Ljudi često postavljaju pitanje: „Da li sam depresivan ili naprosto lenj?“
To je prirodno pitanje, jer mnogi ljudi koji pate od kliničke depresije obično smatraju da su lenji, jer ne žele da se odvoje od kauča ili kreveta. Površno gledano, ova dva pojma – lenjost i depresija – imaju zajedničke odlike. Ali samo ako zagrebemo malo ispod površine možemo lako otkriti da li smo depresivni ili lenji.
Depresija je ozbiljan, iscrpljujući mentalni poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta. Ona ne samo da predstavlja problem za osobu koja je obolela, već i za njegovu ili njenu porodicu i prijatelje.
Ključna razlika između depresije i lenjosti
Ključna stvar u kliničkoj depresiji je ta što ljudi koji su oboleli ne žele da se tako osećaju, ali nažalost, to je u potpunosti van njihove kontrole. Oni se ne bore (ili lako odustaju od borbe) protiv uzroka depresije. Iako depresivne epizode može izazvati povećan stres, većina ljudi to ne vidi kao uzrok. To je otežavajuća okolnost kod depresije. Pogađa ljude i povećava njihovu utučenost, bez ikakvog razloga (jer ako postoji razlog, onda bi to sve i imalo nekog smisla).
Lenjost, sa druge strane, je jasan i jednostavan izbor. Bilo mi to priznali ili ne, kada smo lenji, jednostavno biramo da ne radimo neke stvari u svom životu (npr. „Usisavanje tepiha? Neka, uradiću to sutra…“).
U međuvremenu, oni ljudi koji boluju od kliničke depresije i ne primećuju da je njihov tepih prašnjav ili prljav. To im jednostavno nije bitno i poslednja stvar o kojoj misle ili brinu jeste čistoća prostora u kome žive.
Da li to znači da sam lenj?
Biti lenj nije greh. Ali, takođe, ne treba je brkati sa ozbiljnim kliničkim slikama depresije. Samo što se osećamo nemotivisano da jednog dana ustanemo iz kreveta, da odemo u školu ili na posao, ili bilo šta drugo što se od nas očekuje ne znači da smo depresivni. To je najverovatnije prolazno stanje.
Depresija ne traje samo dan ili dva. Da bi se dijagnostifikovala klinička depresija, potrebno je da se osećamo podjednako nemotivisani najmanje dve nedelje. Mnogi ljudi koji pate od ovog poremećaja se tako osećaju nedeljama, pa čak i mesecima – užasno, nemotivisano, usamljeno, i u očaju pre nego što uopšte potraže pomoć.
Tu je ključna razlika. Obično, ako se osećamo lenjim, to je prolazno stanje koje prolazi za dan-dva. Uskoro stajemo na noge, odlazimo u školu ili na posao, usisavamo tepih, te sve ono što treba da uradimo, mi to i radimo.
Ljudi sa kliničkom depresijom nemaju tu sposobnost. Oni gube osećanje značenja aktivnosti u njihovom životu, osećaj za vreme i odgovornosti. Jednostavno ih nije briga. Ništa im nije važno.
Kako da otkrijem da li sam depresivan ili lenj?
Možete brzo i jednostavno otkriti razliku između depresije i lenjosti preko našeg „testa za depresiju“ (potrebno je oko pet minuta za većinu ljudi da ga popune).
Ako test sugeriše da bolujete od depresije, to nagoveštava da vaš problem nije samo lenjost i potrebno je da potražite stručnu pomoć radi dalje dijagnostike.
Biti lenj tu i tamo je normalno – svi smo takvi. Ali ako se lenjost produži na nedelje, ili čak mesece, to može biti znak depresije. Proverite!
