U našoj kulturi postoji opsednutost veličinom i težinom, ishranom i vežbanjem. Rasprostranjenost poremećaja u ishrani je zapanjujuća. Istraživanja pokazuju da i do 50% stanovništva ima problematičan ili poremećen odnos sa hranom, telom i vežbanjem.
U Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje postoje četiri dijagnoze poremećaja ishrane: anoreksia nervosa, bulimia nervosa, poremećaj prejedanja i poremećaji ishrane koji inače nisu navedeni.
Za svaku od četiri dijagnoze navedeni su specifični dijagnostički kriterijumi. Prilično je lako dijagnostikovati poremećaj u ishrani poput anoreksije ili bulimije, dok je suptilnije oblike poremećaja u ishrani teško odrediti. Ukoliko neko ne ispunjava ove kriterijume, ne znači da ima zdrav odnos sa hranom i težinom. Osobe koje imaju poremećen način ishrane i dalje mogu biti u riziku za poremećaj ishrane, kako fizički tako i emocionalno.
Tri zone ishrane
Načini ishrane postoje u okviru širokog spektra. Na zdravom kraju je intuitivna ishrana, filozofija zasnovana na potpunom poverenju i osluškivanju signala koji dolaze iz našeg tela. Osobe koje se hrane na ovaj način uživaju u hrani. Jedu kada su gladni, a zaustave se kada su siti. Oni razmišljaju i o hranljivosti, pogodnosti i troškovima, stavljajući ove faktore u ravnotežu, kako bi svom telu što češće pružili ono što mu zaista treba. Fleksibilni su i nemaju anksioznost zbog hrane.
Na drugom kraju spektra nalaze se dijagnostifikovani poremećaji ishrane kao i druga podjednako ozbiljna stanja koja dijagnostički sistem još uvek nije u potpunosti prepoznao. Za ljude sa ovim problemima hrana je postal toliki izvor straha i srama da ugrožava njihovo zdravlje, odnose sa drugim ljudima i samosvesnost.
Između ove dve krajnosti nalazi se velika siva zona, a većina ljudi u našoj kulturi ima odnos sa hranom koja je bar donekle poremećen. Većina ljudi se ne oseća prijatno u svom telu i strepi zbog toga šta jede. Kako može biti drugačije u kulturi koja fetišizira i hranu i mršavost, kojoj je prioritet dobar izgled, i uvek iznad potrebe da se čovek dobro oseća?
Da li pripadaš sivoj zoni?
Smatra se sasvim normalnim kada izgovaramo užasne stvari o svom telu. Ideje da se dezert mora zaslužiti ili da smo dobri kada jedemo povrće, nalaze se svuda. Ali hrana nije nagrada ili kazna, i nije moralni izbor. Kada hranu mešamo sa ovakvim konceptima, nema prostora za to da zaista uživamo u povrću jer je ukusno. Kultura dijeta doseže lako i do dece, u sve mlađem i mlađem uzrastu. Skoro jedna trećina devojčica sa težinom koja pripada potpuno zdravom opsegu je ipak držala dijetu.
U tom kontekstu, vrlo je mali broj ljudi koji se hrane intuitivno. U skladu sa svim navedenim, relevantno pitanje nije da li imamo problema sa ishranom, već na koji način možemo stvoriti zdrav odnos sa hranom, čak i u obolelom okruženju?
Ukoliko se ne hranite intuitivno- ako držite dijete, kritikujete svoje telo, ako je za vas izbor hrane moralni izbor, ili se stidite svojih navika u ishrani – uvek vredi potražiti pomoć. Ova ponašanja, koliko god naizgled bila normalna u našoj toksičnoj kulturi, štete samopouzdanju i uništavaju naše odnose sa durgim ljudima. Iz života nam kradu radost, spontanost i povezanost.
Šta razlikuje poremećenu ishranu od poremećaja ishrane?
Osobe koje imaju poremećen način ishrane često se ponašaju na isti način kao i neko sa poremećajem ishrane, ali uz manju učestalost ili niži stepen ozbiljnosti.
Međutim, poremećena ishrana je takođe problematična i treba je shvatiti ozbiljno, iako simptomi možda nisu tako ekstremni kao kod poremećaja ishrane. Osobe sa poremećenom ishranom mogu biti izložene riziku da razviju poremećaj ishrane u punom obimu i veća je verovatnoća da će u svojoj istoriji bolesti imati depresiju i / ili anksioznost, ili će biti u riziku od anksioznosti i depresije u nekom trenutku u budućnosti.
Znaci i simptomi poremećene ishrane
U nastavku navodimo listu problematičnih ponašanja u ishrani. Ukoliko vas bilo koja stavka opisuje, vredi razgovarati sa stručnim licem, i potražiti pomoć koja će vas usmeriti ka zdravijem odnosu sa hranom i telom.
