Mnogo ljudi ima problema da drže bes pod kontrolom, ovaj tekst je za svakog ko želi da nauči kako da reši ovo na zdrav način. Takođe je za onog ko ima prijatelja ili člana porodice sa ovim problemom i želi na adekvatan način da mu pomogne.
Sadržaj:
- Šta je bes?
- Kad je bes problem?
- Zašto dolazi do besa?
- Kako bes vodi u nasilje?
- Kako da kontrolišem bes?
- Koja pomoć mi je na raspolaganju?
- Kako prijatelji i porodica mogu da pomognu?
Šta je bes?
Osećati se besno je normalan odgovor na neki napad, frustraciju, uvredu, prevaru, nepravdu itd. Ponekad preterani bes predstavlja simptom nekih drugih psihičkih problema.
Bes može biti koristan ali i zastrašujući. Kada nas nešto čini besnim, adrenalin raste i čini da se naše telo pripremi za „borbu ili beg“ (fight or flight), daje nam energiju i osećamo se napeto. Osloboditi se te energije i napetosti je dobro za nas ali ne i na način koji nije kostruktivan. U većini slučajeva boriti se ili pak pobeći nije korisno i bes često dovodi do reakcija koje ne poboljšavaju već dodatno pogoršavaju situaciju.
Biti besan nije problem sam po sebi već kako ga kanališemo i kontrolišemo.
Kad je bes problem?
Postaje problem onog trenutka kada počnemo da nanosimo štetu ili zlo sebi ili ljudima u našoj okolini. Ovo zavisi od toga kako ga izražavamo tj. oslobađamo. Često ako se osećamo besni, to je zbog nečeg što nam se desilo trenutno npr: trubiš ako si zbog vozača ispred sebe morao naglo da zakočiš. Ovo je primer kada situacija dovede do besa, izraziš ga trenutno i nastaviš dalje sa životom. Onda kada ne izrazimo bes ili ga izrazimo u neodgovarajuće vreme ili na nebezbedan način, tada bes može narušiti naše zdravlje i odnose sa ljudima. Ovo je naročito vezano za nešto što nas je učinilo besnim u prošlosti a mi smo ’prešli’ preko toga jer nismo hteli da reagujemo ili smo smatrali da je bolje da prećutimo. Tad bes vremenom počinje da tiho ’ključa i raste“ u nama. Ovo može imati negativne posledice na duže staze — za isti problem ćemo kasnije u životu reagovati burnije i možda agresivnije nego što je prikladno u datoj situaciji.
Pokušavajući da potisnemo bes možemo razviti druge oblike ponašanja. Reagovati „pasivno agresivno“, koristeći sarkazam, prosto odbijati da razgovaramo sa drugom stranom ili pružimo pomoć. Kao i da oko male stvari postanemo brže i češće besni i agresivniji. Ovo nam stvara utisak da gubimo kontrolu nad svojim besom. Ako ne umemo da ispoljimo bes na zdrav i konstruktivan način onda to može biti problem kako po naše emocije tako i po metalno i fizičko zdravlje.
Može dovesti i do:
- Depresije ili anksioznosti;
- Problema sa snom;
- Zavisnosti od alkohola ili droga;
- Poremećaja u ishrani;
- Samopovređivanja;
- Kompulzivnog ponašanja npr: preterano čišćenje ili prekovremeno ostajanje na poslu.
Takođe može da utiče na:
- Pogoršavanje simptoma i problema sa probavom, gorušicom, čirom na želucu, gastritisom ili sindromom iritabilnih creva;
- Srce i kardio vaskularni sistem;
- Povišenje krvnog pritiska.
Nasilje i agresija
Osećaj besa može prerasti u razjarenost i dovesti do destruktivnog i nasilničkog ponašanja. Ako bes izražavamo kroz tuču ili nasilno ponašanje, to može biti zastrašujuće i ostaviti posledice po ljude u vašoj okolini a naročito na decu. Može da nam upropastiti odnose, ljudi će početi da nas izbegavaju, možemo da izgubimo i posao ili da imamo probleme sa zakonom.
