Šta je paranoidni poremećaj ličnosti?
Paranoidni poremećaj ličnosti podrazumeva ekstremno nepoverenje i sumnju. Osobe koje pate od paranoidnog poremećaja ličnosti uglavnom ne veruju nikome i često veoma loše prosuđuju situacije i druge ljude tako što vide loše namere u svemu što oni izgovore ili urade. Osobe koje su paranoične su ubeđene da drugi predstavljaju pretnju, da žele da im naude, da ih izdaju ili iskoriste.
Osobe koje pate od paranoidnog poremećaja ličnosti nemaju jasan i dobar odnos sa realnošću niti žele da priznaju da imaju negativne emocije prema drugim ljudima. Nepoverenje koje osećaju prema drugima je toliko jako da oni čak ni ne žele da podele sa nekim kako se osećaju iz straha da će ih ta osoba izdati ili kasnije iskoristiti te informacije protiv njih. Tako ulaze u začarani krug.
Koji su simptomi paranoidnog poremećaja ličnosti?
- Stalno nepoverenje i sumnja, bez konkretnih dokaza, da će ih drugi povrediti, prevariti, ili zloupotrebiti;
- Stalno su zaokupljeni time da li su njihovi prijatelji ili kolege dovoljno lojalni i vredni poverenja;
- Ne žele da se povere nikome iz straha da će bilo koja informacija biti iskorišćena protiv njih u nekom trenutku;
- Stalno tumače potpuno bezopasne znakove ili događaje kao preteće;
- Sve shvataju kao uvredu;
- Svaki komentar doživljavaju kao atak na njihovu ličnost ili reputaciju i neretko odgovaraju na njih neprijatnim tonom;
- Često, bez ikakvih motiva, sumnjaju u vernost supružnika ili romantičnog partnera.
Koji su uzroci paranoidnog poremećaja ličnosti?
Paranoidni poremećaj ličnosti se uglavnom prvobitno javlja u detinjstvu i adolescenciji. Osobe koje pate od paranoje uglavnom više vole samoću, nemaju mnogo prijatelja, anksiozni su, akademski nisu naročito uspešni, preterano su osetljivi, i slično. Drugoj deci ili tinejdžerima se čine ,,čudnim” i neretko ih nazivaju imenima ili su meta grubih šala i ,,prozivanja”. Neka istraživanja su dokazala da je paranoidni poremećaj ličnosti mnogo češći kod muskaraca nego kod žena. Takođe, postoje i neki dokazi da postoje veze između paranoidnog poremećaja ličnosti kod osoba u čijoj užoj ili široj porodici postoji shizofrenija.
Kako se leči paranoidni poremećaj ličnosti?
Paranoidni poremećaj ličnosti, ako dijagnostikovan, može se veoma uspešno lečiti. Psihoterapija u kombinacija sa lekovima se pokazala kao najbolja metoda u lečenju paranoje. Međutim, ono što otežava terapiju je to da osobe koje pate od paranoidnog poremećaja ličnosti ne veruju čak ni stručnjaku za mentalno zdravlje. I ne samo to, često ne smatraju da im je lečenje uopšte potrebno, te ili se ne obraćaju za pomoć ili prekidaju lečenje na pola. U slučaju da se ne leči, osoba sa paranoidnim poremećajem ličnosti može da ima problema na poslu i kod kuće. Zato je veoma bitna podrška porodice i okoline.
Kako podržati dragu osobu koja ima paranoidni poremećaj ličnosti?
- Nemojte diskutovati. Pitajte osobu da govori o svojim strahovima i paranoji ako se oseća prijatno;
- Koristite jednostavne rečenice. Recite osobi koja pati od paranoidnog poremećaja ličnosti da joj niko neće nauditi i da se slobodno smiri. Koristite rečenice tipa ,,Sedi, hajde da popričamo o ovome”;
- Dajte osobi dovoljno ličnog prostora da se ona ne bi osećala kao da je okružena ili onemogućena da se slobodno kreće;
- Pozovite pomoć ako mislite da je neko u opasnosti;
- Pomerite osobu od izvora straha, ili od preterane buke i aktivnosti, ako je to moguće;
- Pre nego što bilo šta uradite, najavite joj to;
- Pomozite osobi da izbegava sve što je plaši, na primer, ako se plaši pasa, izbegavajte ih, ako se osoba plaši mraka ili se oseća sigurnije na svetlu, neka svetlo ostane upaljeno, i slično;
- Pričajte o strahovima osobe dok nije u paranoičnom stanju;
- Pomozite osobi da napravi spisak stvari koje je vode u paranoju kao i potencijalna rešenja, tako ćete biti bolje i pripremljeni za eventualni napad.
U svakom slučaju najbolji način da pomognete osobi koja pati od paranoidnog poremećaja ličnosti je da je podržite u psihoterapiji i eventualnom uzimanju lekova jer je to definitivno najefektiniji način borbe sa ovim problemom. Ovaj poremećaj je izuzetno redak ali se sasvim uspešno može držati pod kontrolom i pomoći osobi koja pati od njega da vodi bolji i kvalitetniji život.