- Preskakanje obroka radi gubitka kilograma
- Laganje o ponašanju u ishrani
- Hrana kao moralni izbor, koja vas čini „dobrom“ ili „lošom“ osobom
- Jedenje u tajnosti
- Govorite negativno o svom telu
- Previše razmišljate o težini, obliku i veličini svog tela
- Težina vam određuje raspoloženje
- Namerno povraćanje nakon obroka
- Poređenje sopstvenih obroka sa onim što drugi jedu
- Osećaj da nemate kontrolu nad hranom
- Jedenje koje umiruje emocije
- Koristite odeću u veličini koja vam ne odgovara kao motivaciju
- Kažnjavanje sebe zbog ponašanja u ishrani
- Nagrađivanje sebe hranom
- Korišćenje diuretika ili laksativa
- Stid dok jedete
- Opsednutost hranom
- Imate poteškoća da jedete u javnosti
- Izbegavate društvene događaje zbog hrane
- Ne jedete kada ste gladni
- Ne stajete sa obrokom kada ste siti
- Vlastita vrednost zasnovana je na obliku tela i težini
- Poremećaj u načinu na koji doživljavate svoje telo- primer ovoga je osoba čija težina se nalazi u rasponu zdrave težine, ali se oseća kao da ima prekomernu težinu
- Opsesivno brojanje kalorija
- Osećaj krivice ili panike kada niste u mogućnosti da vežbate
- Vežbate i kada ste povređeni ili bolesni
Razumevanje poremećene ishrane i njeni rizici
Kao i kod drugih mentalnih problema, važno je istražiti kako i u kojoj meri poremećena ishrana utiče na nečije svakodnevno funkcionisanje. Pitanja koja treba razmotriti uključuju sledeće:
- Koncentracija i sposobnost fokusiranja – Da li misli o hrani, telu i vežbanju sprečavaju koncentraciju i ometaju rad na poslu ili u školi?
- Društveni život – Da li je druženje ograničeno jer postoji mogućnost da će se jesti u restoranu, ili konzumirati hrana koja je zastrašujuća ili neprijatna ili zato što remeti rutinu vežbanja?
- Veštine suočavanja – Da li se konzumiranje i / ili ograničavanje hrane korsiti kao način za rešavanje životnih problema ili suočavanje sa stresorima?
- Neprijatnost ili anksioznost – Koliko neprijatnosti uzrokuju misli o hrani i telu? Da li je teško osloboditi se ovakvih misli i da li izazivaju anksioznost?
Prevencija poremećene ishrane
Nekoliko stvari koje možete učiniti kako biste sprečili problem poremećene ishrane:
- Izbegavajte ekstremne dijete: mnoge dijete su previše restriktivne u pogledu količine hrane i njene raznovrsnosti. Ovo lako može prouzrokovati osećaj uskraćenosti i može dovesti do prejedanja. Zdravije je usvojiti sveobuhvatni plan obroka, koji ne isključuje nijednu grupu namirnica, i jesti svu hranu u umerenim količinama.
- Postavite zdrava ograničenja za fizičku aktivnost: usredsredite se na aktivnosti koje vam prijaju. Poželjnije je da odete na čas joge umesto da ostanete na traci za trčanje dok ne sagorite određeni broj kalorija.
- Zaustavite negativne reči upućene svom telu. Budite svesni kada previše kritično govorite o sebi ili svom telu.
- Zaboravite na vagu: osobe sa poremećenim načinom ishrane često se mere svakodnevno ili čak više puta dnevno.
Lečenje poremećene ishrane
Odnos koji imamo sa svojim telom, kao i način na koji doživljavamo svoju veličinu i oblik, složen je i emocionalno i fizički. Poteškoće sa samopouzdanjem i slikom o svom telu često se javljaju i kod osoba koje nemaju poremećaj ishrane.
Psihoterapija može pomoći u razumevanju ovih složenih odnosa. Može pomoći u prihvatanju svog tela, i prepoznavanju obrazaca koji doprinose poremećenom načinu ishrane. Pored toga, nutricionista koji je specijalizovan za poremećaje ishrane, sa ne-dijetalnim pristupom hrani i vežbanju takođe može biti dobar izvor podrške, koji će vas naučiti kako da obratite pažnju na znake svog tela, kao što su glad i sitost, i krenete putem intuitivne ishrane.
Nikada ne zaboravi da si ti jedina osoba koja određuje svoju vrednost. Ona ne potiče iz tvog izgleda, tvoje težine, novca na računu, ili koliko prijatelja imaš. Ne potiče iz tuđih pogleda, reči i njihove slike o tebi. Temelji tvoje vrednosti leže u tebi- oni su tvoja unutrašnja lepota, kreativnost, snaga, sposobnost. Imaš pravo da, u svakom trenutku svog života, čak i kada put nije lak, budeš ponosan na sebe. I obavezu da budeš neko na koga možeš da računaš, i neko koga voliš, čak i kada to deluje nemoguće.
