Upoznavanje sa depresijom
Šta je prehlada kada je reč o infekcijama to je depresija kada je reč o mentalnim poremećajima. Većina ljudi će biti pogođena depresijom bar jednom u svom životu, bilo direktno ili indirektno, preko prijatelja ili člana porodice. Nejasnoće o depresiji su uobičajne, na primer, o tome šta je tačno depresija i šta je razlikuje od tuge i neraspoloženja. Nejasnoće se takođe mogu pojaviti kada se govori o različitim vrstama depresije (npr unipolarne depresije, biološke depresije, manične depresija, sezonske depreije, distimije, itd). Imamo toliko različitih termina i načina da opišemo svoju tugu koju smo osećali u ovom ili onom periodu, u ovom ili onom stepenu i u ovoj ili onoj situaciji da je došlo vreme da rasčistimo stvar.
Depresiju karakterišu nekoliko uobičajnih simptoma. To su uporna tuga, teskoba ili “osećaj praznine” i osećaje beznađa i pesimizma. Osoba koja je potištena često ima osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti. Osobe gube interesovanje i ne osećaju zadovoljstvo u hobijima i aktivnostima u kojima su nekada uživali; na primer izlazak sa prijateljima ili čak seks. Nesanica, rano-jutarnja buđenja ili prespavljivanja su uobičajna.
Smanjen apetit i/ili mršavljenje, prejedanje i debljanje mogu biti simptomi depresije kod nekih ljudi. Mnogi imaju osećaj smanjene energije, umora i „usporenosti“. Kod onih koji pate od teške depresije, misli o smrti ili samoubistvu nisu retkost. Nemir i razdražljivost su uobičajni. Osoba koja je depresivna takođe ima poteškoća da se koncentriše, da se priseća informacija kao i da donosi odluke. A ponekad, uporni fizički simptomi koji ne reaguju na tradicionalne tretmane – kao što su glavobolje, problemi sa stomakom i hronična bol – mogu biti znakovi depresije.
Da li sam samo nesrećan/na … ili nešto više?
Osećaj ste nesrećni ili tužni je prilično uobičajna stvar u današnjem „modernom“ društvu. Ljudi su više pod stresom nego ikada, rade više sati nego ikada, za manju platu nego ikada. Stoga je prirodno da se po nekad ne osećamo kao da smo baš na 100%. To je sasvim normalno.
Ono što razlikuje depresiju od povremenog osećaja tuge je ozbiljnost simptoma koje smo gore naveli, i koliko dugo ti simptomi traju. Za dijagnozu većine depresivnih poremećaja, morate osećati neke od tih simptoma duže od dve nedelje. Oni takođe trebaju da vam predstavljaju problem i da vas ometaju u svakodnevnom životu.
Depresija je ozbiljan poremećaj, poremećaj koji često biva neprepoznat u životima ljudi jer se zna „neprimetno ušunjati“. Depresija se ne mora razviti od jednom; to može biti postupno i gotovo neprimetno povlačenje iz aktivnog života i uživanja u njemu. Ili može biti uzrokovana jasnim događajem, kao što je raspad duge emotivne veze, razvod, problemi u porodici, itd. Pronalaženje i razumevanje uzroka depresije nije toliko važno koliko je važno dobijanje odgovarajućeg i efikasnog tretmana za nju.
Tuga nakon smrti ili gubitka voljene osobe je prirodna i ne smatra se depresijom u uobičajenom smislu. Tinejdžeri koji prolaze kroz uobičajene promene raspoloženja karakteristične za taj uzrast su takođe retko klinički depresivni. Depresija obično pogađa odrasle osobe, i to dvostruko više žena nego muškaraca. Postoji teorija da muškarci svoju depresivnost često pokazuju na drugačije načine i „spolja“ te ne bivaju dijagnostikovani kao depresivni. Na primer, muškarci mogu trošiti puno vremena i energije usmerene na jednu aktivnost uz isključenje svih ostalih aktivnosti, ili imati otežanu kontrolu izliva besa ili ljutnje. Ovakve reakcije se mogu smatrati simptomima depresije.
