Postporođajna depresija je sve manje tabu tema. Potražiti pomoć nije znak slabosti, već namere da svom detetu budeš najbolja moguća mama. Porođaj je sam po sebi težak, ali prave muke za umorne majke počinju tek nakon. Tvom novom, bespomoćnom ljudskom biću potrebna je sva tvoja pažnja. Povrh svega, suočavaš se sa nedostatkom sna, hormonima koji divljaju i svim očekivanjima sredine da se osećaš ,,blaženo” jer si rodila dete, kao i to da ti je odmah proradio ,,majčinski instinkt”. Ako uzmemo sve ovo u obzir nije ni čudo što je postporođajna depresija sve češća kod novonastalih majki i javlja se kao kombinacija genetske predispozicije, nedostatka podrške partnera i okoline, kao i stresa oko samog deteta.
U daljem tekstu ćemo govoriti o nekoliko činjenica i simptoma postporođajne depresije koji mogu da ti pomognu da bolje shvatiš šta se dešava i da se obratiš za pomoć ako shvatiš da je to neophodno.
1. Postporođajna depresija može da počne i pre nego što se porodiš
Gotovo 50 posto žena sa postporođajnom depresijom je iskusila neke od simptoma za vreme trudnoće, a ne tek kada je beba rođena.
2. Postoporođajna depresija može da se javi kasnije nego očekivano
Verovanje je da postporođajna depresija počinje za vreme prve 4 nedelje posle porođaja, ali to nije u potpunosti tako. Ona može da se javi i kasnije. Ako patiš u bilo kom trenutku, ne treba da brojiš nedelje i da vidiš da li se ,,uklapaš” u sliku postporođajne depresije. Bitno je samo da se ti ne osećaš dobro i da ti je potrebna pomoć. Mnoge žene su iskusile početke postporođajne depresije u prvih 6 meseci ili čak prve godine od rođenja deteta. Kada god da se postporođajna depresija javi, budi nežna prema sebi i potraži pomoć okoline ili stručnu pomoć ako smatraš da ti je to neophodno.
3. Postporođajna depresija nije jedino što može da te zadesi
Postoji čitav spektar postporođajnih poremećaja koje mogu da te zadese kao na primer: postporođajna anksioznost, postoporođajni opsesivno-kompulsivni poremećaj i, iako ređe, postporođajna psihoza. Ovo su sve veoma zahtevni i teški poremećaji i mogu prilično da poremete novonastale mame.
4. Postporođajna depresija nije isto što i postporođajna tuga
Postporođajna tuga se dešava u periodu emotivnog prilagođavanja nakon što se beba rodi. Ona odlazi sama od sebe i neuporedivo je blaža u odnosu na postporođajnu depresiju.
U daljem tekstu ćemo govoriti o 8 simptoma postporođajne depresije koje ne bi trebalo da ignorišeš:
1. Osećaš se krivom
Osećaš kao da bi sve trebalo da radiš drugačije i bolje. Zbog toga misliš da si bezvredna i da ne zaslužuješ da budeš mama. Reči kao što su ,,trebalo bi ovo ili ono” ti se često javljaju u mislima. Kriješ kako se osećaš jer se bojiš da, ako se nekome poveriš, će te okolina osuditi i da će proceniti kako nisi i nećeš biti dobra majka svom detetu.
2. Ništa ne može da te uteši
Kada je u pitanju postporođajna tuga, normalno je da se nekada osećaš kao da ne možeš sve da postigeš, ali utešne reči partnera ili okoline već čine da se osećaš bolje. Sa postporođajnom depresijom, sve deluje kao da je mnogo ,,veće” od tebe, te postaješ tužna, anksiozna, i umesto da te tuđe reči uteše ili ohrabre, čini ti se kao da su jedna velika laž.
3. Maštaš o tome da pobegneš
Ovo ide mnogo dalje od šale ,,ima da kupim kartu u jednom pravcu za….”. Maštaš o tome da sedaš u kola i da se nikada više ne vratiš svojoj novonastaloj porodici jer imaš utisak da će im biti bolje bez tebe. Možda čak misliš i o samoubistvu ili o mogućnosti da doživiš neku veliku nesreću, pa da te više nema. Crne misli ne prestaju da naviru čak i ako uspeš da se malo odmoriš i da dobiješ podršku okoline.
4. Osećaš se kao da sve što se dešava je ,,veće” od tebe
Sa postporođajnom depresijom osećaš da je tvoj život uvek van kontrole. Često ti naviru misli da možda nije ni trebalo da postaneš majka, da ti nisi za to, i da je sve to bila velika greška.
5. Pitaš se da li voliš svoje dete
Ovo pitanje ide mnogo dalje od onoga da li si se već vezala za novorođenče ili ne. Ne osećaš nikakvu prisnost sa svojim detetom, a možda čak ne želiš ni da ga gledaš ni da brineš o njemu.
6. Osećaš se potpuno nedoraslo izazovu majčinstva
Osećaš se potpuno neadkevatno – kako nisi dovoljno dobra, ti to ne možeš, povredićeš dete, šta god da se desi je samo tvoja krivica. Ubeđena si da nešto nije u redu sa tobom, možda se nisi porodila ,,kako treba”, a u slučaju da beba neće da sisa, onda je to opet ,,do tebe”, i tako u nedogled.
7. Ljuta si i razdražljiva
Svako malo se brecneš na bebu, na partnera, ili na bilo koga ko ti se približi. Onda se osećaš krivom, a neretko kriviš i bebu za tvoje emocije i ponašanje.
8. Misliš da tvoja beba može da oseti kako se osećaš
Zabrinuta si da novorođenče zna da, po tvom mišljenju, nisi dobra majka i da to nikada nećeš ni biti. Misliš kako beba može da oseti sve što ti osećaš kao i to da sumnja da je ne voliš, kako mrziš što stalno plače, i slično.
Bitno je napomenuti da majke koje pate od postporođajne depresije neće iskusiti baš sve simptome i sve istim intenzitetom. Na ovo mogu da se pridodaju i simptomi klasične depresije kao što su stalno plakanje, promene u apetitu i nesanica. Šta god da se tebi dešava, znaj da su svi ovi poremećaji, od postporođajne depresije preko postporođajne anksioznosti do postporođajnog opsesivno-kompulsivnog poremećaja izlečivi i ne ustručavaj se da tražiš podršku okoline kao i stručnu pomoć.
Nisi loša majka ako potražiš pomoć, naprotiv, to je samo neoboriv dokaz da želiš da svom detetu pružiš najbolju verziju same sebe
