Naučite da spretno hodate linijom između prekomerne i nedovoljne reakcije
Psiha svakog od nas, poput mačke, ima nežan i ranjiv stomak. Svako od nas osetljiv je na nešto, ima tačku gde i slabiji ubod oseća kao žestok udarac.
Kritika je sastavni deo svakodnevnog života, a saslušati je u negativnom obliku bez prekomerne reakcije životna je veština. Ukoliko naučimo da fer kritiku naših postupaka ne shvatamo lično, već saslušamo bez preterivanja, izbeći ćemo eskalaciju događaja, kao i osećaje bola i stida. U nekom suprotnom smeru situacija bi nas dovela do želje da i mi povredimo nekog ko nas je povredio, što stvara začarani krug bola i konflikta.
Prva dva saveta odnose se na interpretaciju kritike. Ostala četiri saveta odnose se na rad na sebi, jer jedina osoba koju istinski možemo promeniti smo mi sami.
Savet 1. Razmotrite izvor
Da li biste sa istom slatkoćom pili vodu sa planinskog izvora i onu iz ulične bare? Naravno da ne, jer izvor je važan. Isto se primenjuje i na kritiku.
Treba obratiti pažnju da li ona dolazi od nekoga koga volimo i poštujemo, ili od nekoga koga jedva poznajemo. Prirodno je da različit efekat na nas imaju prijatelj, šef, komšija i stranac na ulici. To nam može pomoći da odlučimo da li ćemo neku kritiku primiti k srcu, ili sa određenom dozom rezerve.
Savet 2. Dajte kritičarima novu šansu, ali ne i neograničenu
Ljudi umeju da budu zli. Za neke od njih ne postoji filter koji će ih ulepšati. Ljudski je pogrešiti, i reći nešto uvredljivo, ali ukoliko se isto ponavlja iznova to više nije samo nečija greška, već obrazac ponašanja.
U tom slučaju, na nama je da postavimo granicu i brinemo o sebi. Mač i dalje ostavljamo spušten, ali podižemo štit. Pogotovu ako se radi o nekome sa kim ne možemo u potpunosti prekinuti kontakt, kao što je kolega sa posla.
Savet 3. Promenite fokus
Osobe koje su preosetljive na kritiku često imaju i visoke moralne standarde. Njihov moralni kompas radi bez greške, i njihove moralne vrednosti duboko su ukorenjene. I to je dobra stvar, ali u ovom slučaju ne predstavlja prednost. Iako se desilo nešto što nije trebalo, poput kritike koja nije fer, osećati se iznervirano i uvređeno neće nam pomoći. Čak i kada mi sami hodamo putem pravde niko nam ne garantuje da neće biti onih koji će kršiti pravila. Tada je konstruktivnije usmeriti pažnju na sadržaj kritike, umesto na pitanje da li je uopšte trebalo da je bude.
Savet 4. Preispitajte svoj perfekcionizam
Postoji jasna linija između preosetljivosti i perfekcionizma. Osobe koje kritiku shvataju previše lično često su osobe koje vredno rade na tome da budu besprekorne, da ne bi ni imalo povoda za kritiku. U ovom slučaju ciljajte visoko i ambiciozno kada se radi o načinu na koji se nosite sa kritikom. Upotrebite svoje veštine da nadmudrite kritičare na Vama odgovarajući način, dovedite ˝bitku˝ na svoju, poznatu teritoriju.
Drugi, malo izazovniji način, uključuje izmene u perfekcionizmu. Usudite se da prihvatite svoje pukotine i neravnine, dajte sebi vremena da istinski shvatite da ste dovoljni baš takvi kakvi jeste. Nežno, i sa ljubavlju napravite prvi korak – prihvatite svoje okidače. Svaka kritika koja dodirne stare nezalečene rane zaboli nas negde duboko i na poseban način. Ali i samo raspoznavanje gde nam koža još uvek nije srasla i ojačala prvi je i pravi korak ka zaceljenju.
Savet 5. Ponovno oživljavanje istih scena – budite iskreni prema sebi
Svi smo iskusili situacije u kojima tek nakon par sati dođemo do adekvatnog odgovora na nešto, želeći da smo taj kec u rukavu imali i tokom same igre. Oživljavamo scenu u svojoj glavi iznova i iznova, oslikavajući neki novi ishod umesto onog koji se zaista desio.
Oživljavanje starih događaja mač je sa dve oštrice. U nekim slučajevima može biti od velike pomoći. Ukoliko kroz rekreiranje scena zamislimo da smo dobili ono što nam je u tom trenutku bilo neophodno- osećaj snage, smirenost ili sigurnost, onda to može biti i korisno sanjarenje. Studije pokazuju da ovakav vid ˝rescripting˝terapije (IRT), odrađen stručno i sa terapeutom, predstavlja savremeno sredstvo u lečenju traume i post-traumatskog stresnog poremećaja.
U nekim drugim slučajevima ovo može biti problematično, posebno kada se ponovo oživljena scena završava osvetom, prelazeći iz osnaženja u egoističnost. Studija Univerziteta u Luizijani pronašla je vezu između ovakvog ponašanja i prikrivenog narcizma koji proizilazi iz niskog samopouzdanja, i predstavlja istovremeni spoj ranjivosti i nadmenosti.
I zato, pažljivo sa ponavljanjem scena. Ukoliko se završavaju slikom u kome pobeđujete svog neprijatelja, vreme je za nežnije strategije.
Savet 6. Nekada ulog ipak treba da bude velik – uložite sebe
Suprotnost shvatanju stvari lično je njihova depersonalizacija, pri čemu u potpunosti gube svoju vrednost. Na primer, shvatati svoj posao lično znači ulagati sebe, depersonalizovati ga znači pojavljivati se samo zbog zarade. Kada su u pitanju ljudska bića, shvatati stvari lično znači i dati sebe. Suprotnost tome dovela bi do ubeđenja da nam drugi ljudi nisu važni.
I zato, dopustite da Vas stvari dotaknu, u najboljem mogućem smislu. U onoj srećnoj sredini između preosetljivosti i neosetljivosti, gde smo brižni, otvoreni, ali i sigurni. Tamo gde žaoka neće naškoditi ni Vama, ni pčeli, već će poteći med. 
U onom beskraju mogućnosti između trenutka pomisli i trenutka izgovorenog, kada Vam ceo opseg mogućnosti stoji na raspolaganju, i svaka od njih klanja se Vašem izboru.
A ukoliko osetite potrebu za podrškom dok radite na sebi, tu smo da Vam pomognemo u odabiru svojstvenog puta po kome se sigurno korača.
