Jedna od retko razmatranih tema na početku psihoterapije je kada ili kako ćemo završiti sa lečenjem. Ako nismo na vremenski ograničenoj terapiji – na primer šest do osam seansi fokusiranih na rešenje određenog problema – malo je verovatno da ćemo tačno znati kada će nam se psihoterapija završiti.
Međutim, terapija u jednom trenutku svakako mora da se završi. Nakon što izgradimo odnos sa našim terapeutom, može biti teško da se naviknemo na život bez njih ili redovnih interakcija koje su nam pružale podršku. Završetak terapije može stvoriti veliku prazninu u našem životu, posebno ukoliko je psihoterapija trajala duži vremenski period.
Na seansama sa terapeutom stvaramo odnos koji, iako je profesionalan, zalazi možda dublje i od naših najbližih prijateljstava. Kao i u bilo kojoj drugoj vezi koja nam je donela lepe stvari, kraj će sigurno imati nekog uticaja na nas. Iz tog razloga je u većini slučajeva važno da se psihoterapija završi postepeno.
Terapeut može predložiti određeni broj seansi – na primer tri do šest – koje će se održati u sve daljem vremenskom intervalu. To nam omogućava da poradimo na preostalim razgovorima i postepeno napustimo udobnost terapije. Završne seanse biće samo podsetnik na alate i veštine koje smo naučili. Osvrnućemo se i na početak kako bismo videli dokle smo stigli i koliko smo napredovali.
Kada i kako razgovarati o završetku terapije
Iako može delovati kao neobično vreme za razgovor o kraju, idealno bi bilo da se ovaj razgovor obavi na početku terapije. To nam može pomoći da adekvatno postavimo svoja očekivanja i emocionalno će nam olakšati završetak.
Koliko će dugo trajati terapija delom je pitanje planiranja vremena i finansija. Ali, pitanje na koji način se završava terapija, daće nam jasniju predstavu o tome šta možemo očekivati, i pomoći će nam da se pripremimo za taj neizbežni trenutak. Priprema za emotivni događaj nikada ne može početi prerano.
Naravno, prilika za ovakav razgovor možda nije bila dostupna na početku terapije. A ako je došao trenutak u kome želimo, ili bi trebalo, da završimo sa terapijom, a ne znamo kako, odgovor ćemo uvek pronaći u razgovoru sa terapeutom. On verovatno ima preferirani način na koji završava terapiju, a koji se kroz iskustvo pokazao dobrim po klijente.
Situacije koje mogu dovesti do završetka terapije
Najčešće prisutno je uverenje da terapeuti treba da budu ti koji odlučuju kada psihoterapija treba da se završi. Ali činjenica je da klijent ima podjednaku kontrolu nad ovim kao i njegov terapeut. Iako prerani ili nagli završetak mogu dovesti do prekida nekog dobrog posla koji smo odradili i napretka koji smo do tada postigli, postoje situacije u kojima je završetak neophodan. Ukoliko se pažljivo odradi, i dalje možemo imati osećaj određene kontrole nad završetkom. I dalje možemo proslaviti sve što smo do tada postigli.
Prirodan kraj
Kada smo rešili probleme zbog kojih smo došli na terapiju i kada upravljamo životom na način koji nam donosi zadovoljstvo, vreme je da krenemo dalje. Reći terapeutu da smo došli do tačke u kojoj smo zadovoljni i da bismo želeli da završimo psihoterapiju sasvim je prihvatljivo. On može da predloži postepeni kraj, a mi možemo da pregovaramo, u skladu sa onim što osećamo da nam je potrebno.
Terapija je previše intenzivna ili nam tempo ne odgovara
Intenzitet terapije ponekad nije po našem ukusu, i može nam teško pasti, ili nas terapeut može pogurati u dubine za koje još uvek nismo spremni, i u kojima se ne osećamo prijatno. Terapija nas ponekad može i preplaviti, jer možda još uvek nismo spremni za određene razgovore, bez obzira što smo se odlučili na taj korak. Ipak, neophodno je da razgovaramo sa terapeutom o svojim iskustvima i osećanjima. Međutim, ukoliko trenutno ne možemo ili ne želimo da nastavimo sa terapijom, imamo pravo da zatražimo pauzu.
Terapeut nam jednostavno ne odgovara
Veoma je važno pornaći odgovarajućeg terapeuta. Ako posle nekoliko seansi osećamo nedostatak poverenja ili povezanosti, ili nam terapije ne ide, vreme je da sa terapeutom porazgovaramo o tome.
Ne razumemo se na pravi način
Ukoliko uprkos brojnim razgovorima i dalje vidimo da nas terapeut ne razume na pravi način, ili da ne dobijamo od terapije ono što nam je potrebno, vreme je da potražimo drugog terapeuta. I terapeuti su ljudi, a veoma često se dešava da ono što nam odgovara ne nađemo iz prvog pokušaja.
Okolnosti nas sprečavaju da nastavimo dalje
Postoje mnogi razlozi zbog kojih bi terapija možda morala da se završi. Gubitak prihoda, bolest, smrt bliske osobe (tuga koja je prisutna odmah nakon događaja može biti previše teška za rad), započinjanje terapije ubrzo nakon traume. Razlog za završetak terapije može biti čak i preseljenje.
Bez obzira na razloge, neophodno je da razgovaramo sa terapeutom. Postoje šanse da će svi ti razlozi moći da se reše ili zaobiđu, ako zaista želimo da nastavimo sa terapijom.
Pauza u terapiji
Nije neobično da klijenti naprave pauzu od nekoliko meseci ili duže, pre nego što se vrate na terapiju. U tom slučaju, sa terapeutom možemo da napravimo rezervni plan ili plan podrške, koji će nam biti pri ruci ukoliko tokom pauze naiđemo na poteškoće.
Neetičko ponašanje
Ukoliko se terapeut ne ponaša etički, idealno bi bilo da sa njim razgovaramo o takvom ponašanju. Međutim, vođenje ovog razgovora nije uvek moguće. U ovakvim situacijama moramo biti sigurni da smo bezbedni, i ako znamo da bi nas nova seansa sa terapeutom dovela u emocionalnu, psihološku ili fizičku nelagodnost, neophodno je da prekinemo terapiju.
Kraj
Kraj terapije ne znači i kraj terapijskog efekta. Psihoterapija će nas opremiti adekvatnim alatima i veštinama, i pružiti nam uvide koji će nam pomoći da nastavimo da se razvijamo i napredujemo samostalno. Nakon poslednje seanse, terapiju napuštamo sa nadom i zadovoljstvom zbog svojih postignuća, sa verom u sebe i svoju unutrašnju snagu. A ukoliko zatreba, uvek imamo mesto na koje se možemo vratiti i zatražiti pomoć i podršku.
