Poremećaj ishrane: samosaosećanje kao lek za perfekcionizam

Mnogi ljudi pogrešno razumeju perfekcionizam, pretpostavljajući da on potiče iz motivacije ili profesionalizma. Pravi perfekcionizam je mnogo komplikovaniji – i štetniji – od toga. Nastojanje da budemo savršeni može se pronaći u svim oblastima života, uključujući školu i posao, hobije i sport, čišćenje i organizovanje, pisanje i govor, veze, fizički izgled, zdravlje i higijenu.

Uz dijagnostikovan poremećaj ishrane često ide i visok nivo perfekcionizma

Perfekcionizam se može uvući i u navike u ishrani. Jedna od studija pokazuje da osobe sa dijagnostikovanim poremećajem ishrane imaju znatno veći nivo perfekcionizma od ostalih. Poremećaji ishrane, uključujući anoreksiju, bulimiju i poremećaj prejedanja, često idu uz perfekcionistički način razmišljanja.

Sa druge strane, važno je da ne pretpostavljamo da se svaki perfekcionista u našem životu bori sa poremećajem ishrane. Ali, podjednako je važno razumeti kako ova dva stanja mogu biti povezana, i kako menjanje perfekcionizma samosasoećanjem može pomoći u oporavku.

Nemogući, nerealni standardi su štetni

Na težnju ka izvrsnosti se generalno gleda kao na pozitivnu osobinu i naširoko je hvaljena u našoj kulturi. Perfekcionizam podiže ovu težnju na nerealan nivo na kome nema fleksibilnosti, i može biti veoma štetan. Neke od karakteristika ovakvog perfekcionizma su:

• Visoki standardi za sebe ili druge ljude. Ovakve standarade drugi mogu smatrati ekstremnim ili čak nemogućim.
• Određivanje sopstvene vrednosti na osnovu sposobnosti da se ovi nemoguće visoki standardni dostignu.
• Uporno pridržavanje ovakvih standarda, uprkos negativnim posledicama ili razumevanju da su ekstremni.
• Prekomerno organizovanje, pravljenje spiskova i planiranje.
• Izbegavanje ili odlaganje, i odugovlačenje zbog straha od nemogućnosti da se ispune visoki standardi.
• Samokažnjavanje ili negativan stav prema sebi u slučaju izbegavanja, posustajanja ili neuspeha.

Želja za savršenstvom povezana je sa restrikcijama u ishrani

Kada su u pitanju nezdrave navike u ishrani, kao i poremećaji ishrane, perfekcionističke osobine se ogledaju u mislima, emocijama i ponašanju. Evo kako to obično izgleda kod osoba sa poremećajem ishrane, ili sa poremećenom ishranom:

• Imaju ekstremna, nemoguća ili nezdrava očekivanja u pogledu telesne težine, slike o svom telu, unosa kalorija, mišića, kondicije ili vežbanja.
• Sopstvena vrednost u direktnoj je vezi sa težinom i fizičkim izgledom.
• Unutrašnji govor o ishrani, težini ili izgledu tela je grub i kažnjavajući.
• Imaju striktan način razmišljanja o svom izgledu, uprkos negativnim posledicama.
• Strogo se pridržavaju pravila o ishrani. Hranu i ponašanja u vezi sa ishranom definišu kao nešto što je ili dobro ili loše.
• Stalno merenje, praćenje težine, makronutrijenata, kalorija itd.
• Osećanje krivice ili zabrinutost zbog doživljavanja negativnih emocija.
• Prisustvo opsesivnih misli koje se fokusiraju na nedostatke i nesavršenosti.
• Izbegavaju bliske veze, teške emocije ili izazovne situacije zbog osećaja neadekvatnosti.
• Često upoređuju sebe sa drugima, što dovodi do pogoršanja stanja.
• Koriste povraćanje, prejedanje, post, dijete, ili izolaciju kada ne ispune visoke standarde.

U stvarnosti, biti čovek znači imati jedno nesavršeno iskustvo. Usled neprihvatnja ovakvog iskustva, perfekcionizam može doneti samokritičnost i osećaj stida. U kombinaciji sa poremećajima ishrane poput anoreksije, bulimije ili prejedanja, neumorna potraga za savršenstvom takođe može dovesti do katastrofalnih zdravstvenih posledica.

Samosaosećanje može doneti neophodne promene

Srećom, ista studija pokazala je da smanjenje perfekcionizma može pomoći u potpunijem oporavku od poremećaja ishrane, jer menja ona kruta uverenja koja osobu drže zaglavljenom u mestu, opsednutom konceptom „idealnog“ tela. Tada u priču ulazi samosaosećanje. Samosaosećanje je važno sredstvo u borbi protiv perfekcionističkih tendencija, jer vam pomaže da prihvatite da ste čovek i da ste savršeno nesavršeni. Stalno prisutne i dugogodišnje perfekcionističke misli mogu i trebalo bi da budu izazvane na obračun.

