Šta rimski car ima da kaže o dobrom i srećnom životu što može pomoći nama, običnim smrtnicima koji ne vladaju carstvom?
Marko Aurelije bio je rimski car čije se carstvo prostiralo od Bliskog istoka do Britanije i Pirinejskog poluostrva. Njegovu vladavinu od 161. do 180. godine nove ere obeležio je niz sukoba sa germanskim plemenima duž severnih granica carstva. Iako je bio vojni zapovednik i državnik, verovatno nam je danas poznatiji kao mislilac koji je bliži idealu kralja-filozofa nego bilo koji drugi monarh.
Marko je vodio evidenciju svojih misli i razmišljanja, koje su objedinjene u delu pod nazivom Meditacije. Ova knjiga uveliko se smatra jednom od najznačajnijih knjiga zapadne civilizacije. Na njegovo razmišljanje uticali su mnogi filozofi, a posebno oni iz grčke filozofske škole stoicizma. Ovo su praktikovali i dalje razvijali mnogi rimski mislioci.
Stoicizam je visoko razvijen sistem mišljenja, među čijim glavnim ˝propisima˝ je potreba da se napravi razlika između onoga što možemo kontrolisati- naše misli i reakcije na događaje i onoga što ne možemo kontrolisati- skoro sve ostalo. Takođe, važno je voditi život u skladu sa prirodnim poretkom stvari.
Ono o čemu Marko Aurelije govori u Meditacijama ima vrednost i danas, skoro dva milenijuma kasnije. U nastavku delimo pet ključnih ideja Marka Aurelija koje su odjeknule kroz vreme sve do danas.
Nemojte se previše vezivati za stvari
“Zapamtite da je vrlo malo potrebno za srećan život.”
“Smrt nam se svima smeši; sve što možemo jeste da uzvratimo osmeh. ”
Marko Aurelije podseća nas da je sav život konačan i da ćemo sve što smo skupili na kraju predati smrti. Ili, kako bi danas ljudi rekli, ne možemo ništa poneti sa sobom.
Stoici su verovali da je bogatstvo bolje od siromaštva, pa nisu mislili da treba da živimo asketski. Ali ne bi trebalo da se vezujemo za stvari i da trošimo život u pokušaju da prikupimo što više stvari.
U stoičkoj tradiciji bi se moglo razmišljati u terminima klasičnih vrednosti, poput vođenja produktivnog života, doprinosa društvu, stvaranja bliskih odnosa sa prijateljima i porodicom i pronalaska svog mesta u svetu. Uživajte u životu, ali ne zaboravite da se na kraju dana računa ono što načinite od svog života, a ne imovina koju steknete.
Savremena psihologija podržava Aurelijevu tvrdnju da sreća ne potiče od materijalnog. Istina, možda ćemo doživeti trenutno uzbuđenje vožnjom novog automobila ili kupovinom nekog drugog novog predmeta. Ali nakon kratkog vremena, privlačnost novog objekta bledi, zajedno sa njegovim sjajem. To postaje samo još jedna stvar i preusmeravamo pažnju na nabavku sledećeg novog objekta. Zatim otkrivamo da i njegov sjaj ubrzo nestaje. Na dubljem nivou, istinsku sreću donose smislena iskustva koja delimo sa drugim ljudima.
Prepoznajte da se sve menja, pa i vi
“Uvek imajte na umu da je sve rezultat promene i ne zaboravite da ne postoji ništa što priroda voli više od promene postojećih oblika i stvaranja novih.”
Gledanje starih slika ili video zapisa sebe može biti otrežnjujuće iskustvo koje pokazuje koliko smo se promenili tokom godina. Neophodbno je prihvatiti da je promena fundamentalna životna činjenica. Mnogima od nas je teško da se pomire sa promenama. Sa starenjem, prilagođavanjem novoj tehnologiji, promenom društvenih institucija itd. Možda se smejemo ljudima srednjih godina koji pokušavaju da budu kao dvadesetogodišnjaci, ali prihvatanje životnih promena je teško za mnoge od nas. Potrebno je prigrliti promenu, spoznati i prihvatiti sve što nam je donela, i ne držati se zacrtane, fiksne slike.
Sve je u načinu razmišljanja
“Naš život je ono što naše misli od njega načine.”
