Sunce, vitamin D i mentalno zdravlje

Za vitamin D – vitamin Sunca – prvobitno se smatralo da igra ulogu samo u mineralizaciji kostiju i zuba, održavajući adekvatan odnos fosfora i kalcijuma. Vremenom, istraživanja su pokazala da je nizak nivo vitamina D povezan sa dijabetesom, gojaznošću, kardiovaskularnim bolestima, autoimunim bolestima, osteoporozom i mentalnim bolestima.

Nedostatak vitamina D raširen je među svim starosnim grupama. Suprotno očekivanjima, najugroženiji su mladi ljudi, jer vreme provode uglavnom u zatvorenom.

Procenjuje se da oko milijardu ljudi ima nedostatak vitamina D.

Mnogi talenti vitamina D

Bez obzira na uzrok, nedostatak vitamina D ima značajne medicinske i psihološke posledice. Svako tkivo u telu ima receptore za vitamin D, uključujući mozak, srce, mišiće i imuni sistem. Ovo znači da je vitamin D neophodan na svakom nivou da bi telo normalno funkcionisalo.

Vitamin D je takođe jedini vitamin koji je hormon. Nakon što se konzumira u ishrani ili apsorbuje (sintetiše) u koži, vitamin D se transportuje u jetru i bubrege, gde se pretvara u svoj aktivni oblik hormona. Vitamin D kao hormon pomaže u apsorpciji kalcijuma, pomažući u izgradnji snažnih kostiju, zuba i mišića.

Pored svoje dobro poznate uloge u apsorpciji kalcijuma, vitamin D aktivira gene koji regulišu imuni sistem i oslobađaju neurotransmitere (npr. dopamin, serotonin) koji utiču na funkciju i razvoj mozga. Možda je njegova najzapaženija uloga u novije vreme upravo ona u mozgu. Vitamin D stimuliše rast nervnih ćelija, i ima ulogu u očuvanju memorije i izvršnih funkcija. Učestvuje u uklanjanju toksina umešanih u Alchajmerovu bolest. Pojačava snagu nervnih signala, i ima ulogu u očuvanju mijelinskog omotača.

Sezonski afektivni poremećaj (SAP)- poremećaj raspoloženja sa simptomima depresije, javlja se u doba godine kada je relativno malo sunca, što se poklapa sa naglim padom nivoa vitamina D u telu. Nekoliko studija sugeriše da simptomi ovog poremećaja mogu biti posledica promene nivoa vitamina D3, koji utiče na nivo serotonina u mozgu.

Istraživači su pronašli receptore za vitamin D u istim regijama u mozgu koje su povezane sa depresijom.

Iako dodatak vitamina D može poboljšati raspoloženje, vitamin D je samo mali, ali neophodan deo lečenja. Depresija ima bezbroj uzroka, ali nedostatak vitamina D svakako produžava oporavak od depresije.

U 14 studija u kojima je učestvovalo 31.424 učesnika pronađena je snažna korelacija između depresije i nedostatka vitamina D. Što je niži nivo vitamina D, to je veća šansa za depresiju. Uzročno-posledična veza još uvek je nerešeno pitanje. Da li neko postane depresivan zbog nedostatka vitamina D, ili depresija snižava nivo vitamina D?

Šta kažu studije?

Veliki broj studija potvrđuje vezu između niskog nivoa vitamina D i mentalnih bolesti. Ove studije pružaju dokaze da optimizovanje nivoa vitamina D može poboljšati psihološko stanje:

Studija u Holandiji otkrila je da su niski nivoi vitamina D povezani sa simptomima kako težih, tako i lakših oblika depresije kod 169 osoba starijih od 65 godina.

Englesko istraživanje koje je obuhvatilo 2070 ljudi zaključilo je da je nedostatak vitamina D povezan sa depresijom.

U jednoj od studija, osobe sa nedostatkom vitamina D koje su primale visoke doze ovog vitamina, primetile su poboljšanje simptoma depresije nakon dva meseca.

Mala studija sa devet žena, od kojih su sve imale nedostatak vitamina D, otkrila je da je dnevna doza od 5.000 IU vitamina D značajno poboljšala njihove simptome depresije.

