Šta je šizotipni poremećaj ličnosti?
Šizotipni poremećaj ličnosti poseduju osobe koje imaju velikih poteškoća u uspostavljanju i održavanju bliskih odnosa sa drugima. Osoba sa šizotipnim poremećajem ličnosti može biti veoma neprijatna u takvim odnosima i poseduje vrlo malo kapaciteta za njih. Neko sa ovim poremećajem obično ima kognitivne ili perceptivne distorzije kao i svakodnevno ekscentrično ponašanje.
Osobe sa šizotipnim poremećajme ličnosti često imaju ideje odnosa (npr. pogrešno tumačenje običnih i spoljašnjih događaja, koji kao da imaju posebno i neobično značenje baš za tu osobu ). Mogu biti sujeverne ili zaokupljene paranormalnim fenomenima koji su izvan normi njihove supkulture.
Individue sa šizotipnim poremecajem licnosti često traže lečenje za povezane simptome anksioznosti i depresije pre nego za svoj poremećaj ličnosti koji je izvor tih simptoma.
Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji.
Simptomi šizotipnog poremećaja ličnosti
Šizotipni poremećaj ličnosti se karakteriše neprijatnošću i poteškoćama u odnosima sa drugim ljudima (i smanjenim kapacitetom za njih), prisustvom kognitivnih ili preceptivnih distorzija kao i svakodnevnog ekscentričnog ponašanja:
- ideje odnosa (osim sumanutih ideja)
- čudna verovanja ili magijsko razmišljanje koje utiče na ponašanje i ne podudara se sa supkulturnim normama (npr. sujeverje, verovanje u vidovitost, telepatiju ili šesto čulo; kod dece i adolescenata bizarne fantazije ili preokupacije)
- neobična čulna iskustva (uključujući iluzije o vlastitom telu)
- čudno razmišljanje ili govor (npr. nejasan, metaforičan, predetaljan ili stereotipan)
- sumnjičavost i paranoidne ideje
- neprikladna osećanja
- ponašanje ili pojava koja je čudna, ekscentrična ili neobična
- nemaju bliskih prijatelja ili osoba od poverenja, osim bliskih rođaka
- preterana socijalna anksioznost koja se ne smanjuje sa upoznavanjem, i više je povezana s paranoidnim strahovima nego sa negativnim sudom o sebi
Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.
Rasprostranjenost ovog poremećaja je između 3.9 procenata.
Kako dijagnostikujemo šizotipni poremećaj ličnosti?
Poremećaje ličnosti kao što je šizotipni poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Dakle ako se prvobitno obratite svom izabranom lekaru opšte prakse o ovom problemu, on bi trebalo da Vas uputi specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i dalje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja.
Mnogo ljudi sa šizotipnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć. Ljudi sa poremećajem ličnosti često ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće dešava kada se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.
Dijagnozu šizotipnog poremećaja ličnosti postavlja specijalista za mentalno zdravlje upoređujući Vaše simptome sa gore navedenim i donosi odluku da li Vaši simpotomi ispunjavaju kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja.
Uzroci šizotipnog poremećaja ličnosti
Istraživači danas ne znaju šta uzrokuje šizotipni poremećaj ličnosti. Postoje mnoge teorije, međutim, samo o mogućim uzrocima šizotipnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa biopsihosocijalnim modelom uzročnosti – pod ovim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih (način na koji je osoba u ranom detinjstvu uspostavljala svoje prve relacije sa roditeljima kao i sa drugom decom) i psiholoških (temperament koji oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni koping mehanizmi). Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.
Tretman šizotipnog poremećaja ličnosti
Tretman šizotipnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć terapeuta koji ima iskustva u lečenju ove vrste poremećaja ličnosti. Lekovi se takođe mogu prepisati da pomognu kod određenih simpotoma.
