Pred Vama je zagonetka: “Koja je razlika između psihologa i psihijatra?”. Nakon što dodamo treću kategoriju psihoterapeut, situacija se dodatno komplikuje. Odluka da nam je neophodna pomoć stručnjaka se ne donosi lako. U tom slučaju nije nam potrebno i da se pitamo kom stručnjaku da se obratimo. Zato ćemo pokušati da Vam pomognemo da dilemu razrešite u ostatku ovog teksta.
Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta
Prva razlika između psihologa i psihijatra jeste u osnovi obrazovanja koje pohađaju. Psiholozi izučavaju psihologiju, u okviru Filozofskog fakulteta. Za razliku od njih, psihijatri pohađaju Medicinski fakultet i dodatnu specijalizaciju iz psihijatrije.
Zbog razlike u formalnom i akademskom obrazovanju pristup u radu sa ljudima je drugačiji. Psihijatar primenjuje lekarski pristup s obzirom da je edukovan za sve grane medicine pre specijalizacije. Na osnovu svoje stručne procene i dijagnostike, ukoliko je potrebno, prepusuje terapiju lekovima ili upućuje na dodatnu dijagnostiku i/ili psihoterapiju. Psiholozi zbog nedostatka medicinskog obrazovanja nemaju tu mogućnost. Psihološke baterije testova u dijagnostičkoj proceni mogu koristiti samo psiholozi. Testovi se zadaju radi procene kognitivnih, intelektualnih i emocionalnih kapaciteta i sposobnosti osobe, kao i za procenu različitih aspekata ličnosti. Budući da su pristupi u radu različiti, a podjednako važni, psihijatri kao zdravstveni radnici i psiholozi u ulozi zdravstvenih sardnika rade u timu kako bi se dobila kompletna dijagnostička slika.
I karijerni put im se razlikuje. Psihijatri se zapošljavaju u zdravstvenim ustanovama (državnog i privatnog tipa), dok psiholozi osim već pomenutim ustanovama za mentalno zdravlje (klinike, bolnice i domovi zdravlja), mogu raditi i u ljudskim resursima, školama, vrtićima, centru za socijalni rad, policiji, sa sportistima i slično.
Kako bi postali psihoterapeut tj. stručnjak koji se bavi psihoterapijom (psihoterapija nije zanimanje već delatnost) morate proći dodatnu edukaciju iz psihoterapijskog pravca koji odaberete. Modaliteti su Psihoanaliza, KBT i REBT terapija, Geštalt, Transakciona analiza, Telesna psihoterapija, Sistemska porodična, Integrativna psihoterapija i druge. Obrazovni programi traju više godina i sastoje se iz nekoliko nivoa. Početni je otvoren za ljude različitih profesija. Za kasnije nivoe i sticanje licence psihoterapeuta potrebno je da se ispune preduslovi: rad na sebi, supervizijski rad i položeni ispiti predmeta iz psihologije, ukoliko psihoterapeut u edukaciji nije psiholog ili psihijatar. Osim za modalitet, psihoterapeuti se odlučuju i za uzrast klijenata sa kojim rade (ili ne rade), a neki se i usko specijalizuju za određenu problematiku.
Kome se prvo obratiti
Ali, kome se prvo obratiti? Naravno, ne postoji opšti odgovor. To zavisi pre svega od inicijalne motivacije za traženje pomoći. Bitno je naglasiti i da ne možete da “pogrešite”. Kao što smo pomenuili, psihijatri i psiholozi sarađuju u procesu psihoterapije i mogu Vas uputiti jedni na druge u slučaju da tako procene.
Psiholozima se radi psihoterapije možete kontaktirati kada želite da radite na sebi i svojim veštinama, da ispunite svoj potencijal, imate unutrašnji konflikt koji želite da razrešite, imate poteškoća da prebrodite trenutnu životnu krizu ili izazov. Možete im se obratiti i kada se osećate nervozno, razdražljivo, kada ste u procesu tugovanja zbog gubitka ili želite da radite na postizanju samopouzdanja i samopoštovanja. Kada su u pitanju porodice i parovi to mogu biti problemi poput poteškoća u komunikaciji, teškog navikavanja na nove životne uslove i nove uloge (npr. roditeljstvo).
Psihijatru se možete obratiti kada Vas trenutni problemi u velikoj meri remete u svakodnevnom funkcionisanju. Na primer, kada ste bezvoljni do te mere da jedva ustajete iz kreveta i održavate ličnu higijenu, kada zbog napada panike ne možete da izađete iz kuće, povodom anksioznosti koja ometa koncentraciju pa se javljaju poteškoće u obavljanju poslovnih zadataka, ukoliko patite od neke od bolesti zavisnosti, neadekvatnih i burnih promena raspoloženja…Ukoliko porodica primeti da jedan od članova gubi kontakt sa realnošću treba da ode u jednu od državnih ustanova za mentalno zdravlje radi bolničkog lečenja. Prema proceni psihijatri mogu uključiti i porodice ili partnere ljudi koji pate od mentalnog poremećaja ili bolesti zavisnosti. Naravno, ukoliko ste već tražili psihijatrijsku pomoć ili imate istorijat mentalnih poremećaja u porodici poželjno je da se prvo javite psihijatru.
Kada će Vas psiholog uputiti psihijatru, i obrnuto?
Psiholog će Vas uputiti psihijatru ukoliko u toku rada posumnja da Vam je potrebna farmakoterapija, strožiji nadzor u vidu hospitalizacije ili saradnja još stručnjaka iz različitih oblasti. Na primer kada se simptomi depresije, anksioznosti, okp-a, hipohondrije pogoršaju. U radu sa parovima ili porodicama ovo se dešava kada se otkrije da neko od članova pati od bolesti zavisnosti, poremećaja ishrane ili razvojnih poremećaja.
Kada dođe do gubitka dodira sa realnošću, samopovređivanja i sucidalnih misli/planova farmakoterapija je neophodna pre početka bilo kakvog psihoterapijskog rada.
Psihijatri će Vas uputiti psiholozima radi testiranja, a u cilju dodatne dijagnostike ili radi psihoterapije, samostalno ili kao dodatak farmakoterapiji. U situacijama kada je psihoterapija preporučena uz terapiju lekovima, psiholog i psihijatar sarađuju i razmenjuju informacije radi pružanja najboljih rezultata.
Psihijatri i psiholozi se razlikuju u mnogo čemu, ali cilj im je isti: dobrobit ljudi koji se obraćaju za pomoć. Odabir kome od njih se prvo obratiti nije jednostavan, ali ne mora biti ni konačan. Ono što je bitno je da budete otvoreni za savete stručnjaka i da im verujete.
