Mnogo je onih kojima je ugodno da zatraže pomoć, bilo da je to lična usluga, poslovna ili čak pomoć u vezi sa težim problemom. Kada je potrebno, ovakvi pojedinci lako potraže i profesionalnu pomoć, boreći se za svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Postoji i drugi tip ljudi- oni koji se suzdržavaju od traženja pomoći i biraju da stvari rade sami. Nezavisni su. Povučeni. Lične stvari održavaju privatnim. Sami se pobrinu za sve. Možda su sramežljivi, rezervisani ili se nerado oslanjaju na druge. Nisu od onih koji traže pomoć. Možda čak i odbijaju pomoć. A možda čak osećaju i stid kada im je pomoć potrebna.
U nedavnoj anketi otprilike 21% ispitanika izjavilo je da se ne oseća prijatno kada treba da zatraži pomoć. Vratićemo se korak unazad u vreme osnovne škole. Studija iz 1998. godine pokazuje da deca nerado traže pomoć u školi ako misle da im se procenjuje sposobnost. Sa druge strane, deci je bilo lakše da zatraže pomoć kada su osetila da bi traženje pomoći uticalo na njihove mogućnosti. Ovaj obrazac razmišljanja zadržava se i u odraslom dobu. Ako mislimo da će traženje pomoći biti od koristi našem radu, verovatnije je da ćemo zatražiti pomoć. Međutim, ako mislimo da traženje pomoći znači da će nas neko smatrati nedovoljno dobrim za obavljanje zadatka ili nesposobnim, verovatno nećemo zatražiti pomoć.
O traženju pomoći
Najjednostavnije sagledano, postoje 3 koraka za rešavanje životnih problema.
- Definisanje problema
U ovom koraku otkrivate problem i definišete ga. U čemu je zapravo problem? Koliko je konkretan i detaljan?
- Analiza problema
U okviru ovog koraka razmatrate uzroke i posledice vašeg problema. Kako to utiče na vaš život? Kako to utiče na vaš posao i karijeru? Na vaš privatni život? Da li vaš problem utiče na druge direktno ili indirektno? Da li ste ga sami otkrili, ili su vam drugi ukazali na problem?
- Rešenje problema
Ovo je poslednji korak u kome se sprovode određene promene neophodne za smanjenje/rešavanje problema i sprečavanje daljih problema.
Oni koji su odrasli sa prilagodljivim ponašanjem i naučili da zatraže pomoć mogu se relativno brzo kretati kroz ove korake. Traženje pomoći može pozitivno uticati na osobu i njen život. Umeće traženja pomoći donosi socijalnu povezanost, samopouzdanje i blagostanje. Oni koji umeju da zatraže pomoć, uvek će naći rešenje, bilo da mogu da ga pronađu sami ili uz pomoć drugih.
Oni kojima je teško da zatraže pomoć često se sporije kreću kroz ove faze i često rade na njima usamljeno. Ili im se možda uopšte neće posvetiti, nadajući se da će se stvari poboljšati same od sebe. Ili da će u potpunosti nestati. Osobe koje izbegavaju probleme, kao i tražene pomoći, mogu se boriti sa emocionalnim bolovima ili poremećajima mentalnog zdravlja zloupotrebom droga ili alkohola. Ili možda ne razumeju da im je zaista potrebna pomoć. Mnoga deca i odrasli koji izbegavaju psihoterapiju imaju određene stavove i verovanja koji predstavljaju prepreku traženju pomoći.
Uverenja kao prepreka
Pretpostavlja se da se ljudi kojima je teško da potraže pomoć često osećaju neadekvatno ili nesigurno. Najčešće brinu da će izgledati slabo ako zatraže pomoć. Ili da će se na njih gledati kao na nemoćne, nesposobne ili oštećene.
