Adolescencija je prelazni period između detinjstva i odraslog doba koji se odvija okvirno u periodu od 13. do 19. godine. Fizičke i psihološke promene nekada krenu i ranije, između 9. i 12. godine života.
Šta je zapravo adolescencija?
Adolescencija je period u kojem se tinejdžer oseća izgubljenim, ali u isto vreme istražuje. Ovaj prelazni period dovodi do mnogih pitanja koja se tiču identiteta, nezavisnosti, kao i formiranja stavova kada su u pitanju škola, prijatelji, seksualnost, droga i alkohol.
Većina tinejdžera ima prilično egocentričan pogled na život, način razmišljanja koji se menja sa godinama. Međutim, u periodu adolescencije, oni su toliko fokusirani na sebe, da im je nezamislivo da drugi ljudi nisu. Veoma su nesigurni i osetljivi na komentare. Porodični odnosi obično prelaze u drugi plan, dok opsednutost fizičkim izgledom i simpatijama prelaze u prvi.
Kako se deli adolescencija?
Prva faza adolescencije se naziva rana adolescencija i traje od 10. do 14. godine, prelazna adolescencija od 15. do 17. godine, i kasna adolescencija od 18. do 24. godine. Svaka od njih podrazumeva različite promene i izazove za tinejdžere.
Koja je poenta adolescencije?
Poenta adolescencije je da transformiše dete sa psihološke i društvene tačke gledišta u mladu odraslu osobu. Time što se oslabađaju roditeljske sigurnosti, deca uče kako da razviju samostalnost, osećaj odgovornosti i da pronađu svoj identitet.
Kako da se postavite prema vašem tinejdžeru?
Bilo kakav odnos ili pokušaj razgovora roditelja sa tinejdžerom ume da bude pun izazova. Međutim, nemojte odustati. Razgovor je veoma bitan u ovom periodu, pogotovu sa ciljem da se tinejdžerima objasni kako će se njihovo telo menjati. Ovakav tip razgovora može da pomogne da se spreči pojava anksioznosti uzrokovana naglim promena. Osim razgovora o fizičkom izgledu, roditelj bi trebalo da se dotakne tema kao što su društveni život, seksualni odnosi, eksperimentisanje sa drogama i alkoholom, i da upozori svog tinejdžera koje su sve posledice određenih odluka.
Slušanje je veoma moćan alat. Roditelji obično pristupe tinejdžeru kao da su mu učitelji što naravno tinejdžera samo odvlači dalje od toga da ih sluša. Ako bi roditelji ostavili po strani tendenciju da ,,popuju” ili da pristupaju tinejdžerima kao da će nešto da ih nauče ili da im zabrane, i pokazali interesovanje za to za šta se njihovo dete zanima, stvari bi se mnogo drugačije odvijale. Iznenadili biste se koliko toga bi vaše dete bilo spremno da podeli, samo kada bi osetilo podršku sa vaše strane.
Kako da pričate sa vašim tinejdžerom o seksualnim odnosima?
Da biste pristupili tinejdžerima uopšte na pravi način, stavite im do znanja da ste potpuno otvoreni da razgovarate sa njima na sve teme. Kada dođe na red razgovor o seksualnim odnosima, ljubavi, seksualnom zdravlju, slušajte i nemojte ispravljati ili osuđivati ono što vam vaš tinejdžer govori. Bilo kakav negativan ili neobazriv komentar može da dovede do toga da vaš tinejdžer oseti sram i strah i da ne želi više da vam se poverava kada su u pitanju osetljive teme.
Zašto se sve više tinejdžera oseća anksiozno i depresivno?
Neke studije su pokazale da je preko 90% adolescenata barem nekada doživelo anksiozne i depresivne epizode. Ovaj stres se uglavnom javlja zbog visokih očekivanja roditelja da budu veoma dobri u školi, u slučaju da imaju previše vannastavnih aktivnosti, ako upoređuju sebe sa idealima koje viđaju na društvenim mrežama, kao i zbog generalnog stanja i negativnih dešavanja u državi i u svetu.
Kako se mentalno zdravlje menja u toku adolescencije?
Mnogi mentalni poremećaju koji su tipični za odrasle osobe uglavnom kreću da se manifestuju u tinejdžerskom dobu. Roditelji mogu da pomognu tako što na vreme prepoznaju neke od simptoma i uspeju da pričaju sa svojom decom o tome. Ako primetite nešto zabrinjavajuće, ne libite se da potražite stručnu pomoć. Rano otkrivanje velike većine poremećaja doprinosi njihovom uspešnom kontrolisanju i lečenju. Međutim, pored nekih ozbiljnijih poremećaja, tinejdžeri neretko pate od anksioznosti i depresije. Za razliku od odraslog doba, u adolescenciji je teško napraviti razliku kada je potrebna stručna pomoć a kada je samo u pitanju prolazna faza. Ako se dvoumite, uvek je najbolje pitati stručnjaka za mišljenje.
Bilo kako bilo, probajte da razumete vašeg tinejdžera i da se prisetite kako je vama bilo u tom dobu. Sigurno im nije lako da se nose sa promenama koje donosi adolescencija, ali probajte da imate poverenja u svoje tinejdžere, kao i u to kako ste ih vaspitali. I sami znate da je to faza u odrastanju koja je malo nezgodna, ali neophodna i za njih i za vas. Ako ne znate kako da se postavite ili primećujete nešto zabrinjavajuće kod vašeg tinejdžera, savetujemo vam da se obratite za stručnu pomoć.
