Jednostavno rečeno, asertivna komunikacija je iskrena i direktna komunikacija. Sadrži izjave o mislima, osećanjima, uverenjima i mišljenjima. Asertivnost kojom poštujemo druge generalno se priznaje kao veoma važan skup veština u poslovnom svetu, bez obzira da li radite u velikoj kompaniji sa 1000 radnika, ili maloj, sa manje od 10 zaposlenih.
Međutim, mnogi ljudi previđaju važnost praktikovanja asertivnosti u svom domu, sa članovima porodice, ili sa partnerom. I odnosi u okvirima privatnog života zahtevaju otvorenu komunikaciju, kao i sposobnost rešavanja problema. Svi mi želimo da rešimo sukob bez zameranja, ogorčenosti ili eskaliranja situacije, što bi stvorilo još veći problem. Asertivnost je najefikasniji način za postizanje ovog cilja.
Nepostojanje asertivnosti izgledalo bi kao:
- Pasivno-agresivno izbegavanje: udaljimo se i ne govorimo ništa, dok se istovremeno osećamo iznervirano i zameramo drugoj osobi
2. Agresija, koja uključuje optuživanje, pretnju ili sramoćenje druge osobe
3. Pasivno izbegavanje sa krivicom usmerenom ka sebi
Nijedna od ovih alternativa nije korisna ni vama, ni vašoj vezi. Ovakav način ophođenja ne vodi ka rešenju, i velika je verovatnoću da će se isti problem ponoviti.
Šta sprečava ljude da budu asertivni?
Veoma česta prepreka je zabuna između asertivnog ponašanja i agresivnog ponašanja. Asertivnost se takođe često meša sa sebičnošću. Kada se asertivnost kao veština uvežba, i kao takva koristi, neće ličiti ni na agresiju, ni na sebičnost. Takođe, može ići u duetu sa empatijom.
U daljem tekstu navodimo tri uobičajene prepreke koje nas mogu sprečiti da započnemo praktikovanje asertivnijeg načina komunikacije, uz savete kako da ove prepreke prevaziđemo, i adekvatnom komuinikacijom lakše upravljamo ličnim odnosima.
# 1: Da li sam sebičan/na ako kažem „Ne“?
Uobičajena prepreka asertivnosti je osećaj krivice kada odbijemo nečiji zahtev/molbu. Na primer, vaš partner želi da se pridružite njemu i njegovim prijateljima u izlasku. Iscrpljeni ste, iza vas je naporan radni dan, i zaista ne želite da idete, ali osećate da bi trebalo da se pridružite. Ako kažete ne i umesto toga ponudite da se pridružite drugi put, da li ste asertivni ili sebični?
Kada ste zabrinuti i pitate se da li se ponašate sebično, a instinkt vam govori da bi trebalo da kažete ne- zastanite, uzmite u obzir svoj sistem vrednosti i razmotrite da li je prihvatanje zahteva u skladu sa tim vrednostima. Nakon što konultujete svoj sistem vrednosti, možete reći sebi da je odbijanje zahteva pitanje samoodržanja, za razliku od sebičnosti. Pogurati sebe da uradimo još samo tu jednu stvar može značiti manje sna ili slobodnog vremena od onog koliko nam je potrebno. Naša odgovornost je prvo prema sopstvenom fizičkom i mentalnom blagostanju. Ako se ne brinemo adekvatno o sebi, nećemo moći da se pobrinemo ni za druge.
Pored brige o sebi, na odluku da budemo asertivni mogu uticati savesnost, otvorenost za nova iskustva ili saradljivost. Pretpostavimo da je upravo saradljivost karakteristika vaše ličnosti, ali da se uopšte ne slažete sa trenutnim političkim stavovima svoje devojke. Možete reći nešto poput: „Poštujem tvoje mišljenje, ali se ne slažem sa tobom.“
Ili, ukoliko osećate potrebu da iskažete sopstvene misli, mogli biste odgovoriti: „Poštujem tvoj uverenja i tvoje mišljenje. Međutim, po mom mišljenju, … (iznesite svoje misli). “
Ukoliko osoba prekoputa vas ne može da prihvati prijateljsku asertivnost, to je samo po sebi znak za uzbunu.