Negativni samogovor dolazi od vašeg unutrašnjeg kritičara, oštrog glasa koji vam govori kako treba da izgledate i sramoti vas kada ne dostignete taj ideal.

Sprijateljite se sa svojim unutrašnjim kritičarem. Utvrdite odakle potiču njegove brige- možda iz obrazaca prisutnih još iz detinjstva, ili iz strahova i strepnji sa kojima se trenutno suočavate.

Pokažite radoznalost kada su u pitanju sopstvene misli,  kako biste mogli da iskoristite njihovu moć. Razdvojite ono što je moguće od onog što je činjenica. Na primer, promenite misao iz „Ako jedem hleb uz večeru, to je užasno; izneverio/la sam sebe jer ne brinem o svom zdravlju kako bi trebalo“, u „Hleb uz večeru je sasvim normalna i ukusna stvar; zdravo je uživati u raznovrsnoj hrani “. Stvorite novi narativ uvođenjem saosećajnijih glasova zajedno sa svojim unutrašnjim kritičarem. Koristite ljubazne reči i nežan ton podrške kada razgovarate sa sobom.

Imajte na umu da ste vi autor priča koje sami sebi pričate. Primenite strategiju samosaosećanja kako biste izbegli negativan uticaj perfekcionizma.

Izgradite praksu saosećanja kako biste izbegli krute granice perfekcionizma

Evo kako možete početi:

• Prihvatite svoj jedinstveni genetski otisak i svoju istinu – da zdrava tela dolaze u svim oblicima i veličinama. Povežite se sa svojim telom uz poštovanje, ljubav i dobrotu.
• Redefinišite sliku koju imate o sopstvenoj vrednosti tako što ćete uključiti vrednosti izvan vašeg fizičkog izgleda, i toga šta i koliko jedete, ili koliko vežbate.
• Koristite nežan, strpljiv, ljubazan, podržavajući ton tokom obraćanja sebi.
• Cenite (bez osude) način na koji vaše telo funkcioniše i sve što čini za vas.
• Tretirajte hranu kao izvor energije i gorivo za vaše telo, umesto da je označavate kao dobru ili lošu.
• Budite prisutni u trenutku. Kada primetite da kalkulišete, ili brojite kalorije, podsetite se da to nije ponašanje koje vam je od koristi. Preusmerite pažnju na ukus, teksturu i miris hrane. Obratite pažnju na nivo gladi i sitosti. Usporite, i uživajte.
• Dopustite sebi da bez osude iskusite ceo spektar pozitivnih i negativnih emocija. Smanjite svaku tendenciju da se čvrsto držite određenih emocija i pokušaja da odgurnete druge od sebe. Dopustite ljudima da vam se približe i ostanu, a emocijama da dolaze i odlaze poput lišća koje pluta rekom.
• Prihvatite da su svi ljudi, uključujući i vas, nesavršeni. Učinite svoje negativne misli manje upornim usmeravajući aktivno pažnju na korisnije misli. Obratite pažnju na to šta volite u vezi sa svojim telom i šta cenite u vezi sa svojim zdravljem.
• Slušajte svoje telo. Kada je reč o gladi, sitosti i režimima vežbanja, obratite pažnju na iskrene poruke vašeg tela o tome šta vam je potrebno, i kada treba stati.
• Koristite stav početnika u pristupanju vezama, emocijama, hrani, vežbanju, i izazovnim situacijama. Kao da nešto pokušavate prvi put- pristupite iskustvima radoznalo, i bez unapred definisanih očekivanja.
• Darujte sebi  istu ljubaznost kojom biste tretirali svoje najbliže prijatelje. Budite saveznik sebi.
• Gledajte na iskustva kao na priliku za učenje. Prihvatite gde se trenutno nalazite dok gradite nove veštine.

Oporavak od poremećaja ishrane zahteva fleksibilnost

Ključ oporavka je oslobađanje od perfekcionističkih tendencija, kako biste se okrenuli zdravoj ishrani tokom oporavka. Postoje mnoge tehnike samosaosećanja na kojima možete raditi kod kuće, ili zajedno sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Meditacija takođe može biti korisno sredstvo za praktikovanje samosaosećanja. Kognitivno-bihejvioralna terapija, intuitivna ishrana, i terapija usmerena na saosećanje takođe mogu imati pozitivan učinak.

Tretirajte sebe nežno, sa strpljenjem i ljubaznošću. Sve ono što doživljavate kao sopstvene neuspehe, mane, i nedostatke, sagledajte kroz prizmu jedinstvenosti- vi ste autentična nit na velikoj tapiseriji čovečanstva.