“Sreća vašeg života zavisi od kvaliteta vaših misli. ”
Zajedno sa drugim stoicima, Aurelije je prepoznao da ono što utiče na nas jesu zaključci koje donosimo o stvarima, a ne same stvari. Više od milenijuma kasnije, Vilijam Šekspir jasno je uokvirio ovo pitanje kada je u Hamletu napisao: „Stvari nisu ni dobre ni loše, samo ih mišljenje takvim čini.“
Aurelije je shvatio da, iako ne možemo kontrolisati spoljne događaje, moć koju imamo nad vlastitim umom može biti izvor snage. Govori nam da je sve što čujemo mišljenje, a ne činjenica i da je sve što vidimo perspektiva, a ne istina. Poznavanje ovih ključnih razlika znači da znamo da ne možemo da kontrolišemo spoljašnje događaje, ali da možemo da kontrolišemo kako ih doživljavamo i kako na njih reagujemo.
Uzmimo, na primer, želju da nas drugi vole. Koliko god razumljiva bila ova želja, iracionalno je očekivati da će svi odati priznanje našim dobrim osobinama ili odobriti sve što radimo. Po tom pitanju, Aurelije je rekao: „Ne prestaje da me iznenađuje: svi volimo sebe više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.“
Razvijanje veštine asertivnosti omogućava nam da sa poštovanjem izrazimo svoje potrebe i perspektive, bez napada na drugu osobu ili prebacivanja krivice. Ali jednako važno je i priznanje da ne možemo kontrolisati kako drugi ljudi reaguju na nas. Možemo samo da kontrolišemo šta radimo i šta govorimo. Pošto ne možemo da kontrolišemo šta drugi rade, ne bismo smeli da stavimo svoju vrednost u tuđe ruke. Trebalo bi da odamo sebi priznanje za ono što radimo, umesto da osuđujemo sebe zbog toga kako se drugi prema nama ophode. Aurelije je verovao da ako nas neko povredi ili nas prezire, to je njihov problem, nikako naš. Niko drugi ne može kontrolisati vaše emocije niti pritisnuti vaše okidače, osim ako im to ne dozvolite.
Živite život u sadašnjosti
“Kad ujutro ustanete, razmislite o tome koliko je dragocena privilegija biti živ – disati, razmišljati, uživati, voleti. ”
“…i najdugovečniji i onaj koji umre ranije izgube istu stvar. Sadašnjost je sve čega se možemo odreći, jer ona je sve što imamo, a ono što nemamo ne možemo izgubiti. ”
“Zaboravite sve ostalo. Držite se samo ovoga i zapamtite: Svako od nas živi tek sada, ovaj kratki trenutak. Ostalo je već proživljeno ili ga je nemoguće videti.”
Sutra ne dolazi uvek, niti se može obećati. Aurelije je shvatio da je jedino što nam je u ovom životu zagarantovano je sadašnjost, pa nas ohrabruje da to maksimalno iskoristimo. To ne znači odbaciti oprez i živeti samo za danas. Aurelije je, kao i drugi stoici, bio praktičan čovek, verovao je u izgradnju života vrednog življenja, ne prepuštajući se svim željama ili strastima trenutka. Ali nas podseća da je život ograničen i da je životni vek mali. Trenuci prelaze u sate, a zatim u dane, a zatim se više nikada ne ponove. On nas podseća da svako jutro budemo zahvalni na privilegiji da proživimo još jedan dan, da razmišljamo, uživamo i volimo.
Pronađite svoje mesto u svetu
“Ako se u zoru probudiš zlovoljan, pomisli ovo: Probudio sam se zato da kao čovek krenem na posao. Pa zar da onda budem zlovoljan kad se spremam da radim ono zbog čega postojim i zbog čega sam došao na svet? Ili sam možda predodređen za to da ležim u krevetu i da se grejem?”
Zbog čega postojimo? Samo da zauzmemo prostor i prođemo kroz vreme? Da čekamo da nam životi počnu? Ili da maksimalno iskoristimo vreme koje imamo? Mi smo deo porodice i deo zajednice. Mi nismo daleko, pusto ostrvo, sami sebi dovoljni. I baš kao što je Marko Aurelije napisao, ne treba se bojati smrti, već da nikada nećemo živeti.
