Depresija se definiše kao osećanje tuge, često praćeno gubitkom interesovanja za život i padom energije.
- Češća od poznih tridesetih pa nadalje
- Češća kod žena
- Može biti nasledna
- Faktor rizika je društvena izolacija
Tuga je očekivana reakcija na životne neprilike ili ličnu nesreću, i može da potraje dugo. O depresiji međutim govorimo kada se osećanje nesreće intenzivira, i svakodnevni život postane težak. Depresija je jedan od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja u razvijenom svetu. Od nje bar u jednom periodu u životu pati svaka treća osoba, pri čemu se depresija najčešće javlja u poznim tridesetim godinama pa nadalje. Žene su dvaput podložnije depresiji od muškaraca. U nekim slučajevima ovo stanje prođe samo od sebe, posle nekoliko dana ili nedelja, dok su drugima potrebni profesionalna pomoć i podrška. Teški slučajevi iziskuju lečenje u bolničkim uslovima kako bi se osoba zaštitila od samozanemarivanja, i samopovređivanja.
Depresiju često prate simptomi anksioznosti. Tako na primer osobu mogu proganjati zle slutnje i zabrinjavajuće misli koje se ponavljaju. Depresivne osobe sklone su i zloupotrebi alkohola i droga.
Uzrok?
Depresija može da se javi kada je osoba suočena sa jednim ili više stresnih događaja. Neposredni okidač često je neki gubitak, bilo da je reč o prekidu prijateljstva, romantične veze, ili smrti voljene osobe.
Traumatična iskustva iz detinjstva, kao što su zlostavljanje ili gubitak roditelja, mogu pojačati sklonost ka depresiji kasnije u životu. Ova sklonost može da bude i nasledna.
Depresiju mogu da izazovu brojne fizičke bolesti: pored ostalih, infekcije – infektivna mononukleoza, neurološki poremećaji – Parkinsonova bolest i hormonalni poremećaji – kušingov sindrom. Hormonske promene u menopauzi, ili nakon porođaja takođe mogu da budu neposredan okidač.
Depresija može nastupiti i u okviru palete mentalnih oboljenja. Do nje mogu da dovedu i fobije, poremećaji ishrane – anoreksija, zavisnost od alkohola i zavisnost od droge. Postoje osobe koje su generalno neraspoložene i depresivne isključivo u zimskim mesecima, i tada govorimo o sezoskom afektivnom poremećaju. Depresija se takođe mođe javiti kao neželjena nuspojava pri uzimanju nekih medikamenata, kao što su oralni kontraceptivi i beta blokatori. Ipak, depresija često nema prepoznatljivi uzrok.
Kakvi su simptomi?
Tipičan znak depresije je osećanje tuge, čak i nesreće, koje je naročito izraženo u jutarnjim časovima, ali ume da potraje tokom većeg dela dana. Od ostalih uobičajenih simptoma, izdvajaju se:
- Gubitak interesovanja i prestanak uživanja u radu i slobodnim aktivnostima
- Nedostatak energije
- Slaba koncentracija
- Narušeno samopoštovanje
- Osećanje krivice
- Plačljivost
- Nesposobnost za donošenje odluka
- Rano buđenje i nemogućnost da se ponovo zaspi, ili preterana potreba za snom
- Gubitak nade u budućnost
- Učestale misli o smrti
- Gubitak ili povećanje telesne težine
- Oslabljen seksualni nagon
Kod starijih osoba mogu se javiti dugi simptomi koji uključuju zbunjenost, zaboravnost i promene u ličnosti. Svi ti simptomi se mogu greškom pripisati demenciji. Ponekad se depresija manifestuje kao fizički simptom u vidu umora ili stvara prateće telesne tegobe, poput zatvora ili glavobolje.
Osobama koje su u teškoj depresiji dešava se da vide ili čuju stvari koje ne postoje. Javljaju se iracionalne zablude. Tako, na primer, depresivna osoba može biti potpuno uverena da je partner vara.
Depresija se može smenjivati sa periodima euforije. Tada govorimo o Bipolarnom afektivnom poremećaju.
Šta preduzeti?
U slučaju blage depresije, simptomi će se nakon nekog vremena povući sami od sebe, naročito ako možete da računate na saosećanje i podršku najbližih.
Ako vam je potrebna pomoć da bi ste se izborili sa depresijom, imajte u vidu da se depresija u gotovo svim slučajeima uspešno leči. Ne bi trebalo da oklevate, već da posetite lekara čim osetite da vas turobno raspoloženje ne napušta. Lekar opšte prakse će vas pregledati, a zatim uputiti na analizu krvi kako bi proverio da pad energije i sumorno raspoloženje nisu posledice neke fizičke bolesti. Možda će vas uputiti na psihološku procenu, za slučaj da je po sredi neki drugi poblem sa mentalnim zdravljem, koji je neposredni uzok vašoj depresiji, ili joj bar pogoduje.
Kada je depresija dijagnostikovana , moguć je tretman lekovima, a zatim i psihoterapija, kao na primer racionalno emotivna kognitivno-bihejvioralna terapija- REBT.
Tretman lekovima
Lekar najčešće propisuje antidepresiv. Postoje razne vrste antidepresiva, i lekar će odabrati onaj koji u najvećoj meri odgovara vašim potrebama. Iako pojedini lekovi iz ove grupe dovode do nuspojava, njihov učinak može biti delotvoran. Tako na primer antidepresiv sa blagim sedativnim dejstvom može da olakša probleme sa spavanjem. Raspoloženje će se najverovatnije popraviti posle 2-4 nedelje terapije antidepresivima, s tim da do poboljšanja pojedinih simptoma dolazi i brže. Ukoliko se i posle mesec dana može govoriti o nekom neznatnom oporavku, ili vam smetaju nuspojave terapije koju primate, lekar će prilagoditi dozu, ili vam propisati drugi lek. Antidepresive bi trebalo da nastavite da uzimate i kada depresija mine, sve dok vam lekar ne kaže da prestanete.
Lečenje obično traje najmanje šest meseci, što prevashodno zavisi od težine depresivnih simptoma, ali i toga da li ste ranije imali epizode depresije. Ako se sa uzimanjem antidepresiva stane prerano, depresija može da se vrati.
Psihoterapija
Podrška vašeg izabranog lekara i drugih zdravstvenih radnika od ključnog je značaja kada ste u depresiji. Vaš izabrani lekar uputiće vas kod psihoterapeuta, recimo na kognitivno-bihejvioralnu terapiju koja će vam pomoći da odbacite negativne obrasce mišljenja.
Kakva je prognoza?
Antidepresivi su efikasni u lečenju 75% depresivnih osoba. Kada se uporedo primenjuju tretman lekovima i psihoterapija simptomi depresije često se u celosti povuku u roku od dva do tri meseca. Oko 90% osoba se potpuno oporavi, dok ređe postoje i slučajevi kada depresija traje godinama, ili se vrati bez vidljivog neposrednog povoda.
