Izdvojte par minuta da razmislite o nekom periodu kada ste bili blizu svog cilja. Verovatno ste iskusili spektar osećanja. Ako ste napredovali, verovatno ste se osećali srećno ili ponosno. Ako ste možda očekivali neuspeh, verovatno ste se osećali anksiozno, frustrirano ili tužno.
Naše emocije su blisko povezane sa našim ciljevima. U jednoj studiji istraživači su pratili 200 studenata tokom cele godine. Za to vreme studenti su popunili šest anketa. Na početku svakog semestra od njih je traženo da navedu osam ličnih ciljeva. Sredinom svakog semestra bilo je potrebno da ocene koliko su napredovali u postizanju navedenih ciljeva. I na kraju svakog semestra radili su test psihičkog blagostanja. Rezultati nisu iznenađujući. Pokazali su da što su studenti više napredovali u svojim ciljevima, to je njihovo psihološko blagostanje bilo veće.
Ciljevi su toliko važni za naš emocionalni život da čak i istraživanja pokazuju da su direktno povezani sa našim blagostanjem.
Ali, važno je i da ne pogrešimo misleći da su svi ciljevi podjednako dobri za nas. Brojne studije pokazuju da su neki ciljevi ipak bolji od drugih. U nastavku navodimo pet saveta za postavljanje ciljeva koji će vam olakšati put ka uspehu i sreći.
1. Ciljevi treba da nam budu važni
Možda ovo izgleda skoro pa previše očigledno da bi se uopšte spominjalo, ali ljudi su više posvećeni ostvarenju ciljeva koji su im lično važni, nego onima koji nisu. Takvi ciljevi ne samo da nas više motivišu već, kada ih ostvarimo, dovode i do veće količine pozitivnih osećanja. Uprkos tome što to znamo na površnom nivou, mnogi od nas provode većinu svog vremena u postizanju ciljeva koji im nisu važni — poput ispunjavanja radnih zadataka ili pranja veša. U tome nema ničeg nužno nezdravog. Dobro je kada izbegavamo otkaz ili nošenje prljave odeće. Ali, važno je da su barem neki od naših ciljeva oni do kojih nam je istinski stalo.
2. Ne bi trebalo da budu previše laki, ni previše teški
Svi mi osetimo snažnije emocije kada postignemo teže ciljeve, nego one lakše. Teški ciljevi su i dodatno motivišući, što dovodi do boljeg učinka. Jedno istraživanje je deset nedelja pratilo daktilografe u velikoj korporaciji. Svake nedelje, daktilografi su dobijali ciljeve – koliko redova treba da otkucaju. Nekima su dodeljeni ambiciozniji ciljevi. Rezultati pokazuju da što su ciljevi bili teži, to su daktilografi bili bolji.
Naravno, teški ciljevi samo donekle motivišu. Kada je cilj pretežak, podriva motivaciju. Ako biste dobili zadatak da pročitate „Gordost i Predrasude” (ili bilo koju drugu knjigu od 300+ stranica) od korice do korice za 10 minuta, verovatno se ne biste osećali mnogo motivisano da pokušate, čak i ako biste tako mogli da zaradite hiljadu evra. Zamislite sad da vam je ponuđena ista nagrada ako završite knjigu za nedelju dana. Verovatno ćete osećati entuzijazam. Iz tog razloga, ciljevi koji nas najviše motivišu su oni koji su dovoljno teški da uložimo napore, ali ne toliko teški da deluju nedostižno.
Srećom, skoro svaki cilj se može pretvoriti u ovakav cilj jednostavnim prilagođavanjem vremena za koje ćemo ga postići.
3. Treba da uključuju postizanje, a ne izbegavanje nečega
Neki ciljevi uključuju postizanje ili povećanje nečega, dok drugi uključuju izbegavanje, ili smanjenje nečega. Svi smo imali obe vrste ciljeva. Ako ste ikada pokušali da smršate ili prestanete da pušite, imali ste cilj kojim nešto izbegavate.
U zavisnosti od toga kako odlučimo da ih uokvirimo, isti ciljevi mogu lako biti orijentisani i na postizanje i na izbegavanje nečega. Možemo na primer da „izbegavamo da budemo usamljeni“ ili da jednostavno „steknemo nove prijatelje“. Ljudi koji po navici postavljaju svoje ciljeve orijentisane ka postizanju, uspešniji su u njihovom ostvarivanju od onih koji svoje ciljeve postavljaju ka izbegavanju. To je delimično i zbog toga što ciljevi koji uključuju izbegavanje stvaljaju fokus na neprijatne ishode koje pokušavamo da sprečimo. Zato je važno da nam oči budu uprte u nagradu.
4. Ciljevi treba da budu konkretni
Što je cilj konkretniji, jasnije znamo kakav će biti ishod i kako ćemo ga postići. Ukoliko je cilj na primer „zdrava ishrana“, on nije toliko specifičan kao cilj koji glasi „pojesti porciju povrća uz svaki obrok“.
Generalno, ljudi rade bolje kada su njihovi ciljevi konkretniji. U jednoj studiji bilo je potrebno da učesnici navedu 15 ciljeva na kojima su radili u svom životu. Istraživači su zatim na skali od 1 do 5 ocenili koliko su ciljevi svake osobe specifični. Takođe su tražili od učesnika da popune ankete kojima se procenjuju raspoloženje i mentalno zdravlje. Rezultati pokazuju da su učesnici sa konkretnijim ciljevima imali manje mentalnih tegoba, poput depresije.
5. Ciljevi treba da budu u skladu sa našim sistemom vrednosti
Termin „saglasan sa sobom“ koristi se da se opišu ciljevi koji zadovoljavaju naše najdublje vrednosti, često uključujući lični rast i međuljudsku bliskost. Takvi ciljevi su uglavnom u suprotnosti sa površnim ciljevima koji vode do nagrada kao što su bogatstvo, status ili slava. Brojne studije pokazuju da će ljudi lakše postići ciljeve koji su u skladu sa njihovim sistemom vrednosti, najverovatnije zato što su više motivisani da ulože napore kako bi ih ostvarili. Ljudi sa ovakvim ciljevima su takođe srećniji, jer su i njihovi ciljevi zadovoljavajući. Naravno, svi mi imamo različite vrednosti i ne moraju svi naši ciljevi biti usklađeni sa onim što smatramo smislenim. Ali, ako nijedan od naših ciljeva nije smislen, trebalo bi razmisliti o malim promenama, kako bismo svoj sistem vrednosti doneli u svakodnevni život.
Iznenađujuća je i ohrabrujuća činjenica da nijedan od ovih pet saveta nema nikakve veze sa specifičnim sadržajem cilja. Zato pitanja poput: „Da li su romantični ciljevi bolji od poslovnih? ili „Da li je zdravije fokusirati se na veze ili na hobije?“ nisu toliko značajna, jer ovaj princip govori o načinu na koji sebi postavljamo neki cilj. Uz malo vremena i razmišljanja, skoro svaki cilj se može postaviti tako da ispunjava ovih pet kriterijuma. Samim tim, naša motivacija, uložen trud i šanse za ostvarenje cilja biće veće; a ostvaren cilj učiniće ne samo da budemo uspešniji, već i zadovoljniji svojim životom.
