Postoji mnogo načina da osetimo neuspeh: socijalni, usled odbacivanja, romantični, usled raskida, poslovni, usled otkaza. Bez obzira od kog neuspeha strahujemo, sama mogućnost njegovog ostvarenja nadvija se nad nama kao tamni oblak, često nas sprečavajući čak i da počnemo.
U nastavku vam dajemo 5 načina koji vam mogu pomoći u ovakvoj situaciji, i pogurati vas napred.
1. Definišite precizno od čega strahujete
˝Šta ako nešto krene pogrešno?˝ ili ˝Ljudi će mi se smejati.˝ ili ˝Možda će se desiti nešto loše.˝
Strah od neuspeha često je nejasan. I baš kao što nas X-Men uči – kada su nam strahovi nejasni i promenljivog oblika, nemoguće ih je pobediti.
Da bismo se izborili sa svojim strahom, trebalo bi da budemo specifični u definisanju pojma neuspeha- šta za nas tačno znači neuspeh.
˝Otpustiće me i imaću finansijskih poteškoća.˝
˝Pogrešiću na poslu, izgledaću nekompetentno.˝
Kada pojam straha ove vrste dovoljno suzimo, biće mnogo lakše savladati izazove. Možda će čak i zvučati toliko neverovatno da ćemo prestati da strahujemo.
2. Odgovorite sebi na ˝šta ako˝ pitanja
Svoje brige često provlačimo kroz ˝šta ako˝ pitanja. Samim tim, da bismo prevazišli strah od neuspeha, potrebno je da sebi i odgovorimo na ova pitanja. Ukoliko se naši strahovi obistine, šta bismo uradili? Kako bismo to podneli? Šta bi nas utešilo?
Zamislite kako biste zaista postupili ukoliko padnete ispit- potražili biste pomoć nekoga ko se u toj oblasti dobro snalazi, isplanirali biste vreme za učenje. Ukoliko strahujete od otkaza- zategli biste budžet, potražili novi posao, a prijatelji i porodica podržali bi vas kroz ovaj proces.
Kada odgovorimo na ova pitanja, prolazimo kroz najgori zamišljeni scenario i izlazimo na drugu stranu sa spremnim planom. U tom trenutku imamo prošireni opseg mogućnosti, i jednu dozu sigurnosti- znamo šta da uradimo da do nečega ne dođe, ali znamo i da bismo umeli da se pobrinemo za sebe ukoliko se to ipak desi, i da bismo bili i više nego sposobni da nastavimo dalje, ne posustajući previše. Ovo će učiniti da sve što nam stvara strah od neuspeha deluje manje zastrašujuće.
3. Nemojte zamišljati samo uspeh
Konvencionalne mudrosti poručuju nam da, kako bismo dobili svoj posao iz snova, zamislimo kako uspešno prolazimo intervju, dobijamo posao, i sređujemo svoju kancelariju.
Da li je to zaista ključ? Serija studija, praktično izvedena sa učesnicima koji su tragali za poslom, pokazala je da su pozitivne fantazije veoma često u sprezi sa smanjenim trudom i lošijim performansama.
Pozitivne vizualizacije idealizovane su verzije naših ciljeva- uspeh nam postaje potpun i završen, troškovi zanemarljivi, umor lagan, a greške minimalne. Sa idealizovanom slikom u glavi lakše se gubi motivacija da se zađe dublje, dok fokus i uložena energija opadaju.
Ne treba da zaboravimo da je nekada ipak neophodno zavrnuti rukave i prionuti na posao.
Mentalni kontrast je tehnika koju u ovakvim slučajevima možemo primeniti- pored zamišljenog uspeha, trebalo bi zamisliti i prepreke koje bi nam se ukazale na putu do cilja.
Idući put kada zamislimo zadovoljstvo uručenja diplome, neka nam srodna misao bude i sav trud i rad koji smo uložili da do nje dođemo. I kada jednog dana dobijemo veliki aplauz za svoj uspeh, ne treba da zaboravimo trenutke kada smo spajali kraj sa krajem, dok smo sebe ulagali u izgradnju karijere.
Kada vizualizujemo samo uspeh, fantaziramo. Kada razmišljamo o preprekama, samo istrajavamo. Nijedno od navedenog ne pruža nam neophodni balans želje i truda koji nas u timu vode do uspeha.
4. Fokusirajte se na proces, ne na proizvod
Postavljanje visokih ciljeva izgleda kao odgovarajuće gorivo za pokretanje motivacije, ali ovakva vatra izaziva samo opekotine, i čini da postanemo majstori u odugovlačenju.
Neka nam cilj, umesto zvezda, bude sam proces. I umesto da sebi postavimo rok za pronalaženje posla iz snova, neka nam iskustva učenja, pokušaja, i usavršavanja budu ciljevi na putu do željenog. Ukoliko ciljamo na iskustvo, proizvod toga biće nova i vredna saznanja. A to nikada ne može biti neuspeh.
5. Ne zaboravite da je i neuspeh prolazan
Kada kažemo da imamo strah od neuspeha, ustvari strahujemo od poistovećivanja sa neuspehom, što doživljavamo kao nešto trajno, za šta nema iskupljenja.
Kontrastno, iskustvo neuspeha je privremeno i promenljivo. Ne čini da se osećamo dobro u trenutku dešavanja, ali uvek iz toga naučimo nešto, a zatim? Dobijemo novu priliku. Da ponovo kreiramo sebe.
Neuspeh nikada nije kraj puta. Samo je stanica. Čak i kada ga doživimo, ustaćemo, razmisliti o onome što smo naučili tokom samog procesa, i izaći iz njega sa novim znanjem i novim sposobnostima.
I zato, budimo precizni sa pojmovima koji nas plaše, ne zaboravimo na trud, i budimo blagi prema sebi. Neuspeh tu neće imati šanse.
