„Sigurna sam da nije tako mislila“, kažemo pokušavajući da opravdamo neljubazan komentar koji nam je uputio poznanik. „Verovatno je pod velikim stresom na poslu“, racionalizujemo kada nas neko do koga nam je stalo loše tretira. Da li uvek treba da budemo tako voljni da opravdamo loše ponašanje? Da li neki ljudi namerno žele da nas povrede?
Kada govorimo o patološkim ličnostima, nije novost da imaju i sadističku crtu. Narcisi će koristiti ponižavanje druge osobe kako bi podigli svoj ego, dok određene ličnosti mogu učiniti da ljudi pate u pokornosti kako bi zadovoljili svoje potrebe, uživajući u osećaju moći. Treba naglasiti da pomenuti tipovi ličnosti ne koriste neprijateljski i destruktivni tretman kao svakodnevni, uobičajeni deo međuljudskih odnosa. Za njih su okrutna dela sredstva za postizanje cilja i deo poremećaja. Međutim, postoji određeni tip kome je paklena okrutnost centralna komponenta ličnosti.
Spektar sadizma
Svi mi želimo da verujemo da su svi ljudi dobri. I zaista, većina njih jeste; ali ne svi. Praktično pitanje koje bi bilo relevantno za međuljudske odnose je: Kako prepoznati razliku? Kako razdvojiti ponašanje koje je neprikladno, ali verovatno dobronamerno, od onog koje je zlonamerno?
Istraživanje iz 2019. godine proučavalo je sadizam kao crtu ličnosti i njegovu vezu sa mračnom trijadom ličnosti – narcizmom, psihopatijom i makijavelizmom, napominjući da sadizam deli neke zajedničke karakteristike sa psihopatijom.
Sadizam ne uključuje samo uživanje u povređivanju drugih, već i aktivno traganje za takvim mogućnostima. Psihopate se, za razliku od sadista, upuštaju u agresivno ponašanje iz dosade ili radi dobiti. Kod njih nije prisutna namerna okrutnost. Istraživanja su pokazala da su ljudi sa visoko psihopatskim osobinama skloni povređivanju drugih samo kada im je to lako i na ruku. To je u skladu sa njihovom impulsivnim prirodom, željnom uzbuđenja, uprkos dugoročnim posledicama.
I psihopatija i sadizam povezane su sa ničim izazvanom agresijom. Psihopatija je takođe usko povezana sa izvlačenjem zadovoljstva iz tuđe nesreće ili patnje. I sadisti i psihopate ispoljavaju delikventna i asocijalna ponašanja, nemaju empatiju i imaju poteškoće u raspoznavanju emocija.
Ipak, sadisti očigledno idu korak dalje od drugih mračnih ličnosti, aktivno tražeći prilike da budu zli.
Kriterijumi za prepoznavanje sadističke ličnosti
Potrebno je da osoba ima najmanje četiri osobine od navedenih:
- Upotreba fizičke okrutnosti ili nasilja u odnosima sa drugim ljudima, radi uspostavljanja dominacije;
- Ponižavanje i nipodaštavanje ljudi u prisustvu drugih;
- Veoma grubo tretiranje bliskih osoba;
- Osobu zabavlja psihički/fizički bol drugih, uključujući i patnju životinje;
- Svesno laganje kako bi se naneo bol drugima;
- Korišćenje zastrašivanja ili terora kako bi se osoba pokorila;
- Ograničavanje autonomije bliskih osoba (suprug/supruga uvek mora da bude u pratnji, deci nije dozvoljeno da izlaze iz kuće);
- Fascinacija nasiljem, oružjem, mučenjem i povredama.
Sadistički nastrojene osobe vidno koriste sarkazam, kritiku i neprijateljski stav. Ovo često umeju da koriste kao kvalitet u razvijanju karijere, na odgovarajućim pozicijama. Imaju tendenciju da budu tvrdoglavi i ne žele da uzmu u obzir tuđe stavove i mišljenja. Najčešće imaju eruptivnu narav. Ne mogu da podnesu ranjivost. Na prvi znak pretnje, bez obzira koliko je beznačajna, koriste taktiku zvanu „napad je najbolja odbrana“. Na ovaj način žele da pokažu da se sa njima ne treba igrati.
Sadisti stvaraju prilike za okrutnost
U svakodnevnom životu koncepcija sadizma javlja se u vezi sa kriminalnim ponašanjem ili seksualnim fetišima, iako i naizgled normalni ljudi takođe umeju da budu okrutni sadisti.
Kroz dva laboratorijska eksperimenta, pokazalo se da je sadistička ličnost direktno poavezana sa okrutnim ponašanjem. Prvi eksperiment – dobrovoljno javljanje za ubijanje buba – pokazao je da su se sadisti javljali u mnogo većem procentu od drugih tipova ličnosti. Drugi eksperiment testirao je spremnost da se povredi nevina osoba. Rezultati ukazuju na to da u situacijama u kojima je bilo lako upustiti se u agresiju, ličnosti mračne trijade, kao i sadisti, pokazuju ničim izazvanu agresiju. Međutim, samo su sadisti bili voljni da povrede nevinu osobu. U obe studije otkriveno je da sadizam karakteriše „apetit za okrutnošću“. Uživanje u ubijanju buba ne znači nužno i uživanje u povređivanju ljudi. Međutim, otkriveno je i da će se neki ljudi dobro potruditi da dobiju šansu da povrede druge. Nasuprot tome, učesnici ove studije koji su pokazali nizak nivo sadizma radije bi trpeli bol nego povredili drugo živo biće.
Sadizam u svakodnevnom životu
Suština je u tome da je sadizam, iako neuobičajen, češći nego što mislimo. S obzirom da postoji u čitavom spektru, mogli bismo greškom da opravdamo zločesto ponašanje kao „šalu“, iako ono može signalizirati nešto zlokobnije. Shodno tome, prilikom izbora prijatelja i romantičnih partnera, trebalo bi da, pored manira, ispitamo i motivaciju koja leži u osnovi odnosa. Iako se nadamo da ovakve osobe nisu deo naše svakodnevnice, šanse su velike da smo već sreli vuka u jagnjećoj koži. To može biti naš komšija ili kolega sa posla. Možda smo ih sreli na fakultetu, ili treniramo zajedno sa njima. Mnogi od njih deluju veoma fino, neretko i šarmantno, pre nego što ih dublje upoznamo. I upravo zbog opasnosti koja se skriva ispod površine, najbolja taktika za odbranu leži u našoj sposobnosti da prepoznamo njihovo pravo lice.
Obratite pažnju na skrivene motive, znake iskorišćavanja i manipulacije, neprijateljsku nastrojenost. Lakše ćete uočiti ovakve znake upozorenja ukoliko u odnose ulazite racionalno i sa namerom da ostvarite zdrave veze, ispunjene poverenjem, saosećanjem i poštovanjem.
Sposobnost da na vreme otkrijemo mračne ličnosti među strancima, a posebno poznanicima, omogućiće nam da izbegnemo potencijalno opasan razvoj odnosa, i da sprečimo da nam tuđi mrak priguši svetlost svakodnevnice.