„Nemam nikakvu kontrolu nad svojim besom. Kada sam besan ne razmišljam i uglavnom sam usmeren na stvari oko sebe koje želim da slomim. Sramota me je što sam nekada tukao ljude u svom besu. Mrzim bes jer u trenutku osetim kako gubim kontrolu i to me plaši jer nikad ne znam šta mogu da uradim..”
Zašto dolazi do besa?
“Moj bes nastaje kad sam pogrešno shvaćen ili kad je situacija nepravedna. Kad sam bio nepravedno tretiran od medicinske sestre bio me je strah mog besa i šta sam u stanju tad da uradim! U pokušaju da ga ne ispoljim čuvao sam ga u sebi što mi je škodilo. Potražio sam stručnu pomoć i naučio sam da kontrolišem bes i nađem pravi ventil”
Svako ima svoje “okidače” , na primer ako smo: Diskriminisani, napadnuti, ne tretiraju nas pravedno, nemoćni smo ili frustirani, da smo se zaglavili u saobraćaju ili da nam neko sećanje neispoljenog besa izazove ponovni bes.
Na način na koji izražavmo bes može imati uticaja i naša kultura ili način na koji smo ga spomenuli. Neki ljudi su kao deca i teže se nose sa besom za razliku od drugih koji se ponašaju zrelije. Možda smo naučeni da ne ispoljavamo bes ili nismo naučeni kako da ga se oslobodimo na pravi način. To zna da dovede do toga da imamo izlive besa na svaku sitnicu koja nam se ne dopadne.
Ako smo nekad bili svedoci naših roditelja ili druge starije osobe koja je imala nekontrolisane napade besa onda smo svesni koliko je to destruktivno i strašno. Mnogi su naučeni od malena da potiskuju svoj bes tako što bi bili kažnjeni ako ga ispolje.
Kako bes vodi u nasilje?
Bes nam daje veliki talas energije koji utiče da reagujemo kako inače ne bi. Ako se otrgne kontroli možemo imati velike posledice po ljude u našem okruženju. Ako nas preplave emocije one mogu da budu okidači za nasilje a takođe mogu da nas odvedu i u drogu i alkohol.
Upravo zbog opasnosti da bes preraste u nasilje vrlo je važno da naučimo da ga kontrolišemo i izborimo sa takvim emocijama.
Kako da kontrolišem bes?
Bilo da smo besni zbog nečeg iz prošlosti ili trenutno, to može prouzrokovati da uradimo nešto što ne mislimo ili ne želimo i nešto čega ćemo se kasnije kajati. Važno je da naučimo da razumemo naš bes i neke tehnike kako da uspostavimo kontrolu nad njim.
Prepoznajmo naše ’okidače’
“Postanem besan kad mi drugi govore šta da uradim, posebno ako znam da su u pravu”.
Da bi razumeli okidače najbolje da vodimo dnevnik kada se osećamo besni, evo nekih predloga kako:
- Kakve su okolnosti?;
- Da li je neko nešto rekao ili uradio što nas je razbesnelo?;
- Kako se osećamo?;
- Kako se ponašamo?;
- Kako se osećamo posle besa?.
Ako vodimo neko vreme beleške počećemo da shvatamo i razumemo nas bes npr: Možemo biti ljuti svaki put kad nam nadređeni kaže šta da uradimo, ovo može biti slučaj ukoliko smo ranije imali neprijatnu situaciju sa autoritetom (otac) ili prošlim šefom ili smo prosto besni u svakoj situaciji u kojoj nemamo kontrolu.
Ponekad je dovoljno i da samo prepoznamo uzrok besa. U tome će nam pomoći stručna lica koja će nas takođe posavetovati i objasniti uzroke.