# 2: Kako da ne delujem agresivno?
Identifikacija agresivnih oblika komunikacije uvek je od koristi. U agresivnoj komunikaciji nema poštovanja za sagovornika. Ona može uključiti prozivke, optuživanje, sramoćenje, kao i direktne ili indirektne pretnje koje će povrediti drugu osobu, bilo odbacivanjem ili fizičkom agresijom.
Biti agresivan razlikuje se od biti asertivan. Agresivnost ima kažnjavajući ton; zahtevi ili mišljenja agresivne osobe imaju za cilj da navedu druge da pogreše. Njihova želja je da budu bolji od drugih, ili im pokažu da imaju više znanja, moći ili privilegija.
Možete biti asertivni, a da ne budete agresivni. Kada ste asertivni zalažete se za sebe i ono u šta verujete, bez potrebe da sagovornika umanjite.
Slede primeri odgovora koji su asertivni, ali ne i agresivni. U svojim privatnim odnosima, na zahteve koje odlučite da odbijete, možete odgovoriti sa:
“Nisam zainteresovan/a za to.”
„Trenutno sam previše zauzet/a da bih preuzeo/la bilo kakve dodatne zadatke na sebe.“
„Želeo/la bih još da razgovaram o ovome sa tobom, ali sada nije pravi trenutak. Možemo se dogovoriti kada ćemo nastaviti razgovor na ovu temu. “
„Ne, ne želim to da radim.“
“Ne, hvala.”
“Ne.”
Navedene izjave, same po sebi, baš onako kako su napisane nisu agresivne.
# 3: Da li će sagovornik besno odreagovati?
Možda se brinete da će se vaš partner toliko uvrediti zbog vaše asertivnosti da ćete ga izgubiti, posebno ukoliko do sada niste bili asertivni i naglo ste počeli da odgovarate na ovaj način. U nekim slučajevima oni koji vas dugo znaju mogu se pitati zašto ste se „promenili“ ili zbog čega ste „uznemireni“. Ovo ume da bude uobičajeni problem. Partneri mogu reagovali defanzivno ili besno na izjave kao što su „Rutina me zamara. Voleo/la bih da posetimo neko novo mesto, ili odemo u novi restoran.“ Ili „Zaista ne volim ovakve filmove. Voleo/la bih da pogledamo komediju.“ Vežbanje asertivnosti često uključuje i upravljanje reakcijom na asertivnost. Kada samo jedna osoba postane asertivnija, druga može shvatiti novo ponašanje kao agresivno.
Međutim, negativna reakcija druge osobe nije dovoljan razlog da odustanete od asertivnosti. Dugujete sebi, svojoj vezi, ili prijateljstvu, kao i poslovnom odnosu- asertivnost.
Da biste umanjili rizik za negativnom reakcijom, često je korisno pripremiti partnera / prijatelja za promenu u svom ponašanju. Možete reći nešto poput:
„Trudim se da budem asertivniji/a, jer verujem da će to biti bolje za oboje“, ili
„Učim da budem direktniji/ja. Nadam se da oboje možemo da budemo direktniji jedno prema drugom.“
Nemojte se suzdržavati da iskažete ono što želite i ponudite svoje ideje. Možda će vas okarakterisati kao agresivnu osobu, ali svoj potencijal ne možete ostvariti ako se stalno suzdržavate. Teže je žaliti zbog onoga što nismo učinili, nego podneti razočarenje kada ne dobijemo ono što želimo. Razočarenje se prevaziđe, ali druga šansa da ispoljimo sebe retko se dobije.
Asertivnost je podjednako važna u privatnim, bliskim odnosima kao i na radnom mestu. Ljudi često izbegavaju da budu asertivni jer ne žele da deluju agresivno, ili sebično. Ali, komunikacija koja je iskrena i neposredna olakšava rešavanje problema i zadovoljenja sopstvenih potreba, na način koji istovremeno poštujue potrebe onih koje volimo i sa kojima živimo. Jednom utvrđen asertivni stil komunikacije nije teško održavati. U nekom trenutku postane ono što drugi očekuju od nas i, što je još važnije, ono što mi očekujemo od sebe.
