Svaka osoba koja se suočava sa depresijom zna da je to borba koja može trajati čitavog života. Depresija ne prolazi tek tako čak i uz odgovarajući tretman lekara i profesionalaca i uz podršku i saosećanje porodice i prijatelja. Stanje može da se poboljša, moguć je i delimičan oporavak ali to, ipak samo po sebi, ne garantuje i potpuno ozdravljenje.
Psihički poremećaji imaju veliki uticaj na čitavo telo, ne samo na mozak. Može doći do povećanja telesne težine, promene krvnog pritiska, hroničnog umora i nesanice, umanjenja seksualne želje i bolova u leđima. Depresivno raspoloženje tokom dužeg perioda utiče na čitavo telo i naučnici sprovode razna istraživanja kako bi utvrdili tačne posledice ovih efekata.
U poslednje vreme je, kao rezultat istraživanja, došlo do suočavanja sa neprijatnom realnošću da bi osobe koje pate od učestale depresije mogle da žive kraće od osoba kojima ista nikad nije bila dijagnostikovana. Rađene su brojne naučne studije i više ne možemo da poreknemo činjenicu da depresija potencijalno doprinosi skraćenju životnog veka o čemu svedoči i istraživanje Kare Zivin, glavnog autora studije ’Veterans affairs’ objavljene u magazinu ’Psychiatric services’.
U svetu ima 350 miliona ljudi koji pate od nekog oblika depresije što znači da upravo tim 350 miliona ljudi preti opasnost od skraćivanja životnog veka; iako su ove brojke poražavajuće, učenje o tome zašto i kako se ovo dešava doprinosi podizanju svesti i samim tim, ukazuje na sveokupni problem. Evo nekih činjenica u vezi depresije i dugovečnosti koje bismo trebali znati.
Da li depresivni zaista žive kraće?
Ukoliko guglate ovu temu, istog momenta ćete uvideti da postoji ogromna baza podataka u koju možete da uplivate i gotovo svaka svedoči o skraćenju životnog veka. Na primer, u avgustu 2012. godine časopis „Psychiatric services“ je publikovao prikupljene informacije iz studije programa „Veterans affairs“ koja potvrđuje da klinička depresija skraćuje život. Studija je pokazala da su odrasli ljudi, koji su bili uključeni u istraživanje, imali u proseku oko pet godina kraći život od ljudi kojima depresija nije dijagnostikovana.
„JAMA Psychiatry“ je ove godine objavila podatke više od 200 internacionalnih studija koje su rađene u razmaku od nekoliko decenija. Opšti zaključak je da je osobama koje pate od depresije duplo veća verovatnoća umiranja u narednih 10 godina od osoba koje ne pate od depresije. Takođe, osobama koje pate od mentalnih oboljenja se u 80% slučajeva povećava rizik od srčanog udara.
Dodatno, na Oksfordu su istraživači došli do otkrića da borba sa depresijom skraćuje život isto koliko i pušenje – 7 do 11 godina. U 2006. godini slična studija je pokazala da je ljudima koji pate od teške depresije životni vek skraćen u opsegu od 13 do 31 godinu.
Statistički podaci mogu da variraju od istraživanja do istraživanja ali je kranji ishod više-manje konzistentan: očekivano je da depresivni pojedinci umiru pre ostalih. Dodatna uznemiravajuća činjenica je da „životni raskorak“ između zdravih i depresivnih osoba od 70’ – ih na ovamo sve veći.
Šta je sa osobama koje pate od drugih psihičkih poremećaja?
Dr Sina Fejzel sa psihijatrijskog odseka univerziteta u Oksfordu je u magazinu „Science Daily“ svedočila o tome da nije samo klinička depresija ta koja ljudima skraćuje život; ona tvrdi da su „mnogi psihički poremećaji povezani sa skraćenjem životnog veka“ pa je zapravo potrebno posvetiti istu količinu pažnje svima koji pate od sličnih oboljenja.
