Šta je kockanje?
Kockanje predstavlja fenomen koji se susreće u različitim oblicima i u gotovo svim kulturama. Razlikujemo socijalno, profesionalno i patološko kockanje. Socijalno kockanje je kulturno prihvatljiva zabava i rekreacija koja ne uzrokuje ozbiljnije negativne posledice. Profesionalno kockanje je posao kojim se bave uvežbane, vešte i disciplinovane osobe. Zavisnost od kockanja je poremećaj kog karakterišu česte, ponavljane epizode kockanja koje dominiraju životom osobe, sve do oštećenja socijalnog radnog i porodičnog funkcionisanja.
“Učestalo kockanje koje zasenjuje sve ostalo u životu jedne osobe. “
- Obično počinje do 25 godine života
- Češće kod muškaraca
- Faktor rizika je dodir sa kockanjem u toku adolescencije
Kod zavisnosti ili patološkog kockanja, osoba ima takav poriv za kockanjem koji postepeno preovladava nad svim drugim aspektima života. Zavisnici od kocke troše sve više i više novca kako bi doživeli željeni intenzitet uzbuđenja. Sa ovakvim ponašanjem nastavljaju i bez obzira na moguće posledice koje ono ima na društveni i porodični život, posao i odnose sa bližnjima.
Uzroci
Smatra se da je uzrok razvoja zavisnosti od kockanja kombinacija bioloških (genske predispozicije), psiholoških i socijalnih faktora. U podlozi zavisničkog ponašanja su porivi za uzbuđenjem i smanjenjem napetosti. Pokrenuti su nekom emocijom ili događajem, npr. teskobom, usamljenošću, depresijom, nezadovoljstvom, kod anksioznih, pasivno agresivnih ličnosti sa osećajem inferiornosti, krivice, niskog samopoštovanja, koje ne prihvataju odgovornost za vlastito ponašanje.
Zavisnost od kockanja se češće javlja kod muškaraca, obično pre 25, godine života što je pogubno za njihov emocionalni razvoj, dok kod žena započinje kasnije u životu. Uočene su i razlike u načinu kockanja. Muškarci se češće kockaju u grupama, a žene same. Osobe koje su odrastale sa roditeljem kompulzivnim kockarom ili zavisnikom od alkohola su podložniji riziku. Adolescenti koji su već počeli da se kockaju takođe su izloženi većem riziku od ozbiljne zavisnosti. Osoba koja je zavisna od kockanja je neretko slika i prilika samopouzdanja i optimizma.
Jak unutarnji ili spoljni stresor može socijalno kockanje iznenada pretvoriti u kompulzivno kockanje.
Posledice
Kada kockanje dosegne nivo zavisnosti, osoba znatno promeni svoje ponašanje. Javlja se sklonost ka iskrivljenom mišljenju, poricanju, negiranju i sujeverju. Paradoksalno je da što više gubi uvereniji je u “siguran dobitak” i promenu. Dolazi do sve većih financijskih problema – dugova, prodaje imovine, poteškoća u otplati kredita i iznuđivanja novca od članova porodice. Narušavaju se porodični i romantični odnosi. Dolazi do neadekvatnog roditeljstva, bračne disfunkcije, pa i raspada porodica. Supruge često obolevaju od depresije, glavobolje, smetnji sa varenjem i nesanice, a deca češće obolevaju od bolesti povezanih sa stresom – astme, alergije, i smetnji sa varenjem. Dolazi i do problema na radnom mestu zbog otežane koncentracije, izostanaka sa posla, zajmljenja novca od kolega, smanjenja efikasnosti ili školskog uspeha.
Nemogućnost podmirenja dugova pokreće ih u smeru manipulacija sa kreditnim karticama, prevarama, krađama, što dovodi i do problema sa zakonom. Narušava se fizičko zdravlje, pojavljuju se hronične glavobolje, bolovi u grudima, poremećaji spavanja i kardiovaskularne bolesti, a od psihičkih poremećaja učestalost depresije kod zavisnika od kockanja je 2-4 puta češća u odnosu na zdrave, kao i stopa pokušaja suicida koja je znatno veća nego u opštoj populaciji.
Ovaj poremećaj takođe može biti povezan sa mnogim drugim mentalnim poremećajima kao na primer anksioznošću, depresijom a moguće i sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Šta preduzeti
Ukoliko se osoba kocka, i ne zna za meru u tome, dešava se da se lekaru prvo obrati neki njen rođak ili prijatelj. Medicinski postupak podrazumeva stručnu procenu i lečenje eventualnih osnovnih psihičkih poremećaja, kao što su anksioznost i depresija. Danas u mnogim grupama za samopomoć patološki kockar može da pronađe dragocenu podršku. Isto tako, neke od organizacija pružaju podršku članovima porodice i prijateljima u njihovom nastojanju da pomognu zavisniku od kockanja.
Savetuje se da zavisnik nastavi svoj život u krugu porodice, ali i da bude aktivno uključen u organizovan program lečenja. Deo programa uključuje kontrolu njegovih financijskih transakcija, kreditnih mogućnosti, posedovanja kartica i sl. Neophodno je obrazovanje porodice, eventualno uključivanje Centra za socijalni rad radi saniranja dugova. Cilj je stabilizovati stanje i uspostaviti apstinenciju uz psiho-socijalnu zaštitu od novih dugova. Psihoterapija može biti korisna i blagotvorna. Pokazalo se da je učinak terapije najbolji u fazi kad je osoba već uspela da barem delimično ovlada porivom za kockanjem.
S obzirom da se radi o bolesti sa nepovoljnim delovanjem na porodicu i društvo, da se u sve mlađoj dobi uočavaju prvi znakovi kockarskog ponašanja i da je sve veći broj zavisnika – neophodno je podići svest društva o značaju i razmerama problema a preventivne aktivnosti usmeriti prema adolescentima i mladima.