Nasuprot tome, nepoznate situacije nas često čine anksioznim. Anksioznost je osećanje koje se javlja u situacijama neizvesnosti, u situacijama kada procenjujemo da postoji potencijalna opasnost.
Veliki broj ljudi u Srbiji skoro ceo svoj život radi na jednom radnom mestu. To je posao koji radite nekoliko godina ili možda ceo svoj radni vek. Posao koji odlično poznajete, poznajete kolege, šefove, kako stvari funkcionišu. Malo šta može da se desi sa čime ne biste znali da izađete na kraj. Ali, da li je ova vaša zona komfora zaista toliko sigurna? Da li je zaista toliko prijatna? Ne tako retko osetimo da je potrebno da napravimo promenu, bilo da je to promena radnog mesta na ono koje će za nas predstavljati veći izazov ili pružiti bolje uslove, ili sprovođenje promene na samom radnom mestu. Često kažemo da želimo da napravimo korak napred, ali isto tako to ne učinimo.
Za naš um stalnost predstavlja sigurnost dok promena predstavlja opasnost. Kažemo da želimo da promenimo naš život na bolje, i znamo šta je potrebno da učinimo, ali nešto nas koči da napravimo taj korak. To što nas koči jesu naša iracionalna uverenja.
Ono što se nalazi izvan zone komfora je za nas nepoznato, i samim tim ga vidimo kao potencijalnu opasnost. Počnemo da razmišljamo: “ Šta ako su izvan ovog mog kruga stvari ipak lošije? Šta ako ne uspem? Biće mi mnogo teško, ne mogu da podnesem toliku neprijatnost!“ Kada naš um izlazak iz zone komfora percipira kao potencijalnu opasnost kod nas raste osećanje anksioznosti. Anksioznost se najčešće javlja povodom mogućnosti da ne uspemo, mogućnosti da ćemo imati dodatne probleme ili neprijatnost. Naravno, ljudi su bića koja vole da uživaju i ne volimo da podnosimo neprijatnosti. Nema ništa loše u tome da uživamo u prijatnosti I poznatom, ali ukoliko to ne znači da kočimo sami sebe umesto da se podstaknemo da učimo, probamo nove stvari, rastemo i razvijamo se.
Kada ostanemo u zoni komfora suviše dugo možemo postati depresivni i obeshrabljeni.
Kada bismo bili sigurni da nas izvan našeg kruga čeka zagarantovan uspeh, vrlo lako bismo iskoračili. Ali, da li ikada u životu, za bila šta, možemo biti 100% sigurni?
Kada uhvatite sebe da ste se „zaglavili“ i da vas vaša zona komfora sprečava da napravite korak napred, postavite sebi pitanje: „Šta je najlošije što može da mi se desi?“ Neću uspeti – ustaću i pokušati ponovo. Biće mi teško – da, možda će biti teško, ali neće biti nepodnošljivo. Biće mi nelagodno -nekada je potrebno da izdržimo nelagodu u sadašnjosti zarad dobitaka u budućnosti.
KAKO IZAĆI IZ ZONE KOMFORA?
Prvi korak je najteži, kao što je i prvi dan u teretani najteži i kao što je najviše vremena potrebno da se napiše ta prva rečenica seminarskog rada. Ali, kada jednom započnemo lakše je nastaviti dalje.
Nekoliko saveta:
- Idite korak po korak. Možete početi sa tim da svaki dan stvari radite malo drugačije, bilo da je to ići drugim putem na posao, promena načina ishrane ili učenje stranog jezika.
- Nemojte birati siguran izbor. Kada je pred vama izbor i imate jednu sigurnu i jednu rizičnu opciju, odaberite onu rizičnu. Naravno, imajte na umu da rizik koji preduzimate je razuman.
- Birajte da radite stvari koje se ne uklapaju u vašu rutinu.
- Ne trošite previše vremena na donošenje trivijalnih odluka. Ako ste skloni tome da više puta preispitujete svaku odluku, stanite, donesite je brže, možete čak i baciti novčić I videti na koju stranu će pasti ?
- Okružite se ljudima koji imaju jasne stavove koji se ne poklapaju uvek sa vašim. Zdrava debata će i vas podstaći da preispitate svoja uverenja.
- Češće govorite „DA“.
Mnogo je jednostavnije ostati u okviru granica u kojima se osećamo prijatno i sigurno nego se suočiti sa strahom da šetamo izvan njih. Ali, ukoliko ograničavamo sebe na ono što već znamo moguće je da propuštamo poslovne prilike i životna iskustva.
Izlazak iz zone komfora predstavlja rizik, ali i šansu za ličnim razvojem. Izvan vaše zone komfora je mesto gde se dešava magija.
