Simptomi depresije kod muškaraca razlikuju se od onih kod žena. Kod muškaraca se depresija ređe vidi kao potištenost, loše raspoloženje, osećaj bespomoćnosti i obeshrabrenosti, a češće se javljaju svadljivost, razdražljivost, napadi besa, i gneva, agresivna i druga rizična ponašanja, na primer konzumacija alkohola, nikotina, neodgovorno ponašanje u saobraćaju i slično.
Depresivni muškarci stvaraju konflikte, dok depresivne žene izbegavaju sukobe
Kod depresivnih muškaraca, češće je prisutna izolacija od okoline (“neka me svi ostave na miru”), društveno povlačenje, povlačenje u sebe, neprihvatanje pomoći drugih (“mogu to i sam rešiti”), gubitak volje, loše razmišljanje o sebi, nisko samopoštovanje, strah od neuspeha, samooptuživanje uz osećaj krivice, kao i problemi sa spavanjem, gubitak ili povećanje apetita i posledično tome telesne mase, kao i gubitak ili pojačani interes za seksualne odnose.
Teško je proceniti koliko se muškaraca leči od depresije, ali prema dostupnim podacima, svaka peta žena i svaki deseti muškarac tokom života dožive barem jednu ozbiljnu depresivnu epizodu.
Poznato je da se muškarci skriveni iza ‘fasada’ da su snažni, ređe i teže odlučuju da potraže stručnu pomoć posebno ako žive u okolini u kojoj se pokazivanje emocija, odnosno ispoljavanje simptoma depresivnog poremećaja smatra znakovima slabosti. Depresivni muškarci dolaze u psihijatrijsku ordinaciju jer imaju problema u kontroli ljutnje, pate od nesanice, zbog stresa na poslu, gubitka posla, razvoda, neki prepoznaju da ne uspevaju da funkcionišu kao ranije, imaju poteškoće u koncentraciji i pamćenju ili imaju hronični bolni sindrom. Ponekad je gubitak interesovanja za seksualne odnose razlog zbog kojeg se muškarci javljaju psihijatru ili psihoterapeutu, ali neretko tek nakon što su već zatražili pomoć urologa. Različiti su simptomi depresije zbog kojih ljudi traže pomoć, što je razumljivo, jer
depresija ima 1000 lica
Depresija je bolest i pojavljuje se kod mladih, muškaraca srednje dobi, a i starijih. U nastanku depresije veliku ulogu imaju stres i gubici s kojima se suočavaju muškarci različitih godina – stres tokom studiranja, na poslu, razvod, smrt voljene osobe, zlostavljanje, teške telesne i neurološke bolesti, na primer karcinomi, srčani infarkt, multipla skleroza, kao i zavisnosti. Ali, bez obzira na to kad se javi, važno je znati da je depresija bolest koju treba ozbiljno shvatiti i lečiti.
Nelečenje depresivnog poremećaja produžava trajanje bolesti, povećava rizik od ponovnih depresivnih epizoda što je povezano s većim rizikom samoubistava. Stopa samoubistava kod muškaraca je čak četiri puta veća nego kod depresivnih žena.
Vodi li depresija u zavisnost?
Pitanje je zanimljivo, ali bi odgovor mogao biti obrnut. Kod muškaraca bolest zavisnosti (kocka, alkohol, pornografija) mogu dovesti do razvoja depresije, koja potom otežava lečenje i oporavak od zavisnosti. Nasuprot tome, upravo su žene u četrdesetim godinama primer osoba koje će alkoholnu zavisnost razviti na podlozi depresije.
Kako otkriti mušku depresiju?
- Povećano društveno povlačenje koje pacijent često negira
- Burn-out sindrom: preterana poslovna predanost prikrivena pritužbama na stres, uskraćivanje pokazivanja brige i tuge, traženje autonomije (‘neka me svi puste na miru’)
- Neprihvatanje pomoći drugih. Sindrom ‘mogu ja to sam’
- Pad ili pojačanje interesovanja za seks
- Pojačani intenzitet ili učestalost napada besa
- Impulsivnost
- Pojačana do prekomerna sklonost ka upotrebi alkohola i/ili nikotina, kao i drugih zavisnosti (klađenje, TV, sport itd.)
- Jako izražena samokritičnost na temelju navodnog neuspeha, strah od neuspeha
- Okrivljivanje drugih za vlastite probleme
- Prikrivena ili otvorena neprijateljstva
- Nemir i uzbuđenost, slaba koncentracija, problemi sa spavanjem i kontrolom težine
Izvor: spec. Marija Kušan Jukić
