REM faza je skraćenica za eng: Rapid Eye Movement ili fazu brzog pokretanja očnih jabučica kada sanjamo. Najčešće provedemo više od dva sata sanjajući. Naučnici ne znaju mnogo o tome kako i zašto uopšte sanjamo.
Sigmund Frojd, koji je snažno uticao na psihološku nauku, verovao je da je sanjanje ,,sigurnosni ventil“ za podsvesne želje. Tek su 1953. naučnici počeli sa pažljivim izučavanjem sna i sanjanja, i to posle opisivanja REM faze sna kod dece koje su izveli istraživači. Uskoro su uvideli da se neobična, nelogična iskustva koja nazivamo snovima skoro uvek događaju tokom ove faze sna. Dok većina sisara i ptica pokazuju znake REM faze sna, kod reptila i ostalih hladnokrvnih životinja toga uopšte nema.
REM faza započinje signalima koji dolaze iz dela mozga pod nazivom pons. Ovi signali putuju do dela mozga koji se naziva talamus, koji ih dalje prenosi ka cerebralnom korteksu, spoljnoj ovojnici mozga koja je odgovorna za učenje, razmišljanje i organizovanje informacija.
Pons takođe odašilje signale koji gase neurone u kičmenom stubu i time privremeno paralizuju mišiće udova. Ako se desi da nešto omete ovu paralizu, osobe će početi da fizički ,,pokazuju“ ono što sanjaju – što predstavlja redak, opasan problem nazvan poremećaj sna u REM fazi. Osoba koja, npr, sanja fudbalsku utakmicu, može naletei glavom na nameštaj ili da udari onog do njega na slepo dok pokušava da uhvati loptu u snu.
Ova faza stimuliše delove mozga koji se koriste za učenje. Ovo je važno za normalan razvoj mozga tokom detinjstva, što bi objasnilo zašto deca provode mnogo više vremena od odraslih u REM fazi.
Nalik dubokom snu, ova faza je povezana sa povećanim stvaranjem proteina. Jedno istraživanje je pokazalo da REM faza utiče na sticanje određenih mentalnih veština. Ljudi koji su podučavani nekoj veštini i potom nisu lišeni REM faze mogli su se posle spavanja prisetiti šta su naučili, što nije slučaj sa onima koji su bili lišeni ove faze.
Pojedini naučnici veruju da snovi predstavljaju pokušaj korteksa da pronađe smisao u nasumičnim signalima koje prima tokom REM faze. Korteks je deo mozga koji tumači i organizuje informacije iz okoline dok smo u svesnom stanju. Može biti da, pošto primi nasumične signale od ponsa tokom REM faze, korteks pokušava i da protumači ove signale stvarajući ,,priču“ od fragmenata moždane aktivnosti.
