Kako se približavamo kraju jedne teške godine sa dodatnim merama, brigama o zdravlju, distanciranjem od porodice i prijatelja, neka nam fokus bude na onom preostalom i veoma važnom- na sebi. Briga o sebi može nam poslužiti kao podsetnik koliko smo važni, i da je ulaganje u sebe vredan poduhvat.
Šta znači briga o sebi
U današnje vreme često možemo čuti izraz ˝briga o sebi˝- putem društvenih mreža, različitih organizacija, knjiga o samopomoći. Ali da li znamo šta briga o sebi zaista znači?
Brigu o sebi možemo posmatrati kao povratak sebi. Veoma je lako zaboraviti na sebe i sopstvene potrebe kada se mnogi aspekti života svakodnevno takmiče za našu pažnju.
Briga o sebi znači setiti se puta kojim se možemo vratiti nazad, sebi, gde ćemo se pobrinuti za svoju fizičku i psihološku dobrobit. Ovo će imati značajne i dugoročne benefite za naše fizičko i mentalno zdravlje, međuljudske odnose, i kvalitet života.
Možemo je povezati sa ishranom, negom, punjenjem baterija; jednom sveukupnom restauracijom.
Fundamentalna je za našu dobrobit, baš kao što nas i vazduh i voda održavaju funkcionalnima, efektivnima, i u životu.
Jesmo li zaboravili put do sebe? Samosvesnost je prvi korak u spoznaji neophodnog da počnemo ponovo da vodimo računa o sebi.
Uslužimo prvo sebe
Setimo se mera bezbednosti u avionu, pre poletanja. I onog trenutka kada nas posavetuju da masku sa kiseonikom stavljamo prvo sebi, pa zatim osobi do sebe. Ukoliko mi sami ne možemo da dišemo, ne možemo pomoći ni drugome. Ovo je sjajna metafora i za naše mentalno zdravlje.
Mnogi od nas u životu imaju uloge kroz koje pomažu i služe drugima: učitelji, psiholozi, terapeuti, frizeri, arhitekte, čistači, računovođe, doktori, roditelji, partneri, prijatelji, itd. Biti tu za druge može nam dati osećaj svrhe i životnog ispunjenja. Istovremeno, možemo dati sebe poslu, ili porodici, toliko da za nas preostane premalo.
Da bismo efektivno bili tu za druge, moramo se na prvom mestu postarati za sebe, da ne bi došlo do nestanka kapaciteta, energije, vazduha… Briga o sebi omogućava nam da budemo najbolja verzija sebe- i za sebe, i za druge. Uz to, bićemo primer svojoj deci i ohrabrićemo ih na isti čin.
Kako briga o sebi izgleda u praksi?
Briga o sebi može predstavljati različite stvari za različite ljude, tokom različitih perioda života. Može predstavljati nešto malo, ili nešto veliko. Može biti povezana sa različitim sferama: fizička, socijalna, emocionalna, mentalna, finansijska, ili duhovna.
Briga o sebi nije samo stereotipna kupka i opuštajuća muzika. I nije pravilo da uvek čini da se osećamo dobro i lagano, jer uključuje i postavljanje granica, kao i ranjivost.
Dajemo vam par primera kako briga o sebi može izgledati u praksi:
Zatražiti pomoć, odoleti još jednom piću, usporiti sa radom, bolje upravljati potrošnjom, proveriti kako se zaista osećamo, biti ranjiv pred sobom, i pred drugima, primetiti samokritiku, i zameniti je saosećanjem prema sebi. Izaći u prirodu, povezati se sa zvukom, mirisom, teksturom, pogledom. Provesti kvalitetno vreme sa porodicom i prijateljima. Aktivirati se fizički, hraniti se dobro, dati sebi dozvolu da se odmorimo i samo ˝biti˝umesto ˝raditi˝. Ne zaboraviti na igru i zabavu. Ograničiti vreme provedeno na društvenim mrežama. Napraviti miks aktivnosti koje će nas opustiti.
Šta briga o sebi nije
Razjasniti šta briga o sebi jeste, a šta nije, može nam pomoći da se fokusiramo, i usmerimo pažnju ka postupcima koji će nam pomoći, i zahvaljujući kojima ćemo se osećati bolje.
Postoji mnoštvo mitova o ovoj vrsti brige, pod uticajem kulture, društvenog i porodičnog narativa, kao što su: briga o sebi je znak sebičnosti, egoistična je, hvalisava, znak slabosti i samodovoljnosti. Treba se osvrnuti na to, i primetiti da li i sami verujemo u nešto od navedenog, jer nas to može sprečiti u pokušaju da brigu o sebi sprovedemo u praksu.
