Šta su noćne more i zašto se javljaju?
Nekada su noćne more samo loš san – prosto, izolovan slučaj koji je podstaknut nekim nesrećnim iskustvom osobe koja sanja. Međutim, noćne more neretko vode u strah koji ide do nivoa užasa, uzrok su toga da se osoba probudi u sred noći i da ne može opet da zaspi, a ponekad vode i u nesanicu, poremećaj sna, i pojavu anksioznost u toku dana.
Normalno ljudi sanjaju više od dva sata svake noći, dok se noćne more dešavaju u kasnijim časovima REM faze sna. Osoba se budi u sred noći i veoma dobro se seća svih grozota koje je sanjala. Neki naučnici tvrde da su loši snovi na neki način ,,probe” gde ljudi gledaju da savladaju potencijalne negativne situacije koje bi mogle da im se dese u životu, dok ostali tvrde kako ljudi zapravo proživljavaju iznova uznemirujuće događaje koji su se desili tokom dana. U svakom slučaju, većina noćnih mora je vezana za stres.
Međutim, ako noćne more postanu česte, onda se govori o Poremećaju noćnih mora koji se ranije zvao Anksiozni poremećaj sna. Noćne more su češće kod ženske populacije nego kod muške i obično počinju oko desete godine života. Uglavnom deca i adolescenti pate više i češće od noćnih mora nego odrasle osobe.
Koji su simptomi Poremećaja noćnih mora iliti Anksioznog poremećaja sna?
Stalno ponavljanje snova u kojima pokušavate da izbegnete neku opasnost, da se borite za preživljavanje, sigurnost, ili fizički integritet se uglavnom dešavaju u drugom delu sna. Najčešći simptomi za Poremećaj noćnih mora su sledeći:
- Kada se probudite, uznemireni ste zbog toga što ste sanjali;
- Noćne more utiču na vaš socijalni, poslovni, društveni, ili bilo koji drugi aspekt života;
- Noćne more nisu posledica nekih drugih supstanci koje koristite poput alkohola ili droge;
- Noćne more nisu posledice nekog mentalnog ili medicinskog poremećaja;
Kao što smo ranije spomenuli, noćne more su češće kod dece i adolescenata i mnogo manje se javljaju u odraslom dobu. Polovina odraslih ponekada u životu doživi noćne more i one se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Ovakvo povremeno javljanje noćnih mora ne zahteva nikakvo lečenje. One mogu da budu posledica traumatičnih događaja, kao i neredovnog sna, neispavanosti i džet-lega. Međutim, odrasle osobe koje zaista pate od Poremećaja noćnih mora mogu da počnu da izbegavaju spavanje što negativno utiče na njihove svakovnevne aktivnosti. U tom slučaju treba da potraže stručnu pomoć.
Koji su razlozi za noćne more?
- Anksioznost i stres;
- Trauma ili neki događaj koji je izazvao velike psihološke posledice poput smrti drage osobe;
- Džet-leg, neredovan san, bolesti ili temperatura;
- Kontraindikacije određenih lekova ili skidanje sa određenih lekova;
- Pilule za spavanje ili prekid uzimanja sa pilula za spavanje;
- Apnea iliti pauza u disanju u toku sna;
- Alkohol i konzumacija različitih droga;
- Poremećaji spavanja kao što su narkolepsija ili poremećaj poput noćnih strahova;
- Jedenje pre spavanja.
Kako se leči Poremećaj noćnih mora?
Neke od stvari koje sami možete da primenite su sledeće:
- Idite da spavate u isto vreme i ustanite ujutru u isto vreme;
- Izbegavajate da spavate duže nego obično, pa čak i vikendom jer to može da poremeti vaš ciklus spavanja;
- Ograničite unos kofeina i alkohola;
- Nemojte da pušite;
- Opustite se pre odlaska u krevet;
- Vežbajte svaki dan;
- Ustanite sa izlaskom sunca;
- Izbegavajte da ležite u krevetu ako vam se ne spava;
- Spavajte u hladnijoj prostoriji.
Šta još može da vam bude od koristi u borbi protiv noćnih mora?
Podrška prijatelja ili porodice može da bude od pomoći ako ste pod stresom. To je takođe slučaj ako ste u skorije vreme doživeli traumatično iskustvo poput smrti drage osobe, bolesti, ili bilo šta slično. U svakom slučaju preporučuje se da se posavetujete sa stručnjakom za mentalno zdravlje jer će on ili ona mnogo bolje odrediti šta je uzrok vaših noćnih mora. Nije isključeno da se noćne more javljaju zato što vam je fizičko zdravlje u opasnosti, te gledajte da se zdravo hranite, da redovno vežbate i da održavate vašu mentalnu higijenu radeći stvari koje vam prijaju ili uz stručnu pomoć psihijatra ili psihoterapeuta.
