Konzumiranje alkoholnih pića je već dugo deo ljudskog života. Različita otkrića iz Kamenog doba nam pokazuju da ljudi fermentišu alkohol najmanje 10 000 godina. Alkoholna pića su imala značajnu ulogu u religiji, u medicini kao antiseptička i analgetička sredstva, u proslavi pobeda, na ceremonijama rađanja, braka, smrti, za povećanje uživanja u jelu i uopšte povećanju uživanja u životu. Pokušaji prohibicije nikada nisu bili uspešni osim kada su izneti u obliku svetih pravila u visoko religioznim kulturama.
Za Srbe se može reći da su pravi hedonisti kada govorimo o jelu i piću.
Dve nove godine, slave, rođendani, pa onda izlasci vikendom… kao da je bezbroj prilika da se nazdravi. Socijalno pijenje se toleriše u mnogim kulturama širom sveta, pa tako i u Srbiji. Socijalno pijenje se odnosi na pijenje u društvenom setingu, kao što je pijenje prilikom proslavljanja važnih prilika ili opuštanja sa društvom. Ono predstavlja umereno pijenje i smatra se bezazlenom aktivnošću.
Ali, kako razlikovati socijalno pijenje od rizičnog pijenja?
Socijalno pijenje predstavlja nisko-rizično pijenje i prema američkom Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam nisko-rizično pijenje podrazumeva konzumiranje ne više od 7 pića nedeljno za žene i ne više od 14 pića nedeljno za muškarce.
Neki od kriterijuma socijalnog pijenja su sledeći:
- Osoba pije samo povremeno
- Ne oseća potrebu da pije alkohol da bi se dobro provela
- Ne zapada u neprilike zbog konzumiranja alkohola
- Ne provodi mnogo vremena razmišljajući o alkoholu
- Ne oseća potrebu da kontroliše unos alkohola
Većina ljudi smatra da su ova ograničenja nerealistična i da iako osoba pije više od navedene granice to i dalje spada u socijalno pijenje.
Vrlo retko u Srbiji možemo čuti da neko ima “problem sa alkoholom”. Pijenje alkohola je u Srbiji prihvaćeno i moralno neutralno, i ono što možemo primetiti u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima jeste da su granice onoga što se smatra nisko-rizičnom konzumacijom, o kojoj smo govorili, znatno povišene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2010. godine Srbija je 4. u Evropi i 12. u svetu po konzumaciji alkohola. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji se u proseku popije 11 litara alkohola po osobi godišnje. Uzimajuči u obzir da je prosećna konzumacija alkohola u svetu 6 litara po osobi na godišnjem nivou, ovaj podatak je alarmantan. Piće izbora u Srbiji je u 51,5% slučajeva bilo pivo.
Društva u kojima je alkohol tradicionalno prihvaćen i moralno neutralan element svakodnevnog života, kao što su južno evropske kulture (među koje spadaju Italija, Španija, Grčka, Francuska, pa i Srbija) favorizuju vidljiva mesta za pijenje, sa velikim prozorima i otvorenim prostorom. Prostor u kome se služi alkohol se preklapa sa svakodnevnim životom kao što je i konzumacija alkohola uobičajeno svakodnevno ponašanje kao što je spavanje ili jedenje (Martinez & Martin, 1987).
Sa druge strane, u društvima gde je odnos prema alkoholu nejasan i gde se pijenje alkohola smatra moralnim pitanjem ( kao što su npr. Skandinavija, Australija, Britanija i Severna Amerika) mesta u kojima se služi alkohol su u većini slučajeva zatvorena i osmišljena tako da osiguraju da gosti imaju privatnost (Page & sar, 1985)
U većini zemalja na pijenje pre 17h se ne gleda sa odobravanjem.
Zašto ljudi konzumiraju alkohol u socijalnim situacijama?
Postoje različite dobiti od socijalnog pijenja. Alkohol dovodi do dezinhibicije, što znači da ponašanja koja su u drugim situacijama potisnuta se ispoljavaju pod dejstvom intoksikacije alkoholom. Alkohol smanjuje socijalnu anksioznost i ljudi postaju manje samosvesni, što dovodi do toga da se osećaju opuštenije u interpersonalnim relacijama nakon jednog ili dva pića. Istraživanje Pitsburg Univerziteta je pokazalo da konzumiranje umerene količine alkohola u socijalnom setingu može da poveća pozitivne emocije i interpersonalnu povezanost među ljudima. Konzumiranje umerene količine alkohola u socijalnom setingu stimuliše socijalno vezivanje, produžava vreme koje ljudi provedu u razgovoru i smanjuje ispoljavanje negativnih emocija. Takođe, efekat alkohola pomaže ljudima da na par sati zaborave na obaveze i probleme.
Zanimljivost:
U svrhu čašćenja ture pića u engleskim pabovima, Vilijam Grivs, Londonski novinar u penziji, je osmislio niz pravila, poznatije pod nazivom “Grivsova pravila”. Ove smernice za čašćenje tura pića su zasnovane na njegovom dugogodišnjem iskustvu o pabovima i turama. Pravila je 1993. objavio “Daily Telegraph” i ubrzo su se našla u mnogim barovima širom Ujedinjenog Kraljevstva.
Pravila su sledeća:
Kada dve ili više osoba stignu u bar, uobičajena praksa je da prvi koji je ušao plati piće za sebe i prijatelje uz neizgovoreno razumevanje da u trenutku kada je piće skoro popijeno jedan od prijatelja će uzvratiti turom. Ture ne znaju za diskriminaciju. Od svih “igrača” bez obzira na pol, godine i socijalni status se očekuje da plate turu kada na njih dođe red. Poverenje i “fair play” su osnova pravila, iako postoje situacije kada se ona mogu prekršiti kao što je slučaj da se bar zatvara ili su sagovornici već dovoljno popili.
Možemo primetiti da u Srbiji važe slična pravila.
“Ako moraš da piješ da bi bio društven, onda to nije socijalno pijenje.”
Nepoznat autor