Evo i par praktičnih primera kako ne izgleda briga o sebi:
Ne posvetiti dovoljno vremena sebi, provesti previše vremena ispred ekrana, i u zatvorenom, izolovati se od prijatelja, forsirati sebe da nastavimo da radimo/vežbamo kada nam je jasno da nam je već previše. Samokritika i samsoosuđivanje, poređenje sebe sa drugima. Očekivati od sebe da nikada ne napravimo grešku.
Napravite sopstvenu listu stvari koje za vas predstavljaju brigu o sebi, i onih koje to nisu. Videti ovo crno na belo, umesto da samo razmišljamo o tome, pomoći će nam da definišemo svoje misli, razjasnimo ih, i postanemo efektivniji u koracima koje poželimo da preduzmemo.
Briga o sebi znači odluku
Briga o sebi je svesno donošenje odluke da o sebi vodimo računa. Predstavlja izbor zasnovan na našem vrednovanju stvari i svega što nam je važno. Naša je odgovornost da donesemo odluku da brinemo o sebi, kao što donosimo odluku da budemo brižni, nežni i da podržimo druge, jer želimo da budemo takav tip osobe.
Zapamtite da je odluka i ne preduzeti ništa, iako možda nije svesna odluka. Čak i kada svoje potrebe stavljamo na poslednje mesto, izbor je, koji ima posledice.
Odlučiti se na brigu o sebi omogućiće nam da preduzmemo nešto. Od ideje krenućemo ka delu, i živećemo svoju ideju. Saznanje da možemo oblikovati deo svoje sadašnjosti odlukama koje donosimo, ohrabrujuće je i osnažiće nas.
Možemo početi sa nečim jednostavnim, ralističnim, nečim što je lako dostići. Ukoliko se čini teškim, rastavićemo ga na činioce. Počećemo sa jednominutnim stvarima. Kada to postignemo, produžićemo interval. Čak i najmanji čin se računa.
Posvećenost i istrajnost
Briga o sebi je način bivstvovanja. Neophodni su joj vežba i istrajnost. Ukoliko joj se posvetimo doprinećemo kvalitetu života na duge staze. Mnogi od nas i znaju koliko je ona važna, ali uprkos tome zaboravimo, postanemo zadovoljni manjim, ili dozvolimo da nas sputaju različiti životni zahtevi.
Šta se desi ukoliko vozimo, a nikada ne zastanemo da sipamo gorivo? Kada goriva ponestane, staćemo, i nećemo moći da nastavimo dalje, bez obzira koliko jako pritiskamo gas. Slično je i ukoliko prestanemo da brinemo o sebi.
Motivacija
Može se desiti da iz vida izgubimo ono važno, i napravimo mesta za razočarenje, frustracije, tugu, i strah. Ponekad je neophodno osetiti malo bola, kako bismo se probudili i shvatili da je promena neophodna.
Iako je sasvim u redu posustati, važno je biti odgovoran i intervenisati u nekom trenutku.
Kako prepoznati da nam ponestaje “goriva”?
Osetićemo da se zatvaramo u sebe i ulazimo u depreisvno stanje, gubimo motivaciju i osećaj zadovoljstva, povlačimo se, ili se osećamo anksiozno. Gubimo empatiju, kritikujemo više i sebe i druge, lako nas iritiraju sitnice. Promenjen nam je šablon spavanja, ne jedemo, ili se okrećemo hrani (ili supstancama poput alkohola i droge) da bismo se izborili, ili pobegli.
Svi ovi znaci indikator su da je vreme da napravimo pauzu i napunimo baterije.
Ne zaboravite da, čak i ako smo prestali da vodimo računa o sebi, ne znači da moramo početi od početka. Još uvek ćemo imati temelje, znanja i veštine koje možemo iskoristiti za ponovnu uspostavu balansa.
Važni smo, i zato je i briga o nama važna
Briga o sebi ne treba da ima formu dozvoljenog i zabranjenog, ili onog što bismo smeli i što ne bismo smeli da budemo. Ne treba da potiče iz negativnih, restriktivnih misli, uverenja i osećanja. Koren ovog čina ne potiče od pomisli da imamo mane, i da nešto u nama treba popraviti. Ukoliko se osećamo obavezano da ispratimo neko pravilo, ili ukoliko pronalazimo načine da sebe kaznimo, zanemarujemo sve ono što je našem biću zaista potrebno.
Čak i sa svim svojim ljudskim granicama, važni smo. Sebi, drugome, čovečanstvu. I u tome uvek možemo pronaći potrebnu snagu, oslonac, hrabrost i vodilju za nadgradnju.