Obratimo pažnju na znakove upozrenja ovo je isto korisno ako naučimo da ih prepoznajemo na vreme, fizički znakovi besa mogu biti:
- Adrenalin nam skače;
- Ubrzano dišemo;
- Srce brže kuca;
- Postajemo napeti;
- Stežemo pesnicu;
- Lupkamo stopalima o pod.
Prepoznavanje ovih znakova daje nam šansu da razmislimo kako želimo da reagujemo u situacijama pre nego nas obuzme bes. Ovo može biti teško kad smo besni ali možemo da vežbamo i da se stavimo svaki put na “pauzu” i razmislimo pre nego uradimo nešto.
Korisno je npr: da svaki put u kritičnoj situaciji postavimo sebi pitanje: “Ja sam mnogo besan i ne mogu sad da razmišljam. Da li zaista želim da udarim nekoga zbog toga”? Ako nam je tad odgovor “Da” onda je najbolje da se udaljimo iz takve situacije i odemo negde da se smirimo. Ovo nam može pomoći da se rešimo besa na konstruktivan način, npr: možemo da brojimo u sebi do deset i radimo tehniku disanja- udahnemo zadržimo malo dah i izdahnemo.
“Ova tehnika je odlična, više ne gubim živce kad sam na poslu ili u prodavnici.. u tim trenutcima ne mislim na nikog već sam fokusiran na sebe i moje disanje”
Postoji mnogo načina da se smirimo i opustimo u zavisnosti u kakvoj se situaciji nalazimo.
- Sporo disanje – je tehnika kod koje nam izdah traje duže nego udah;
- Brojanje polako – u sebi do deset daje nam vremena da se smirimo i razmislimo;
- Radimo nešto kreativno – ovo nam može pomoći da fokusiramo energiju na nesto drugo;
- Slušamo opuštajuću muziku – ovo može da nas opusti i umiri naše fizičke i emocionalne reakcije;
- Vežbamo – jogu i meditaciju, ovo umiruje i relaksira.
Kako da budemo asertivni (samopouzdani)
Bitno je da zapamtimo da kad smo previše besni ljudi će prestati da nas slušaju i fokusiraće se ne naš bes. Međutim ako umemo da objasnimo zbog čega smo besni to će koristiti i nama i ljudima oko nas.
Biti asertivan znači da se zauzmemo za sebe a da pritom poštujemo druge i njihova mišljenja.
Ako govorimo o svom besu razumno to onda:
- Olakšava komunikaciju;
- Sprečava da se situacija izmakne kontroli;
- Koristi našem samopoštovanju;
- Pomaže da se osećamo dobro fizički i psihički.
Ako držimo bes u sebi trebaće dosta vremena i napora da bi kasnije izrazili taj bes na konstruktivan način.
Saveti da se izražavamo samopouzdanije
Ako odlučimo da nekom objasnimo zašto smo besni a da pritom ne zvučimo agresivno u izražavanju:
- Razmislimo unapred zbog čega smo besni, postavimo sebi pitanje šta želimo da se desi. Da li je dovoljno da objasnimo samo zbog čega smo besni ili želimo nešto i da promenimo.
- Dišemo polako i smireno da bi ostali smireni;
- Budemo konkretni npr: “Ja se ljutim na tebe zbog….” koristeći “JA” izbegavamo optuživanje bilo koga što drugoj osobi daje osećaj da je manje napadnuta.
- Saslušamo druge i pokušamo da shvatimo njihove stavove;
- Tretiramo druge sa ljubaznošću;
- Budemo spremni da razgovor može da krene “naopako” i ako se osetimo da će nas učiniti ljutim onda možemo da ga odložimo za neki drugi put.
Korišćenje ovih saveta neće učiniti da se ne osećamo besni već da pokušamo na konstruktivan način da ga iskažemo. To će učiniti da se osećamo mnogo bolje.
Obratimo pažnju na naš način života
Poboljšana ishrana i učestalije vežbanje pomaže da smanjimo bes.