Studija sprovedena sa 400 starijih muškaraca i žena, praćenih tokom petogodišnjeg perioda, pokazala je da nizak nivo vitamina D ubrzava gubitak pamćenja. Među onima sa nižim nivoima vitamina D, epizodno pamćenje i izvršno funkcionisanje opali su dva do tri puta brže nego među onima sa normalnim nivoom vitamina D. I brzina i stepen kognitivnog propadanja bili su iznenađujući.

Studije pokazuju i da prenatalni nedostatak vitamina D remeti razvoj mozga i narušava kasnije funkcionisanje mozga. U materici, vitamin D eliminiše višak sinapsi tokom razvoja bebinog mozga. Varijacije prema godišnjem dobu i mestu rođenja ukazuju i na ulogu prenatalnog nedostatka vitamina D u šizofreniji i psihozi. Sprovedena studija sa 424 danskih novorođenčadi ukazuje na to da su bebe rođene u zimskim ili prolećnim sezonama, kada su majke imale smanjen nivo vitamina D, u većem riziku od razvoja šizofrenije. Ovo pokazuje da se efekat vitamina D na mentalno zdravlje širi i izvan depresije.

76% majki i 81% novorođenčadi ima nedostatak vitamina D. Smatra se da je 4.000 IU vitamina D3 dnevno optimalno tokom trudnoće.

Ovi nalazi, i mnogi drugi, podržavaju ulogu vitamina D u patofiziologiji depresije, kao i u drugim mentalnim poremećajima, uz prepoznavanje njegovog potencijala u lečenju.

Napomene

(1) Lekovita svojstva prirodne sunčeve svetlosti ne mogu prodreti kroz staklo. Ne možete sedeti u svom domu, ili automobilu, i ubirati blagodeti sedenja na osunčanom mestu. Morate izaći napolje.

(2) Ako imate tamniju kožu, trebaće vam oko 25 puta više vremena tokom koga ćete biti izloženi sunčevoj svetlosti, za razliku od osobe svetlije puti, kako biste proizveli istu količinu vitamina D. Visok nivo melanina kod tamnoputih osoba narušava apsorpciju vitamina D.

(3) Vaše telo ne može da apsorbuje kalcijum bez dovoljno vitamina D. Možete unositi velike količine kalcijuma, ali neće imati nikakve koristi ukoliko nema dovoljno vitamina D.

(4) Nedostatak vitamina D ne može se nadoknaditi odmah. Potrebni su meseci sunčeve svetlosti i/ili suplementacije, pre nego što se nivo vitamina D normalizuje.

(5) Bubrezi i jetra aktiviraju vitamin D. Ako imate bolest bubrega ili oštećenu jetru, oslabljena je sposobnost aktiviranja vitamina D.

(6) Kreme za sunčanje, sa zaštitnim faktorom protiv UVB zraka drastično smanjuju količinu vitamina D koje telo proizvodi. UVB zraci prirodno proizvode vitamin D. Dakle, pri korišćenju kreme za sunčanje neophodna je suplementacija vitaminom D.

Nivo vitamina D, posebno 25-hidroksi-vitamina D, možete proveriti jednostavnim testom krvi. Uobičajeni test krvi registrovaće više od 30 nanograma po mililitru (ng/ml). Ranije se smatralo da je za nivo ispod 21 ng/ml potrebna suplementacija, dok je u skorije vreme granična vrednost pomerena na 35 ng/ml. Najpoželjniji nivo vitamina D je između 50 i 75 ng/ml. Kod niskih nivoa vitamina D, preporučuje se suplementiranje u rasponu od 2.000 do 10.000 jedinica (IU). Važno je napomenuti da suplementiranje vitamina D treba nadgledati testiranjem krvi svakih nekoliko meseci.

Standardne suplemente vitamina D možete pronaći u bilo kojoj apoteci, i nije vam neophodan recept. Visoka doza koja sadrži 50.000 jedinica vitamina D, i uzima se jednom ili dva puta nedeljno, može se dobiti samo na recept.

Sažetak