Negativan uticaj zbog koga traženje pomoći može nekome biti neprijatno najčešće dolazi od stigme. Bilo da je u pitanju stigma društva (društvena stigma) ili pojedinca (internalizovana stigma). Društvena stigma odnosi se na društvo koje formira negativna uverenja o traženju pomoći. Kada je reč o mentalnom zdravlju, dugogodišnja stigma vezana za traženje pomoći i odlazak na psihoterapiju dovodi do toga da se mnogi osećaju kao da su bolesni ili ludi. Uprkos nauci koja pokazuje da su mentalne bolesti utemeljene u neurobiologiji, neki ljudi i dalje pogrešno pretpostavljaju da su osobe koje odlaze na psihoterapiju slabe ili poremećene.
Internalizovana stigma predstavlja obezvređivanje samog sebe kada osoba internalizuje negativna uverenja drugih ljudi. Ovaj tip stigme smanjuje samopoštovanje i dovodi do toga da osoba samu sebe obeleži kao društveno neprihvatljivu ako zatraži pomoć.
Kako podstaći osobu da zatraži pomoć
Ako imate voljenu osobu ili prijatelja koji se bori sa problemima mentalnog zdravlja i još uvek nije krenuo/la na terapiju, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti.
- Saslušajte
Ukoliko voljena osoba ili prijatelj žele da razgovaraju sa vama o svom problemu, pitajte ih šta ih muči, koje simptome osećaju i kako se u nose sa svakodnevnim obavezama. Ako ne žele da pričaju, samo im stavite do znanja da stet u za njih, da nisu sami i da imaju vašu podršku. Nemojte forsirati odlazak na terapiju, niti postavljati ultimatume.
- Odgovorite
Recite voljenoj osobi ili prijatelju da ste zabrinuti za njihovu dobrobiti. Recite i da razumete trenutnu nevoljnost da se obrate stručnjaku za mentalno zdravlje, ali i da ćete verovatno ponovo predložiti psihoterapiju.
- Proveravajte
Ostanite u kontaktu- susretima uživo, telefonskim razgovorom, porukama. Ovo može biti dobar način da budete prisutni i redovno proveravate kako se vaš prijatelj ili voljena osoba oseća. Moći ćete indirektno da nadgledate situaciju, ali pazite da ne preterate.
- Posetite i sami psihoterapeuta
Ukoliko ste veoma zabrinuti, možda bi trebalo da se konsulujete sa stručnjakom. Terapeut može da vam pomogne da formulišete strateški plan kako bi vaša voljena osoba dobila stručnu pomoć. Terapeut vam može pomoći i da prihvatite ograničenja koja su vam prijatelj ili voljena osoba postavili.
- Napravite plan za hitne slučajeve
Iako svoju voljenu osobu ili prijatelja možda nećete moći da odvedete kod specijaliste za mentalno zdravlje, znajte da i dalje možete intervenisati ako je potrebno, u hitnim situacijama, poput samopovređivanja, samoubilačkog razmišljanja ili rizičnog ponašanja.
Zašto je moćno zatražiti pomoć
Postoji toliko mnogo primera koji pokazuju koliko je traženje pomoći moćno. Jedan od njih bio je i vrhunac pandemije virusa COVID-19 u Italiji. Kristiano Galbiati, fizičar sa Prinstona, želeo je da pronađe rešenje za nedostatak respiratora. Želeo je da stvori nešto što bi bilo dostupno svima. Zatražio je pomoć od svog prijatelja, fizičara i nobelovca, Artura Makdonalda. Artur je pristao i pozvao svoje prijatelje, koji su takođe pristali da pomognu. 150 istraživača i inženjera iz devet zemalja odgovorilo je na traženje pomoći sa DA. Jedna osoba zatražila je pomoć, a njegov izum spasio je hiljade života.
I zato je važno da fokus bude na rešenju. Kada je nophodno da osoba zatraži pomoć, pogled na budućnost i sve dobro što će joj traženje pomoći doneti, mogao bi biti olakšavajući faktor. U traženju pomoći nema slabosti. To je prvi korak koji će vam pokazati koliko ste zapravo moćni, čak i ako se trenutno ne osećate tako.