Istraživači na Oksfordu su naročito istakli kako ljudi sa bipolarnim poremećajima mogu da žive 9 do 20 godina manje dok se obolelima od shizofrenije životni vec skraćuje od 10 do 20 godina. Oboljenja poput hronične anksioznosti i poremećaja u ishrani takođe potencijalno umanjuju dugovečnost iako nije tačno utvrđeno koliko godina života se gubi u okviru ovih kategorija.
Imajući na umu da se mnogi psihički poremećaji međusobno prepliću, sigurno da nije lako predvideti životni vek. I dok je gotovo uobičajeno sresti ljude koji pate od depresije ili anksioznosti, od izuzetnog je značaja znati da što je poremećaj teži i ozbiljniji veća je i stopa smrtnosti.
Zašto psihički poremećaj dovodi do skraćenja životnog veka?
Ljudi greše kada razdvajanju psihičke poremećaje od fizičkih oboljenja jer na taj način ljudi gube iz vida da psihički poremećaji imaju enorman uticaj na ostatak tela. Osobe koje oboljevaju od psihičkih poremećaja, bilo da je depresija ili šizofrenija, češće ulaze u konfliktne situacije i rizična ponašanja (zloupotreba alkohola i droga) što im skraćuje dodatnih 9 do 24 godina života. Ove osobe često umeju da naude sebi samima ili da izvrše samoubistvo te i ovi podaci takođe utiču na prosečan broj godina života.
Šta više, ove osobe češće obolevaju srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Ovo su možda i činjenice koje najviše plaše u vezi sa mentalnim poremećajima jer izgleda direktno utiču i na razvoj fizičkih bolesti i na taj način rezultuju preuranjenom smrću.
Najznačajnija otkrića iz analiza sprovedenih u „JAMA Psychiatry“ tiču se činjenice da najveći broj preuranjenih slučajeva od smrti zapravo nije direktno povezan sa mentalnim poremećajima već onoga što nastaje kao direktna posledica depresije npr. srčani udar.
Šta možemo da uradimo povodom toga?
Činjenica je da su ljudi koji pate od psihičkih poremećaja upravo oni koji su najranjiviji. A kako je u našem društvu i dalje pristutno neobrazovano mišljenje da je „sramota“ ići kod psihijatra ili psihologa ljudi sami sebi onemogućavaju da dobiju neohodnu pomoć te nije iznenađenje da se ranije susretnu sa smrću od svojih vršnjaka.
Smatram da je sistem neophodno menjati i da je to vrlo izvodljivo. Mentalno zdravlje treba postati jedan od proriteta izučavanja, inovacije i obrazovanja. Naravno, možda se o depresiji priča više nego ikad ali to i dalje ne znači da je uzeta kao ozbiljna pretnja i problem društva u meri u kojoj bi trebalo. Ipak, podižući svest ljudi, možemo da doprinesemo tome da ranije zatraže pomoć i postanu odgovorniji prema svom mentalnom zdravlju.
Osim toga, ljudi koji pate od mentalnih poremećaja mahom žive u siromašnim oblastima, često su nezaposleni i mnogi ne dobijaju socijalnu pomoć. Za početak, možemo da obratimo veću pažnju na naše komšije i prijatelje kojima nedostaju svakodnevna sredstva za život. Razumevanje i shvatanje problema je dobar početak u pravcu poboljšavanja gore navedene statistike. Jedan od načina na koji se može pomoći je da se pojedinac priključi određenoj nevladinoj organizaciji koja je fokusirana na pomoć ljudima koji pate od depresije i anksioznosti.
Ne zaboravite da je način na koji govorimo o depresiji takođe izuzetno značajan. I najmanje promene u svakodnevnoj konverzaciji mogu da načine takvu promenu kakvu ne možemo ni da zamislimo: i ko zna? Mogli bismo da pomognemo ljudima da žive duže.
