Psihodrama je terapijski metod koji kroz dramske tehnike i igranje uloga nudi kreativan, aktivan način da istražimo svoje živote, misli, odnose, emocije. Psihodrama nam daje šansu da ponovo naučimo ono što smo zaboravili, da se suočimo sa osećanjima koja smo zapustili. Pomoću psihodrame negujemo i razvijamo svoje emocionalno i interpersonalno. Drugim rečima, ciljevi psihodrame su novi uvidi, rešavanje problema i vežbanje novih veština i ponašanja.
Koje su prednosti psihodrame?
Psihodrama otvara put snažnim iskustvima. Ona je aktivna, odigrava se “ovde i sada”, i predstavlja osnažujuću alternativu tradicionalnim terapijama razgovorom. U psihodrami je istovremeno moguće improvizati, ispoljiti kreativnost i humor, smejati se, ali i dotaći duboke i bolne teme i iskreno plakati.
Koji se poremećaji mogu lečiti sa psihodramom?
Opseg indikacija za primenu psihodrame je širok, uključuje:
- Anksiozne poremećaje
- Poremećaje ishrane
- Traumu
- Bolesti zavisnosti
- Probleme sa vezivanjem i dr.
Psihodramu je razvio dr Jakob Moreno, austrougarski psihijatar paralelno sa razvojem Frojdove psihoanalize u Beču početkom 20. veka. Psihodrama je pre svega grupna terapija, ali se može primeniti i individualno. U teorijskom smislu, psihodrama se temelji na Morenovom konceptu “spontanosti-kreativnosti”. Naime, Moreno je smatrao da osoba najbolje reaguje u neočekivanim situacijama kada je kreativna, tj. kada reaguje kroz spontanost, kroz spremnost da improvizuje. Zato je smarao da podsticanje osobe da problemu pristupa kreativno, spontanim reakcijama, osobi omogućuje da u svom životu otkrije nova rešenja i nove uloge.
Tehnika
U psihodrami se koristimo raznim specifičnim dramskim tehnikama poput zamene uloga – koja nam omogućava da preuzmemo tuđi indentitet, da vidimo svet kroz oči onog drugog¸ poput ”miroringa” – koji nam omogućava da vidimo jednu scenu iz druge perspektive.
Jedna seansa psihodrame najčešće traje oko 2,5 sata i na njoj se može odigrati više scena. U jednoj sceni, jedan od članova grupe postaje “protagonista” i fokusira se na svoj problem koji odigrava uz pomoć terapeuta. Psihodramom najbolje diriguje osoba koja je obučena u tom metodu, koja se naziva psihodramskim “direktorom ili režiserom”. “Scenom” se naziva deo prostora u kome se odvija terapija, koji je predviđen isključivo za izvođenje psihodrame.
Na sceni se mogu odigrati na primer, sećanja na određeni događaj iz prošlosti, nedovršene situacije, snovi, fantazije. Može se vršiti priprema za neugodni događaj koji iščekujemo u budućnosti ili se jednostavno mogu prikazati aspekti osobe (npr. lenja/vredna uloga, uloga “onog koji beži od problema” itd.). Dakle, scene ili predstavljaju približan prikaz realnih situacija ili su prikaz unutrašnjih mentalnih procesa na sceni.
U grupnom okruženju, ostali učesnici tokom scene jednog protagoniste igraju uloge važnih osoba ili posmatraju – publika, čime pružaju podršku i omogućavaju da unutrašnji stavovi i pitanja izađu na videlo. Učesnici zatim imaju mogućnost da procene svoje ponašanje, da se osvrnu na to kako se “situacija”odigrava u sadašnjosti i da dublje shvate određene okolnosti ili stanja u svom životu. Pored benefita za izabranog klijenta, “sporedni benefiti” mogu se akumulirati u drugim članovima grupe dok oni stvaraju relevantne veze i uvide u svojim životima iz jedne psihodrame u drugu.
Pored usko dramskih tehnika, psihodrama se zasniva i na opštim principima funkcionisanja grupne terapije.
Zaključak
Možemo reći da nam psihodrama pomaže da
- Poboljšamo interpersonalne i veštine komunikacije
- Prevaziđemo gubitke i žalovanje
- Povratimo samopouzdanje i osećaj blagostanja
- Ojačamo životne veštine
- Izrazimo osećanja u bezbednoj, podržavajućoj sredini
- Eksperimentišemo sa novim načinima razmišljanja i ponašanja
Lituus