Nedostatak hranljivih materija može učiniti da budemo razdraženiji i slabi, stoga zdrava ishrana će pomoći da se osećamo bolje i da bolje uspostavimo kontrolu nad osećanjima.
Vežbanje može da nam pomogne da postignemo osećaj samopoudanja, da se oslobode hormoni sreće i to je dobar način da se oslobodimo besa. Još je bolji efekat ako radimo nešto što volimo. Ako je to na otvorenom prostoru onda svež vazduh, duge šetnje i boje prirode daće nam novu perspektivu u razmišljanju.
Nedostatak sna takođe može nas učiniti razdražljivijim i manje sposobnim da bes držimo pod kontrolim.
Kakva pomoć mi je na raspolaganju?
Ako nam je bes povezan sa mentalnim zdravljem ili dijagnozom onda treba da se obratimo lekaru ili nekom drugom stručnom licu koje je obučeno za ovo.
Tretman razogovorom
“Stalno sam vikao na moju kćerku, osećao sam se kao da lebdim iznad situacije i posmatram odozgo.. da nisam u mogućnosti da prekinem viku i da se smirim.. bilo me je uvek sramota posle.. posle razgovora sa mojim terapeutom shvatio sam da je bes deo života i da nije sramota biti besan sve dok ga držimo pod kontrolom ili rešavamo na konstruktivan način”
Tretman razgovorom je obično neki oblik psihoterapije i savetovanja. Psihoterapeut može da nam pomogne da shvatimo uzrok našeg besa. Razgovor sa njima pomoći će nam da shvatimo kako naša osećanja prate i koriguju naša reagovanja u datim situacijama koja nam izazivaju bes. Savetovanje teži ka rešavanju određenih problema a psihoterapija ka trajnom rešavanju emotivnih teškoća i promeni štetnih obrazaca razišljanja.
Kongitivno bihejvioralna terapija (REBT/KBT) je posebno praktičan pristup da se pozabavimo našim mislima, osećanjima i ponašanjem. Ona se fokusira na to kako se nosimo sa životnom svakodnevnicom i kako to utiče na naše ponašanje i psihičko stanje. Takođe razmatra kako možemo da promenimo neke odluke i navike u našem ponašanju koja dovode do besa.
Za dobijanje ovakvog oblika terapije posavetujte se sa vašim lekarom opšte prakse ili psihoterapeutom.
Kako mogu da pomognu prijatelji ili članovi porodice.
“Čula sam ga kako viče i baca šerpe u kuhinji, smrzla sam se od straha.. rekao mi je ranije da ne brinem jer nikad nikog nije udario. Ali ja mislim da ako je u stanju da baca šerpe povrediće slučajno nekog ili sebe.. kad bi samo hteo da priča o svojim osećanjima pre nego što se razbesni”
Ovo može biti veoma teško ako se radi o nekom koga volimo i do koga nam je stalo. Pogotovo ako pored napada besa su još i nasilni. Podržavanje osobe je važno ali, na kraju, do njih samih je da shvate i konstruktivno reše problem.
Najbolje je kad dobiju napad besa da im damo prostora i vremena da se smire. Kada se osoba smiri tad porazgovaramo sa njim šta ga učinilo besnim i posavetujemo da potraži stručnu pomoć oko konstruktivnijeg rešavanja problema.
Ako neko postane nasilan u toku napada besa najbitnije je da se osiguramo da ne može da nas povredi pa tek onda pokušamo da mu pomognemo. Ako imamo nekog ko je preterano nasilan u toku besa najbolje da imamo “plan evakuacije ” da odemo kod komšije ili rodbine dok se ne smiri. Telefon treba da nam je uvek na dohvat ruke kako bi mogli da pozovemo policiju ako se osetimo ugroženo.
Ako osoba ima i mentalnih problema najbolje da se i mi sami posavetujemo sa stručnim licem da nas uputi kako da se ponašamo u takvim situacijama.
