Svakome ko se suoči sa mentalnim izazovima, razgovor o tome sa nekim, posebno stručnjakom za mentalno zdravlje, može izgledati zastrašujuće i teško. Naročito za muškarce, kojima je često rečeno da ˝očvrsnu˝ i ˝budu jaki˝, nega mentalnog zdravlja može izgledati suprotno kulturološkim očekivanjima.
Tokom poslednjih nekoliko godina, aktivizam na ovom polju raste, kao i interesovanje za mentalno zdrvalje muškarca. Uvek je važno govoriti javno i boriti se protiv stigme. Pogotovu kada su upitanju teme poput mentalnog zdravlja, kako je imati dijagnozu, kako potražiti pomoć, i kako bi budućnost mentalnog zdravlja muškaraca trebalo da izgleda.
Stigma
Stigma se obično deli na dve dimenzije: unutrašnju i spoljašnju. Unutrašnja stigma odnosi se na lični osećaj stida i bezvrednosti, što često dovodi do socijlnog povlačenja. Spoljašnja stigma odnosi se na negativne stavove, predrasude i stereotipe koje ljudi imaju, što često dovodi do odbacivanja i diskriminacije.
Diksurs oko mentalnog zdravlja muškarca često se fokusira na unutrašnji deo stigme pogođenih pojedinaca. Predstavljeni su kao autodestruktivni, tvrdoglavi, ili utihnuli pred mentalnim problemima. Ovakav suženi fokus može krivicu preneti na žrtvu. Zato je važno proširiti fokus, i razmotriti spoljašnji deo stigme ispitivanjem negativnih stavova i štetnih stereotipa koji vladaju društvom.
Spoljašnji deo stigme može biti ključni faktor koji muškarca sprečava da potraži pomoć.
Zdravstveni sistem i porodica
Istraživanja su pokazala da i sami pružaoci zdravstvenih ulsuga umeju da stigmatizuju osobe sa mentalnim problemima. Jedna od studija rezultirala je sa prijavljenih 44% slučajeva u kojima je došlo do diskriminacije, posebno kada su u pitanju pacijenti muškog pola. Američko psihološko udruženje nedavno je objavilo smernice za psihološku praksu sa dečacima i muškarcima, u kojoj naglašava da prilagođavanje tradicionallnoj ideologiji muškosti negativno utiče na mentalno zdravlje, i da je neophodna inovacaija u pristupu mentalnom zdravlju muškaraca.
Uža porodica je važan izvor podrške i utehe osobama sa mentalnim problemima. Dokazi sugerišu da nekada članovi porodice mentalnu bolest doživaljavaju kao izvor srama i narušavanje reputacije. Ovo dovodi do dodatnog pokušaja poricanja ili prikrivanja, a samim tim i udaljavanja od traženja pomoći.
Roditelji, deca, pa čak i supružnici, mogu biti saučesnici u ovoj tišini, koja je intenzivirana ako je muškarac taj koji ima problem.
Društvo govori muškarcu da jednostavno nije prihvatljivo osećati previše
Muškarci se uče, još od ranog doba, putem kulturoloških normi, ili roditeljstva direktno, da budu jaki i da ne plaču. Treniraju se poput vojnika i profesionalnih boraca, a od njih se opet očekuje da poseduju dovoljno emocionalne inteligencije da budu otvereni, i zatraže pomoć kada im je potrebna. Ili, još gore, očekujemo da im pomoć nikada nije potrebna. Treba uvesti ranjivost, kao osnovni princip emocionalne snage, u okvire muškosti.
U osnovi, ono što muškarac nauči kao dete, i sve što čuje i kao odrsla osoba, obeshrabruje ga od čina da iskaže kako se zaista oseća.
Postoji mnogo razloga zbog kojih muškarci ne traže pomoć, čak i kada im je neophodna
Logično je da se svako od nas u nekom trenutku ne oseća najbolje, i da pomalo ˝padne˝. Ali kod muškog dela populacije to često izgleda kao da smo jedina osoba koja ne može da se izbori sa tim. Usamljenost, nesanica, pitanja koja nas muče- zašto ne možemo da iskontrolišemo stvar koju bi trebalo da možemo, i uporni pokušaji da niko ne vidi kako se zaista osećamo.
Nekada ne znamo odakle početi
Mnogi muškarci na žele da zatraže pomoć iz straha da će izgledati slabo, ili glupo. Zato treba da znaju da su njihove unutrašnje borbe podjednako važne kao i bilo koje druge borbe, i da ih to ne čini manje muškarcima. Još jedna činjenica je i da mnogi ne znaju odakle da počnu, i kako da zatraže pomoć.
Pronalaženje odgovarajućeg terapeuta može biti teško, ali na kraju se uvek isplati
Često umemo da pomislimo šta će nam to terapeut reći čega već nismo i sami svesni, i kada u prvim pokušajima naiđemo na nekoga ko nam ne odgovara, umemo dodatno da posustanemo. Uz malo upornosti, i izbor koji bude pravi za nas, videćemo da terapija zaista ima moć da nam promeni život.
Pomoć može imati mnogo oblika
Treba imati na umu i da traženje pomoći ne mora uvek biti težak i zahtevan zadatak. Ponekad nešto veoma jednostavno- čitanje članka, gledanje videa, kupovina knjige, može biti dovoljno da započnemo put oporavka.
Problemi sa mentalnim zdravljem mnogo su češći nego što mislimo
Svaki peti čovek u nekom periodu svog života ima izazove u sferi mentalnog zdravlja. Ovo je još jedan od razloga zbog koga je važno ukloniti stigmu koja se nadvija nad ovim pitanjem. Jedan od načina je da sopstveno iskustvo podelimo sa drugima. Skrivanje samo dodatno otežava celu situaciju. Od trenutka kada odlučimo da se otvorimo, i nama samima, a i drugome, biće lakše- sve negativne emocije koje nosimo u sebi i o kojima nikada ne pričamo, prestaće da nam terete svakodnevnicu. Iskustvo koje podelimo doneće nam i neočekivanu, a preko potrebnu- podršku.
Ohrabrujuća je i činjenica da sve više poznatih osoba javno razgovara o svom mentalnom zdravlju, ponekad čak i uz osvrt na to kako izgleda život sa mentalnom bolešću.
Nada za budućnost
Dok sve više muškaraca, posebno onih iz javnosti, otvoreno govori o svojim borbama i iskustvima sa poteškoćama u mentalnom zdravlju, ostali mogu da vide da nisu sami u svojoj borbi.
Uz nastavak širenja svesti, i normalizaciju činjenice da i muškarcu može biti teško da se snađe u svakodnevnom stresu i životnim zahtevima, možemo doneti poruku nade i oslobođenja. A uz efikasne psihoterapijske tretmane, uvek ima pomoći za stres, anksioznost, depresiju, i druge mentalne probleme.
