogućavaju organizmu da se nosi sa stresom).
- Faza iscrpljenosti ili burnout (dolazi do otežanog funkcionisanja ili fizičke i mentalne bolesti).
Šta dovodi do stresa?
Sve što dovodi do toga da moramo da se prilagodimo nečemu, može izazvati stres. To ne mora nužno da bude nešto loše, poput napornog posla, problema u vezi… To može biti i sklapanje braka, kupovina kuće, preseljenje, polazak u školu, unapređenje… Da li će nešto kod osobe izazvati stresnu reakciju, zavisi kako osoba gleda na to. Naravno da postoje događaji i situacije koji su univerzalno stresni za skoro sve ljude poput rata, prirodnih katastrofa, smrti biliskih osoba, bolesti i slično.
Uopšteno gledano, stres mogu izazvati spoljašnji i unutrašnji faktori. Neki spoljašnji faktori su: velike životne promene, posao ili škola, teškoće u odnosima sa drugima, finansijski problemi itd. Primeri unutrašnjih faktora koji mogu dovesti do stresa su: bolest, hronična briga, pesimizam, nerealna očekivanja ili perfekcionizam, rigidno mišljenje, stav sve ili ništa…
Kako stres utiče na nas
Stres utiče na naš imunitet tako što „otvara vrata“ bolestima, ali to ne znači da će svi ljudi koji doživaljavaju stres oboleti od neke bolesti. Na to da li će osoba koja je izložena stresu oboleti od neke bolesti zavisi od njene ličnosti, strategija preovladavanja stresa i koliku socijalnu podršku ima.
Akutni stres se brzo javi i brzo prođe i ne ostavlja posledice, dok hroničan stres može ostaviti ozbiljne posledice.
Moguće posledice stresa na telo: pojačano znojenje, bolovi u leđima, bolovi u grudima, seksualne disfunkcije, grčevi u mišićima, glavobolja, pad imuniteta, grickanje noktiju, problemi sa spavanjem, problemi sa stomakom, bolesti srca i krvnih sudova, kožne bolesti, astma, moždani udar…
Mogući uticaji stresa na misli i osećanja: pojave anskioznosti, depresije, sindroma sagorevanja, besa, osećanja nesigurnosti, problema sa koncentracijom itd.
Mogući uticaji stresa na ponašanje: prejedanje ili izgladnjivanje, zloupotreba lekova, alkohola, cigareta, česti napadi besa, često plakanje itd.
Stres i pol
Istraživanja pokazuju da su muškarci najviše podložni stresu koji je vezan za situacije na poslu nad kojim nemaju kontrolu, dok je ženama radna situacija manje stresogena. Za žene su partnerski odnosi češći uzrok stresa.
Posećujte nas jer ćemo ovu aktuelnu temu intenzivno nastaviti da obrađujemo u našim budućim člancima..
