Količina sna neophodna svakom od nas zavisi od mnogih činilaca, uključujući i godine. Odojčadima je najčešće neophodno 16 sati dnevno, dok je adolescentima u proseku potrebno 9 sati. Čini se da je za većinu odraslih najpogodnije 8 ili 9 sati sna, iako je pojedinima potrebno i dodatnih najmanje 5 a najviše 10 sati sna svakog dana. Ženama u prva tri meseca trudnoće često je neophodno još nekoliko sati sna.
Mogu da dugujem san?
Količina sna koja je nekome potrebna uvećava se i ako je prethodno nekoliko dana bio lišavan sna. Premalo sna dovodi do ,,dugovanja sna“, što vrlo nalikuje onome kada ,,uletite u minus“ na bankovnom računu. Vaše telo će naposletku zahtevati da se dugovanje sna naplati.
Koliko god se trudili ne možemo se naviknuti na manjak sna; dok se naš mozak može navići na manjkavost sna, naše procene, refleksi i ostale funkcije će ipak biti umanjene.
Kako stare, ljudi naginju da spavaju laganijim snom i u manjim vremenskim intervalima, iako im je i dalje generalno potrebna ista količina sna kao u ranim zrelim godinama. Skoro polovina osoba starijih od 65 godina pokazuje učestale probleme sa spavanjem, recimo sa insomnijom, dok faze dubokog sna kod takvih osoba ili postaju kraće ili potpuno prestaju. Ova promena se može smatrati normalnim tokom starenja, ili može proisteći iz medicinskih razloga koji su zajednički tom starosnom dobu, kao i zbog lekova i terapije.
Stručnjaci navode da ukoliko se tokom dana osećamo pospano, pa bilo i tokom dosadnih aktivnosti, nismo dovoljno naspavani. Ukoliko po navici zaspimo pet minuta nakon što smo legli, najverovatnije patimo od ozbiljnog lišavanja sna, pa čak i od poremećaja sna.
Slučajevi da osobe koje su najvećim delom dana budne zadremaju na kratko, ili da dremaju u više navrata, još jedan su znak lišavanja sna. U mnogim slučajevima osobe nisu ni svesne da dremaju. U zapadnom industrijalizovanom društvu raširena navika ,,razbijanja od posla“ dovela je do tolike deprivacije sna da je sada neuobičajena pospanost postala pravilo.
Mnoge studije ističu da je lišavanje sna opasno. Testovi simulacije vožnje ili rešavanja zadataka koji zahtevaju koordinaciju ruku i očiju rađeni nad nenaspavanim ljudima pokazali su da takve osobe prolaze podjednako loše ili gore od onih pod uticajem narkotika. Lišavanje sna takođe povećava uticaj alkohola na organizam, pa će se tako lakše pogoršati stanje umornog čoveka koja pije, nego onog koji je odmoran.
Vozački zamor je na osnovu svetske statistike odgovoran za oko 1.3 miliona smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama što je 3287 života dnevno. Kao i za 20-50 miliona povređenih ili trajno onesposobljenih. Budući da je pospanost poslednja faza mozga pred padanje u san, vožnja u toku pospanosti može, što najčešće i biva, dovesti do katastrofe. Kofein i ostali stimulansi ne mogu nadvladati efekte ozbiljnog lišavanja sna. Svetske fondacije koje se bave spavanjem navode da ukoliko imate poteškoće da fokusirate pogled, neprestano zevate ili nemate osećaj da ste prešli poslednjih nekoliko kilometara ne možete voziti bezbedno jer ste najverovatnije previše pospani.
