Šta je kompulzivno ili emocionalno prejedanje?
Skoro svako od nas se povremeno prejede, pogotovu na proslavama ili za vreme praznika. Međutim, kompulzivno iliti emocionalno prejedanje je nešto sasvim drugo. Podrazumeva nekontrolisan unos velike količine hrane, često kada osoba uopšte nije ni gladna, do te mere da se oseća fizički loše. U pitanju je ozbiljan poremećaj u ishrani. Osobe koje pate od ovog poremećaja jedu brže i više nego ostale i sve dok se ne osećaju da su neprijatno site. Emocionalno prejedanje se odvija u tajnosti jer se osobe koje pate od ovog poremećaja uglavnom toga stide. Pritom, često se uz to osećaju psihički i fizički loše, anskiozno i depresivno.
Koji su simptomi kompulzivnog ili emocionalnog prejedanja?
Da bi se kompulzivno ili emocionalno prejedanje moglo nazvati poremećajem, epizode prejedanja moraju da se dešavaju najmanje jednom nedeljno u periodu od tri meseca. Dijagnoza može da varira od blage, umerene ili ekstremno jake u zavisnosti od broja epizoda prejedanja u toku nedelje. Kompulzivno prejedanje se takođe dešava u slučaju bulumije nervoze ali se od nje razlikuje po tome što posle unosa velike količine hrane ne dolazi do pražnjenja. Kod bulumije nervoze osoba sebi izaziva povraćanje, ne jede dugo vremena posle epizode prejedanja, preteruje sa vežbanjem i koristi laksative kako bi izbacila hranu koju je unela. Kod kompulzivnog prejedanja toga nema, stoga osoba samo dobija na težini što vodi u dalje zdravstvene probleme.
Najčešća zdravstvena posledica kompulzivnog prejedanja je gojaznost koja dalje vodi u dijabetes, visok šećer u krvi, visok holestelor, bolesti srca, i neke tipove raka. Takođe, depresija koja prati kompulzivno prejedanje je veliki problem, jer osoba jede kad je depresivna, a nakon toga se oseća depresivno povodom toga što se prejela, i tako se upada u začarani krug.
Šta izaziva kompulzivno ili emocionalno prejedanje?
Malo se zna o tome šta izaziva kompulzivno prejedanje. Ovaj poremećaj obično počinje u tinejdžerskom dobu ili ranoj mladosti, ali može da se desi, iako ređe, da počne i u odraslom dobu. Osoba koja pati od kompulzivnog prejedanja obično nije jedina u krugu svoje šire porodice stoga se veruje da postoji genetska predispocija ili opsesija težinom nekog od članova porodice.
Osobe koje pate od kompulzivnog prejedanja izbegavaju javne događaje jer ih je sramota samih sebe. Mogu čak i da izostaju iz škole ili sa posla. Uspevaju toliko uspešno da sakriju svoj poremećaj da mnogi ljudi njima bliski to čak ni ne primete dok ne dođe do ozbiljnih fizičkih i psihičkih zdravstvenih problema.
Kako se leči kompulzivno ili emocionalno prejedanje?
Postoji nekoliko opcija kada je u pitanju lečenje kompulzivnog ili emocionalnog prejedanja. Kognitivno-bihejvioralna i REBT psihoterapija su delotvorne i tokom njih se ljudi uče kako da prate šta jedu, kako jedu i kako da promene svoje nezdrave navike. Takođe, tokom psihoterapije se otkriva i sama srž problema, tj. zašto se uopšte dešava emocionalno prejedanje. Intrapersonalna terapija pomaže osobama koje pate od ovog poremećaja da obrate pažnju na svoje veze sa prijateljima i porodicom ne bi li promenile svoje obrasce ponašanja. Terapija lekovima, kao na primer, antidepresivi, takođe je korisna.
Pored kognitivno-bihejvioralne terapije, REBT, intrapersonalne psihoterapije i lekova, osobe koje pate od kompulzivnog prejedanja mogu da se podvrgnu i dijalektično-bihejvioralnoj psihoterapiji koja pomaže ljudima da bolje prepoznaju i kontrolišu svoje emocije, nekom programu fizičke aktivnosti ili vežbama, operacijama koje imaju za cilj gubitak težine, grupnim psihoterapijama i slično.
Hospitalizacija osobe koja pati od kompulzivnog prejedanja je neophodna kada ono dovede do ozbilnih fizičkih i psiholoških problema koji im ugrožavaju život.
Šta ti možeš da uradiš da bi sprečila ili sprečio kompulzivno prejedanje?
1. Jedi dovoljno u toku dana.
Većina ljudi koji imaju problema sa kompulzivnim prejedanjem uglavnom imaju problem da ne jedu noću. Jedan od osnovnih razoga za to je upravo zato što su preko dana na veoma striktnom režimu ishrane jer žele da izgube na težini, a onda uveče više ne mogu da izdrže i prejedu se.
2. Smanji svakodnevni stres.
Ako u toku dana nikada nemaš vremena za odmor, ako si stalno pod pritiskom i donosiš velike odluke, vrlo verovatno nemaš vremena da jedeš ili barem da jedeš na miru. Konstantno si sa ljudima, za kompjuterom ili na društvenim mrežama. Uveče kada dođeš kući i kada se konačno opustiš, sva glad krene da navire i desi se prejedanje. Ono što će ti pomoći je da unapred, pre nego što kreneš na posao, pripremiš hranu. Sa pripremljenom hranom, lakše ćeš se odlučiti da napraviš pauzu za ručak i ješćeš zdrav obrok u dogledno vreme.
3. Spavaj dovoljno.
Nedovoljno sna ne samo da usporava metabolizam, već i dovodi do osećaja gladi. Ako jedeš uveče, možeš odložiti san jer organizam kreće da vari umesto da kreće da se uspavljuje. Takođe, nekada je prejedanje noću upravo iz dosade jer ne možeš da zaspiš. Probaj da uvek ideš u krevet u isto vreme, da se budiš u isto vreme, kao i, ako je potrebno, zatražiš od lekara pilule za spavanje i regulaciju sna.
U svakom slučaju kompulzivno ili emocionalno prejedanje je ozbiljan poremećaj u ishrani koji može da odvede u druga oboljenja ili poremećaje. Ako primetiš da ne možeš sam/sama da se izboriš sa njim, ne ustručavaj se da potražiš stručnu pomoć.
